Prema postignutom dogovoru, obrazložio je Grašer, financijski okviri EU za naredni srednjoročni period povišeni su sa circa 862. na 864. milijarde eura, što je konačno zadovoljilo i evropske parlamentarce. Dodatne dvije milijarde treba u prvom redu da teku u sigurnosne i vanjsko-političke, te obrazovne programe, kazao je jedan od glasnogovornika Komisije EU. Prema njegovim riječima, "Evropska unija ima sada stabilnu osnovu svoga financiranja". U sličnom tonu je o postizanju kompromisa govorio i predsjednik Evropskog parlamenta Josep Borell, dan poslije u Strasbourgu.

Kao što je znano, poslije ustavne krize, izazvane propašću referenduma o "Evropskom ustavu" u Francuskoj i Nizozemskoj, EU je u junu prošle godine dospjela i u "financijsku krizu", jer se šefovi država i vlada zemalja članica nisu mogli dogovoriti o volumenu i raspodjeli sredstava u narednom srednjoročnom periodu.

Usvojeni "financijski kompromis" na tom "summitu" u visini od 862,4 milijarde eura za period od 2007. do 2013. nije, međutim, zadovoljio poslanike Evropskog parlamenta u Strasbourgu. Oni su zatražili povišenje "srednjoročnog proračuna" na čak 974,8 milijardi eura, dakle za više od 112 milijardi, što je bilo i ostalo nerealističnim i što su i poslanici znali od samog početka.

Na kraju su, prema očekivanjima, predstavnici pojedinih parlamentarnih frakcija u Evropskom parlamentu pristali na povišenje proračuna za "samo" dvije milijarde, a što je prihvatljivo i šefovima država i vladama zemalja EU, u čije je ime nastupala Austrija kao trenutni predsjedatelj.

Radi se o "privremenom ujedinjenju", kazao je oprezno Karl-Heinz Grašer, jer se o postignutom kompromisu moraju još izjasniti članice EU i većinski poslanici EP. No, nitko ne sumnja više, Evropska unija je konačno osigurala stabilno financiranje za naredni srednjoročni period. Austrijsko predsjedavanje Unijom je odradilo važni dio našeg posla, kazao je samozadovoljno Karl-Heinz Grašer.

Danas, 6. april 2006.

Povezani članci:

• 65. emisija

  Gosti: Jelena Simeunović, sestra sudije Simeunovića koji je pronađen mrtav pod nerazjašnjenim okolnostima, Prekobrojni iz Topole, Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova srpska politička misao, Vesna Rakić-Vodinelić, direktorka Instituta za uporedno pravo, Nenad Prokić, direktor BITEF teatra
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Šengenska barikada

  Dvotrećinsku većinu zaraženu nacionalizmom i funkcionalno nepismenu, umornu i nespremnu na dodatno školovanje ili prekvalifikaciju, iščekivala su tranziciona iskušenja, tokom kojih su se od nje očekivala nova odricanja, uključujući suočavanje s nedavnom prošlošću ratnih zločina i državnog terorizma. Građansko društvo dodatno je ućutkano mitom o zapadnoj politici dvostrukih standarda i, konkretno, birokratskim maltretiranjem onih koji su nameravali da neporedno zakorače u prostor liberalne demokratije prelazeći šengensku granicu.

• Šta je Evropska Unija?

  Ishod referenduma u Irskoj izaziva različite komentare čiji sadržaj u velikoj meri zavisi od toga kako ko vidi Evropsku uniju. Ne nedostaju mišljenja o tome šta je rđavo u Evropskoj uniji i zbog čega ona nije naročito popularna u mnogim zemljama članicama. Nepopularnost se, naravno, uzima kao negativno političko svojstvo. Šta, međutim, ona govori o samoj Evropskoj uniji?

• Bolje rat nego šta

  Strah nije samo pitanje rata – teško da bi ovakva deprimirana Vojska, razumno smanjena na ceremonijalni broj, patološki uništena stalnim, zasluženim porazima, mogla da odigra bilo kakvu ulogu u bilo čemu, čak i kad bi upotrebila jedan od tri ispravna Mig-aviona; širenje propagandnog straha ide iz neukaljanih Koštuničinih izvora, odakle nam stižu domaćinske ideje za odmazdu – ako nam otmu Kosovo, prekidamo sve veze sa Evropom!

• Brod ludaka

  Politička Srbija ponovo nalikuje brodu ludaka koju putanju okreće na stranu suprotno od razuma i civilizacije. I to nije samo kao jedina zemlja koja jasno odbija da se integriše sa EU;  bezuslovna podrška evropskoj integraciji pala je ispod polovine. Srbija je jedina zemlja, koja raspolaže zavidnim razvojnim potencijalima, koja se približava Rusiji upravo zbog njenih najgorih političkih osobina i prevaziđenog ekonomskog uređenja u čijoj su zaostalosti osnovice autoritarne, antiliberalne politike.