Slobodan Samardžić je obavestio javnost da Premijer ne zakazuje sednicu Vlade, i da je neće ni zakazati, sve dok ministri iz DS-a i G17 ne odustanu od svoga stava o Sporazumu o političkoj saradnji, to jest sve dok se ne priklone mišljenju i stavu DSS-a. Naravno, institucije, pa i sednice Vlade uspostavljene su upravo da se unutar tih institucija rešavaju sporna pitanja. Samovoljno blokiranje tih institucija od strane Premijera kome se ne sviđa odnos snaga u Vladi, protivustavno je i predstavlja napad na tu instituciju.

Međutim, već sutradan predsednik Skupštine objašnjava zašto ne zakazuje sednicu parlamenta sa identičnim objašnjenjem: “Pitanja budućnosti Srbije i Kosova i Metohije, slanja misije EU na Kosmet, nastavka puta Srbije u EU, previše su ozbiljna i presudna da bi se bilo ko preglasavao. Upravo iz toga razloga nisam odmah zakazao sednicu parlamenta, kako bi se ostavilo dovoljno vremena da se postigne konsenzus oko minimuma državne i nacionalne politike”.

Dakle, tu postoji saglasnost između DS-a i DSS-a - o neozbiljnim i manje važnim pitanjima može se odlučivati u institucijama, odgovorno i javno, na način predviđen propisanom demokratskom procedurom (koja podrazumeva i preglasavanje), a o “važnim i presudnim” pitanjima dogovaraće se i odlučivaće stranački lideri iza zatvorenih vrata. Tek kada se oni dogovore, i kao vlasnici poslaničkih mandata odluče kako poslanici i ministri moraju da glasaju, taj tajni dogovor, taj dil (čije sve uslove javnost nikada ne saznaje), može da ide na potvrdu u ustavom utvrđene državne institucije, radi formalne potvrde.

To je partijska država, država u kojoj se važne odluke donose van institucija u skladu sa partijskim interesima i mimo bilo kakve demokratske procedure. Ustavom propisane institucije i procedure tu su samo paravan za političke odluke donete netransparentno, van očiju javnosti, bez ikakve odgovornosti.

Posebno je zabrinjavajuće da i ministar i predsednik skupštine konstatuju ovakvo stanje demokratije u Srbiji sasvim mirno i kao nešto samorazumljivo. Kao što je zabrinjavajuće da i javnost ovakvo stanje ćutke prihvata kao normalno. Protivustavna i nezakonita praksa samim svojim trajanjem postaje legitimna. Polako prihvatamo partijsku državu kao neumitnu stvarnost.

Povezani članci:

• Lažne dileme oko "lažne države"

  Neprirodna i neprincipijelna (dakle, lažna) kolicija između DS-a i DSS-a je pukla, jer u Vladi nema jedinstva oko procesa pridruživanja EU (prema Tadiću), odnosno oko Kosova (prema Koštunici).

• Partijska država kao uzrok korupcije u Srbiji

  Predmet ovog istraživanja je veza između karaktera države i korupcije. Prvo ćemo pokazati jačanje »partijske države« i porast sistemske korupcije. Zatim ćemo prikazati kako funkcioniše partijski monopol na državu u uslovima višepartijskog sistema.