Konfuzija

Među biračima Druge Srbije vlada konfuzija. Naročito među kritičarima dosadašnje politike Borisa Tadića. Da li, ipak, opet, zapušiti nos i sprečiti najgore.

Ne treba zaboraviti da je ovu konfuziju stvorio sam Tadić. Kada je glasao za onakav ustav, na onakav način, kada je glasao za onakvu rezoluciju o Kosovu, kada je Koštunici poklonio mesto premijera. Konačno, kada je, protivno iskustvu i zdravom razumu, poverovao da će ga Koštunica podržati na predsedničkim izborima.

I najvažnije: kada je ostao potpuno pasivan i nem kada je njegov sadašnji koalicioni partner, DSS, sistematski i bestidno sabotirao i opstruirao suđenje ubicama prethodnog predsednika njegove sopstvene stranke, Zorana Đinđića.

Tek kada je kasno uvideo da će ga DSS opet prevariti, Boris Tadić se iznenada setio da tu podršku traži od građana (valjda onih iz LDP-a koje je, po Koštuničinom zahtevu, izbacio iz stranke).

Ima birača kojima je usađen strah od greha apstinencije. Međutim, ako ste u prvom izbornom krugu glasali za nekog od kandidata koji nisu prošli u drugi krug, vi niste apstinent. Vi ste dali glas svome kandidatu, birali ste, ostali u manjini i obavili svoju građansku dužnost.

DS, Tadić i njegovi birači iz prvog kruga žele da nas ubede kako se glasom za Tadića brani 5. oktobar. To nije tačno. Od samog početka, razumevanje onog što se tada dogodilo bilo je ambivalentno. Postojala su dva tumačenja tog događaja: jedno je bilo tumačenje Zorana Đinđića (radikalni raskid sa Miloševićevim režimom), a drugo Vojislava Koštunice (kontinuitet sa tim režimom, principijelni i praktični). Vojislav Koštunica je sve vreme nastojao da putem koncentracione vlade vrati na vlast radikale i socijaliste, da ih normalizuje (sve su stranke demokratske). U tome je konačno uspeo nakon ubistva Zorana Đinđića. Boris Tadič se u toj dilemi između Đinđića i Koštunice priklonio Koštunici.

Glasom za Tadića ne brani se 5. oktobar koji je izveo Đinđić, već se Đinđićevo viđenje 5.oktobra izdaje. Dakle, braniti 5. oktobar je dvosmislen poziv. Čiji 5.oktobar, koji 5.oktobar. Shvaćen kao revolucija (Đinđić) ili kao redovna smena vlasti uz pomoć samog Miloševićevog okruženja (Koštunica).

Tadić i njegovi birači plaše nas Tomom Nikolićem. I bez dolaska na vlast, radikali u Srbiji ostvaruju veliki politički uticaj. Dva miliona Miloševićevih glasača iz 2000. godine i dalje je među nama (inicijalno u DSS-u, a zatim u radikalima), lustracija je izostala, državni aparat je nereformisan, spoljna politika (nakon ubistva izdajnika Đinđića) vraćena na Miloševićeve pozicije: proiv trulog Zapada, za braću Ruse koji kriju naše zločince.

Dodatna nevolja je što radikali (uz pomoć Koštunice) ostvaruju taj veliki politički uticaj - bez ikakve odgovornosti. Ako se u Srbiji već vodi radikalska politika, zar nije bolje da oni za nju postanu i saodgovorni.

Kratkoročno, to bi bilo svakako vrlo neprijatno, a dugoročno bi moglo biti vrlo korisno da se Toma Nikolić istera iz udobnog opozicionog zaklona.

