—   Kakvu težinu ima za Srbiju to što je nema na Heritidžovoj rang liste ekonomskih sloboda u svetu 2004? 

Lista ove godine rangira 155 zemalja i nije izostavljena ni jedna zemlja sveta koja je poslovno interesantna. Ako vas tamo nema, poput SCG ili Srbije, znači da ste neinteresantni za ulaganja. Srbija je 2003. bila 149 od 161 zemlje, sa indeksom 4,25 (1 je najbolji, a 5 najgori rezultat), po čemu se svrstava u ekonomski neslobodne zemlje sveta. Takve zemlje investitore malo interesuju. Bolje je biti loše plasiran nego da niste na listi.

Srbija je pomenuta među 6 nerangiranih zemalja, skupa sa Angolom, Burundijem, DR Kongo, Irakom i Sudanom, nezvanične liste kod Heritidža nema. Zvanično objašnjenje zašto nas nema na listi je da Srbija i Crna Gora imaju dva različita ekonomska sistema i da je nemoguće napraviti valjan indeks. Da smo na listi, Crna Gora bi mogla biti oko 120. a Srbija oko 140. mesta. 

—   Kada je Heritidž prošle godine objavio podatke, ministar Đelić se pitao koliko su oni uopšte važni.

Ni jedan ministar u nekoj normalnoj zemlji ne bi izvalio takvu glupost. On je iskoristio okolnost da ljudi kod nas ne znaju šta Heritidžova lista znači za investitore (jedna je od dve najvažnije te vrste u svetu), da bi amortizovao loš položaj na listi zemlje čiji je on ministar. Da je naš položaj na listi bio dobar on bi se svugde hvalio time.

Što su ekonomske slobode veće, manje je prepreka za poslovanje, pa je poslovno okruženje privlačnije za ulaganja. Zato zemlje koje imaju veliki stepen ekonomskih sloboda imaju velika ulaganja, visoke stope rasta, a ako to potraje dve decenije, one dostižu i visok dohodak i standard.

—   Koliko se uopšte može govoriti o uspešnosti srpske tranzicije? Da li je četiri godine posle uopšte napravljen iskorak u izgradnji institucionalnog okvira za normalnu privredu?

Vlasti DOS-a su okončale Miloševićevu praksu korišćenja države kao sredstva terora i represije, izvršile su delimičnu monetarnu stabilizaciju i trgovinsku liberalizaciju, ali nisu promenile stari sistem. Prema tome, Srbija se danas posle 4 godine tranzicije nalazi na početku institucionalne promene. Zemlje koje su uspešno obavile tranziciju se nalaze visoko na listi, Estonija je 6, Litvanija 23, Letonija 30, Češka 32, Slovenija 52. Prvih 70-ak zemalja na listi nema većih problema sa ulaganjima, rastom i standardom.

—   Kako vidite šanse Srbije u 2004.

Ekonomski će 2004. biti nešto lošija od 2003. Biće manje donacija, kredita, prihoda od privatizacije i ulaganja. Društveni dohodak će stagnirati ili blago opasti, inflacija će biti 10-15%, plate nominalno slične a realno nešto niže, strana ulaganja simbolična. Srbiju čeka period od 8-9 godina gde će biti više prevremenih izbora i vlada koje će baviti preraspodelom siromaštva i rešavanjem tekućih kriza, bez volje za ozbiljnije reforme. To će dovesti do ostajanja na ovom razvojnom nivou, zadržavanju siromaštva i stalnom socijalnom komešanju. Šteta je što nije započeta ozbiljna reforma, jer smo u ovim godinama i pored recesije u svetu mogli da privučemo mnogo ulaganja, posebno zato što tranzicione zemlje koje ulaze u EU više ne smeju da koriste neke subvencije za ulaganja, pa investitori odlaze u Rumuniju, Kazahstan ili Bugarsku.

Rang lista nekih zemalja prema ekonomskim slobodama

Povezani članci:

• Ekonomija bez demokratije

  Devet meseci pošto su završeni izbori, političari su uspeli da se dogovore i Belgija je dobila vladu. Devet meseci pošto je vlada izabrana, političari su se dogovorili da je obore i tako je Srbija ostala bez vlade. Vremenski period (devet meseci) nije jedina sličnost između Belgije i Srbije. Tu je i politička nestabilnost izazvana nacionalnim nesuglasicama (Flamanci-Valonci, Srbi-Albanci), čiji je epilog različit u Belgiji i Srbiji.

• Ekonomska 2006.

  Mnogo je teže prognozirati ekonomska zbivanja u Srbiji 2006, nego što je bilo 2004. ili 2005. Dve prethodne godine su bile deo zatišja u kome je Zapad osigurao znatnu pomoć Srbiji. Donacija, “jeftinih” kredita i prihoda od privatizacije će biti i 2006, ali oni verovatno neće biti ključne determinante ekonomske situacije. Odlučujuće u 2006. će biti kako će se odvijati niz događaja, od kojih svaki može da podigne političku oluju. Tačnije, odlučujuće će biti koliko će politička zbivanja uticati na ekonomske tokove.

• Ekonomski napredak novih članica EU

  U političkoj kampanji u Srbiji nacionalsocijalisti (koji se ovde zovu radikali i narodnjaci) otvoreno govore kako Srbija ne treba i ne sme da uđe u Evropsku uniju (EU) i vode zemlju u izolaciju i ekonomsko i političko propadanje. Birači su fokusirani na unutrašnju politiku – emocije i Kosovo. Oni malo znaju o EU, o tome kako su ulaskom prošle nove članice i o tome šta bi Srbija izgubila ako ne bi išla ka EU.

• Investicije od milijardu evra

  Ministar finansija je upravo proklamovao da je borba sa inflacijom završena i da se Vlada sada posvećuje novim ciljevima – državnim ulaganjima i otvaranju novih radnih mesta. Iz Vlade nema disonantnih tonova, iz čega bi se moglo zaključiti da je ovo stvarno najava njene buduće politike. Razmotrimo ovu inicijativu. Da je stvarno reč o takvom zaokretu, red bi bio da nam to saopšti premijer ili čitava Vlada u nekom važnom saopštenju.  

• Knjige u tranziciji

  Pošto ga je konačno izdalo strpljenje, razjaren pravedničkim gnevom, jedan moj prijatelj, takođe izdavač, nazove telefonom računovođu jedne ovdašnje trgovačke firme koja drži lanac knjižara. Kako je došao do broja telefona tog računovođe – za drugu je priču. Tek, pošto se računovođa javio, prijatelj izdavač povišenim tonom upita ga kada će mu uplatiti novac po računu dospelom za naplatu pre više od pola godine.