Srpska Crkva je rešila da neznatno promeni ploču koju nam je vrtela povodom najtraženijih haških optuženika. (Ovo pod pretpostavkom da cetinjski mitropolit Amfilohije nije govorio u svoje lično ime, i da ga njegov sabrat Atanasije neće ućutkati još jednim "ili on ili ja, takvi ne možemo biti zajedno u istoj crkvi".) Dakle, ako se može smatrati da je mitropolit izrazio trenutnu politiku Crkve po tom pitanju, sada se Karadžiću preporučuje da se preda, "iako je to stvar njegove lične odluke".

Promena politike nije naročito velika. Nigde nije rečeno da je Karadžić za Crkvu (ili za mitropolita) prestao da bude nacionalni heroj. Ne, ali se podrazumeva da bi njegova predaja bila za naciju korisna. Duhovno korisna? Ma ko vas o tome pita! Korisna politički, jer je pritisak svih onih koji su se protiv nacije zaverili za nekoga tamo postao neizdrživ. Da bi pritisak popustio, heroj treba da se preda. I to je sve. Crkva i mitropolit se ovim samo pridružuju sve brojnijim glasovima koji se čuju sa raznih strana. Kad već svi o tome govore, zašto ne bi i crkva (mitropolit). Čula žaba da se konj potkiva, pa digla nogu.

Naravno, niko ne može mitropolitu i Crkvi zabraniti da se, makar i šeprtljavo, petljaju u politiku. U nešto za šta nisu nadležni. U politiku može da se petlja svako. Bar u demokratiji, tj. demonokratiji, kako se to u crkvenim krugovima kaže.

Druga je stvar što u Karadžićevom, i ne samo njegovom slučaju, još nismo čuli stručnu reč Crkve, onu koju bismo od nje mogli očekivati. A to je, ne da poziva na predaju, pa ma kako to za nekoga ili za celu naciju bilo korisno, nego da pozove na pokajanje; sasvim konkretno pokajanje. E, to bi bilo korisno za Karadžića, za njegovo duhovno zdravlje, pa i za duhovno zdravlje cele nacije. Duhovno zdravlje? Ma ko vas o tome pita!

Danas, 31. avgust 2005.

Povezani članci:

• "Sveti otac" kao jeretik

  Sve donedavno, Srpska crkva je uglavnom ćutke prelazila preko postojanja zilotskog pokreta na svojoj kanonskoj teritoriji. Ovo ćutanje je prekinuto nakon što je, novembra 2003. sestrinstvo manastira Stjenika izašlo iz jurisdikcije Srpske crkve, i pokušalo da manastir prevede pod omofor grčkog zilotskog episkopa Hrizostoma. Nema potrebe da sada pišemo o ovom događaju koji je uzburkao strasti i o kome se tada mnogo pisalo, čak i u inostranstvu.

• Đavolji lik

  U sarajevskom Oslobođenju, početkom rata, objavljena je jedna fotografija. Na njoj je spaljena zgrada iz koje kulja gust i crn dim. 

• Štrajk glađu kao egzibicionizam

  Danas Srbija prisustvuje jednom štrajku glađu koji se može označiti kao visoko bizaran. Vladika Filaret štrajkuje na otvorenom, na granici Srbije i Crne Gore u znak protesta zbog toga što ga vlasti Crne Gore ne puštaju na teritoriju te države, jer je označen kao pomagač Ratka Mladića, optuženog pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini. Valja ponoviti i naglasiti da se radi o svešteniku koji zauzima visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji. Ovaj štrajk glađu, pored opštih pravnih pitanja, involvira i izvesna pitanja (ne)poštovanja crkvenih pravila.

• Banalizacija zločina

  Čemu smo proteklih dana, povodom »misterioznog hapšenja« lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, prisustvovali: dobro režiranoj predstavi za uveseljavanje naroda ili... 

• Bogobojažljivi i radikalima skloni

  Nedavno istraživanje javnoga mnenja pokazalo je da većina gradjanki i gradjana Srbije sebe smatra religioznim, a nedavni izbori pokazali su takodje da većina gradjanki i gradjana Srbije misli da je za vodjenje države najpodobnija stranka čiji se vodja nalazi u zatvoru, optužen za najteže ratne zločine (genocid), čije su ideje manje-više iste kao i one koje su odvele u rat odnosno napad na Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, i čija se politička (skupštinska) efikasnost dosada pokazivala uglavnom u svadjanju, beskonačnom zauzimanju vremena za disksusiju, prostaklucima, vredjanjima, nesavladivoj količini gluposti, i jezičkoj nesposobnosti. U nedavnoj prošlosti, dotična stranka je sudelovala u nekoliko navrata u vladama SPS-a, i to u najgorim vremenima za većinu gradjanki i gradjana. Možda je potrebno setiti se i detalja da je vodja stranke otišao u Hag »dobrovoljno« u sumnjivo kratkome vremenu pre ubistva premijera Zorana Djindjića...