Predizborne kampanje ulaze u kulminaciju i završnicu. Od početnih pompeznih fraza i kupusare reči stvari se ubrzano svode na svoju suštinu. Već tradicionalno, najveću transformaciju tokom kampanje doživljavaju radikali. Uvek započnu zabrinutih lica, skoro brižnih, ispaljujući tihim glasom gomilu opštih mesta o korupciji, siromaštvu i nepravdi sa kojima bi se mogao složiti i stanovnik SAD-a, Etiopije ili Švajcarske, pa i glasač LDP-a. Kako vreme odmiče, stari dobri radikali počinju sve više da liče na sebe, pa se skoro obradujete, kao kada sretnete druga iz obdaništa koji vas je mlatio svakog dana. Takoreći, uvek se vrate sebi, ma koliko pokušavali da se promene, ili da bar stvore iluziju evolucije svoje ideje.

To svođenje glomazne demagogije na suštinu radikala može se opisati jednostavnom redukcijom njihove predizborne parole:

„Na tvojoj strani“ → „Na(tvojoj)strani“ → „Nastrani“

Ne bih želela da se uvrede – „nastrano“ nema erotsku konotaciju. Nastrane su njihove namere, nastran je njihov politički program, nastrana je njihova vizija budućnosti Srbije!

Pre neki dan, gospođa Pop-Lazić velikodušno nam je pojasnila radikalske namere u budućoj vlasti, što će, sigurna sam, oduševljeno pozdraviti njihovi drugari iz DSS-a. Obračunavanje sa proevropskim medijima i nevladinim organizacijama, kao i patriotsko osvešćivanje omladine, jesu potezi otvorenog gušenja ljudskih sloboda i očigledan uvod u totalitarizam. Po definiciji, totalitarizam je sistem koji kontroliše sve oblasti života svojih podanika: industriju, zemljoradnju, religiju, vaspitanje, umetnost, nauku, medije, sve javne ustanove, pa čak i porodični život. Kriterijumi ispravnosti mišljenja, govora, ponašanja su rigidni, određeni svetonazorom i interesom vladara i ne ostavljaju prostora za raznovrsnost i neslaganje. U državi koja se nalazi u Evropi u 21. veku, takva vizija društva je ništa drugo do nastrana.

Verujem da nikoga nije iznenadila izjava radikalske uzdanice. Bilo je samo pitanje ko će od njih pući pred kamerama i progovoriti iz duše i srca. Mislim da je jako dobro što u Srbiji predizborne kampanje traju toliko dugo. Teško je izdržati dugotrajni zavet ćutanja. To je kao kada vam se puca od smeha u situaciji neprimerenoj za takvo ponašanje.

Dobro u celoj stvari je što ne postoji mogućnost da totalitarni sistem opstane duže vreme u evropskoj državi 21. veka. Dobro je i to što su pokazali da će svom silinom navaliti na ljudske slobode. Što represija bude veća, to će vreme trajanja njihove vlasti biti kraće. Iskustva već imamo, pa nam je i prag osetljivosti mnogo niži. Takođe, biračka podrška sa kojom će startovati radikalsko-narodnjačka vladavina neuporedivo je manja od Miloševićeve. Naravno, nadam se da tom eksperimentu nećemo ni prisustvovati. Videćemo u nedelju...

Peščanik.net, 07.05.08.

Povezani članci:

• Ćutanje pred objavom rata

  Radikali su došli kod predsednika Vlade i predložili mu da ponovo objavi rat celom svetu. Još jedan rat. Rat sa izvesnim završetkom. Majke i očevi izvadite pogrebna odela. Mladost ćemo opet ili sahranjivati ili ispraćati u inostranstvo. I jedno i drugo ići će na dušu ne samo uvek spremnih izvođača krvavih radova već pre svega na račun višednevnog ćutanja Vojislava Koštunice.

• Bogobojažljivi i radikalima skloni

  Nedavno istraživanje javnoga mnenja pokazalo je da većina gradjanki i gradjana Srbije sebe smatra religioznim, a nedavni izbori pokazali su takodje da većina gradjanki i gradjana Srbije misli da je za vodjenje države najpodobnija stranka čiji se vodja nalazi u zatvoru, optužen za najteže ratne zločine (genocid), čije su ideje manje-više iste kao i one koje su odvele u rat odnosno napad na Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i čija se politička (skupštinska) efikasnost dosada pokazivala uglavnom u svadjanju, beskonačnom zauzimanju vremena za disksusiju, prostaklucima, vredjanjima, nesavladivoj količini gluposti, i jezičkoj nesposobnosti. U nedavnoj prošlosti, dotična stranka je sudelovala u nekoliko navrata u vladama SPS-a, i to u najgorim vremenima za većinu gradjanki i gradjana. Možda je potrebno setiti se i detalja da je vodja stranke otišao u Hag »dobrovoljno« u sumnjivo kratkome vremenu pre ubistva premijera Zorana Djindjića...

• Mnogaja ljeta

  Ništa nije moglo promeniti taj večiti ton rutinski mantrajućeg seoskog popa, ali zato kao da mu je bar pospano lice na trenutak živnulo dok je mudrovao kako »Srbija neće ući u Evropsku uniju još za mnogo, mnogo godina«. I nije da mu je to što je izrekao bilo osobito mrsko, reklo bi se da je pre bilo uteha nego upozorenje, a svakako i izvan sumnje nije bilo izraz žaljenja.  

• Novogovor tela

  Vidim da su svi, i Tadić, i Nikolić i Vučić, i Koštunica… pa čak i Andreja Mladenović, usvojili tzv. alfa-mužjak sedenje. Stopala razmaknuta bar po pola metra, dlanovi na butinama, prsti blago ka unutrašnjosti butina, leđa i glava malo unazad kako bi se isturila karlica… I sede tako raskrečeni, a ona stvar im uperena pravo u (najčešće) voditeljku.

• O levom i desnom radikalizmu

  Čisto hipotetički bilo bi veoma zanimljivo kako bi izgledala lepeza srpskog političkog radikalizma da LDP nije postao parlamentarna stranka. Tada bi se, valjda, Demokratska stranka našla na tom mestu, jer su suprotstavljeni radikalizmi apsolutno neophodni za pravljenje idealne, da ne kažemo najbolje vlasti. Ili bi, u tom slučaju, ceo sistem izgubio na svojoj uverljivosti - možda bi tada SRS postala stranka oslobođena svakog radikalizma. Osim u svom nazivu, naravno.