U jednom zoopsihološkom eksperimentu ispiivana je inteligencij životinja. Ispitivana životinja stavlja se ispred polukružne žičane ograde sa čije druge strane se nalazi hrana. Da bi došla do hrane životinja bi morala da načini nekoliko koraka unazad, od hrane, i obiđe ogradu. Kokoška to nije u stanju da učini, ona beskonačno i neuspešno pokušava da kljunom, kroz ogradu, dosegne do hrane. Pas rešava problem iz prve.

U mnogim poslovima, smišljeni korak unazad vodi cilju mnogo pre i mnogo sigurnije, nego pokušaji mata u jednom potezu, koji su karakteristični za frustriranu srpsku politiku. 

Birači LDP-a

S obzirom na svoj veoma kritičan stav prema Borisu Tadiću, birači LDP-a su u posebno konfliktnom položaju. Sama stranka je na kraju, svakako nevoljno, pozvala svoje birače da daju glas Borisu Tadiću. Kako ovaj poziv njeni birači treba da shvate ?

LDP je kao stranka morala da povuče ovaj potez, da ne bi sutra bila optužena da je dovela Tomu Nikolića na vlast. To strahovanje je opravdano, bez obzira što Tomu Nikolića na vlast dovodi u stvari DSS. Vojislav Koštunica ima manir da optužuje druge za svoja nedela (u žaru političke borbe).

Birače LDP-a zato ovaj poziv ne obavezuje. Stranka je uradila ono što je morala da uradi, ali odluku na izborima donose birači, autonomno i tajno. Sumnjam da će se mnogo LDP-ovih birača odazvati ovom nevoljnom pozivu.

Peščanik.net, 31.01.08.  

Povezani članci:

• Ćutanje pred objavom rata

  Radikali su došli kod predsednika Vlade i predložili mu da ponovo objavi rat celom svetu. Još jedan rat. Rat sa izvesnim završetkom. Majke i očevi izvadite pogrebna odela. Mladost ćemo opet ili sahranjivati ili ispraćati u inostranstvo. I jedno i drugo ići će na dušu ne samo uvek spremnih izvođača krvavih radova već pre svega na račun višednevnog ćutanja Vojislava Koštunice.

• Beleška o orijentaciji

  Pod uticajem dve suprotstavljene sile – unutrašnje, koja je bila u zavadi sa stvarnošću i spoljašnje, koju je proizvodio Tadić – Radikali se nisu naprosto rascepili, nego su popucali, kao grnčarski sud.

• Bogobojažljivi i radikalima skloni

  Nedavno istraživanje javnoga mnenja pokazalo je da većina gradjanki i gradjana Srbije sebe smatra religioznim, a nedavni izbori pokazali su takodje da većina gradjanki i gradjana Srbije misli da je za vodjenje države najpodobnija stranka čiji se vodja nalazi u zatvoru, optužen za najteže ratne zločine (genocid), čije su ideje manje-više iste kao i one koje su odvele u rat odnosno napad na Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i čija se politička (skupštinska) efikasnost dosada pokazivala uglavnom u svadjanju, beskonačnom zauzimanju vremena za disksusiju, prostaklucima, vredjanjima, nesavladivoj količini gluposti, i jezičkoj nesposobnosti. U nedavnoj prošlosti, dotična stranka je sudelovala u nekoliko navrata u vladama SPS-a, i to u najgorim vremenima za većinu gradjanki i gradjana. Možda je potrebno setiti se i detalja da je vodja stranke otišao u Hag »dobrovoljno« u sumnjivo kratkome vremenu pre ubistva premijera Zorana Djindjića...

• Greh Tomislava N. ili: o limitima nihilizma

  Po svemu sudeći, Tomislav Nikolić je postao novi Dragan Marković Palma. Ne «formacijski», nego ideološki, što je, uostalom, mnogo važnije.

• Kako glasati

  Glasanjem za manje zlo potvrđujete pravilo i dosadašnju ustaljenu praksu da za uspeh u političkoj utakmici ne morate biti “dobri”. Dovoljno je da budete “manje zlo”. Time obeshrabrujete “dobre”.