Na prvi pogled, ishodi izbora na svim nivoima, održanih u Srbiji 11. maja 2008, označavaju povratak najobičnije racionalnosti. Ona ionako retko krasi srbijansko biračko telo, a još ređe političku elitu Srbije. Čak i posle napuštanja komunističke i socijalističke ideologije, pri čemu je mnoga beba izbačena iz korita zajedno s prljavom vodom, politički diskurs je prvenstveno ostao ideološki, ali ovog puta potpuno asimetričan, jer svako mora da se pokloni ideologiji srpskog nacionalizma posredovanog navodnim svetosavskim učenjem, koje, kako nas obaveštavaju obrazovani istoričari i teolozi, sa svetim Savom i njegovim stvarnim delovanjem nema mnogo veze.

Ova vrsta predominantne političke ideologije dobila je mnoge podsticaje pogrešnim tumačenjem Miloševićeve unutrašnje i spoljne politike, traumama izazvanim bombardovanjem 1999. godine i proglašavanjem nezavisnosti Kosova 2008. godine. U vezi s ovim poslednjim, najveći je propust naše političke elite i onih u inostranstvu koji su se trapavo trudili da podrže reforme u Srbiji to što su dozvolili da se nesumnjivi poraz Miloševićevog režima, oličen u usvajanju Rezolucije 1244 i potpisivanju Kumanovskog sporazuma, postepeno pretvori u nekakvu pobedu; došlo je do toga da Srbija poraz slavi kao trijumf. Što je još gore, nosioci vlasti koja je 2000. godine zamenila prethodne vlastodršce dovedeni su u položaj da ponovo pregovaraju o izgubljenoj stvari bez ikakvog izgleda na uspeh i da im se devet godina kasnije pripiše krivica za socijalističko-radikalsku katastrofu. U takvoj situaciji narodna reakcija - koja ideologiju smešta tamo gde joj je i mesto, tj. na nebo, a interese spušta na zemlju - mora da zadivi, naročito ako se uporedi sa besomučnom antievropskom kampanjom koja se vodila u najpristupačnijim medijima. Mislim da ne moram mnogo da se pravdam i da objašnjavam zašto je za mene Dragan Marković Palma simbol te nove racionalnosti koja će i dalje ispovedati mitove, ali gledati na to od čega se sada i u bliskoj budućnosti bolje živi. Pa ipak, i dalje će morati da se racionalno kombinuje s iracionalnim, ostvarljivo s neostvarljivim, Evropsku uniju s odbranom KIM.

Danas, 13.05.08.

Povezani članci:

• Analiza

  Ovoj zemlji zaista nedostaju pravi politički analitičari, oni koji ne prezaju od toga da se udube u konkretne brojke, odnosno resultate izbora. U Engleskoj je to malčice drugačije. Tamo praktično postoje samo četiri političke opcije: Liberalne demokrate, Laburisti, Konzervativci, i Apstinenti.

• Cesidovi rezultati

  Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, 11. maj 2008. 

• Dobar dan i kako ste

  Strah je bio gadan. Ali, građani su pobedili. Oslobodili smo se od straha. Prevladali, prevagnuli, razgrnuli, otvorili put. Zaista ima smisla kada pukne boca šampanjca, čep je stvarno izleteo. Otvorio se izlaz, nismo više vezani. Nismo više stegnuti, ucenjeni, zadržani, zaustavljeni. Postoji velika mogućnost. Vratila se mogućnost. Pa bismo od juče ujutro mogli, mogli bismo da uradimo i ovo i ono, i ovako i onako.

• Kraj i početak

  Kao što se i moglo očekivati, ovo je Koštuničin kraj. Početak kraja predstavljala je njegova odluka iz vremena pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, da se sve stavi na kartu sukoba sa Evropskom unijom. Do njegovog kraja nije došlo ranije zbog Tadićevog oportunizma. Sada je došao kraj tom oportunizmu, pre svega zato što se logikom kojom je otkrivena tobožnja Ahtisarijeva prevara, došlo do optužbi da je Tadić izdajnik.

• Moleban za evropsku Srbiju

  Uprkos slavljeničkoj atmosferi čuli su se i glasovi onih koji su pitali kuda zapravo idemo. Malo je nedostajalo da Srbiji postane jasno koji je to pravac, ali je upravo to malo i ovaj put zatajilo. Nedostajalo je svega pola koraka, na koji će, kako se čini, Srbija još pričekati. Mi, koji smo okupljeni oko DS-a i partija slične orijentacije, pobedili smo, i to blistavo, ali oni sastavljaju vladu!