Bilefeld - Kako je priopćeno iz Ministarstva spoljnih poslova, dr Frank-Valter Štajnmajer putuje u narednu srijedu u "neobičnu misiju" u Tursku. U njegovoj pratnji bit će, naime, brojni njemački znanstvenici, glumci, muzičari i političari. U četvrtak bi, kako se očekuje, ministar sa njegovim turskim kolegom Abdulahom Gulom trebao predstaviti "Ernst-Rojter-inicijativu".

Suština ove "inicijative", zapravo kompleksne političko-kulturološke razmjene mišljenja i iskustava, oživljavanje je brojnih projekata koji maju za cilj "prevladavanje kulturoloških i religioznih nesporazuma", kaže se u Berlinu. No, ovu njemačko-tursku "inicijativu" treba posmatrati i u kontekstu borbe protivu terorizma. O tomu je Štajnmajer posve otvoreno progovorio i u razgovoru za Frankfurter Algemajne Zontagscajtung.

Spor oko karikatura Proroka Muhameda je pokazao kako su važni međusobni respekt, empatija i poznavanje kulturoloških međusveza, precizirao je ministar. "Pa, ako protivu atentatora i ne pomažu dijaloške priredbe, zasigurno je da je praktična, konkretna, dugoročna kooperacija najvažniji doprinos u borbi protivu terorizma", rekao je Štajnmajer.

Njemačka strana ima namjeru u dogledno vrijeme osnovati i njemačko-turski univerzitet. Na pitanje da li je bolji dijalog sa Turskom pretpostavka i za njen pristup Evropskoj uniji, Štajnmajer je odgovorio kako nitko ne sumnja u "evropsku perspektivu Turske". Po njegovom mišljenju, Turska može u ubudućnosti "preuzeti i funkciju mostova među kulturama"!

Povezani članci:

• Danke, Dodik

  S ruba travnjaka naše je utakmice redovito pratila izbjeglička "mala raja", dječarci od šest, sedam, osam godina, koji bi jedva dočekali da poslije nas i sami zaigraju "Bosanci" naspram "Hrvata". 

• Kako smo poraženi

  Nasilje nikad ne dovodi do olakšanja, dok huja, nervoza i nezadovoljstvo kvasaju u nedogled. Dok ima rata, biće i nas - i obrnuto, dok ima nas, biće nekakvog rata. 

• Turska i Jermeni -

  Pitanje masakra nad Jermenima, iako se dogodio pre devedeset godina, u ovom trenutku je najvrelija tema u Turskoj. U stvari, sada je to pitanje važnije nego što je bilo sedamdesetih, budući da su stasale generacije koje o tome ne znaju ništa, odnosno koje su možda čule samo o jermenskim zločinima protiv Turaka. Ubistva koja je počinila Asala (tajna jermenska oslobodilačka vojska), od sedamdesetih naovamo, samo su doprinela osećanju da su Turci žrtve i predmet međunarodne klevetničke kampanje. To rašireno osećanje "nevinosti" je najbolji saveznik onih nacionalista koji zapravo odobravaju ono što je učinjeno, ali iz strateško-političkih razloga veruju da je najbolje sve poricati.

• Turska i Jermeni –

  Ljudi koji su na ovoj teritoriji živeli 3 000 godina, i koji su na ovom mestu stvorili svoju kulturu i civilizaciju, iščupani su iz zemlje na kojoj su živeli, a oni koji su to preživeli, raštrkani su širom sveta. Ukoliko to sasecanje do korena dominira psihičkim stanjem više generacija jednog naroda, onda se ne možete pretvarati da nema nikakvog reza. Iskustvo je već internalizovano, zapisano u sećanju naroda, u njegovom genetskom kodu. Kako nazvati to iskustvo? Tim pitanjem se može baviti pravna nauka, ali bez obzira šta ona odluči, mi tačno znamo šta smo preživeli. Čak i ako ne treba da koristimo reč genocid, mi znamo da je to bilo čupanje iz korena.

• Turska otrovna pera

  Turska je ove godine počasni gost 60. Frankfurtskog sajma knjiga, koji počinje danas i završava se 19. oktobra, dan pre početka Beogradskog sajma knjiga. Već mesecima, vodeći turski pisci i kritičari vode žučnu raspravu o politici odabira pisaca i izdavača koji će predstavljati Tursku u Frankfurtu.