Sasvim predvidivo. Mučnina proglašavanja nezavinosti Kosova dodatno je i momentalno pogoršana večnim ponavljanjem istog: "spontanim okupljanjem" ili "događanjem naroda", kako vam drago. Nekada će neko možda uspeti da objasni zašto je zbog "ništavne" deklaracije u Prištini demoliran Beograd - ja, priznajem, nisam u stanju. Pa, ako u činjenici da su napadnute američka i albanska ambasada možemo pronaći homeopatske doze racionalnosti, kako tumačiti nasrtaj na prostorije LDP, čiji su članovi listom Srbi i čiji je predsednik - takođe napadnuti Čeda Jovanović - takođe Srbin. Kakvi su to nacionalisti koji nasrću na pripadnike svog naciona? Da li sada, umesto partizana i četnika, Vojislav Koštunica sprema bratoubilački rat "narodnjaka" i izdajničkih "evrointegracionista"? (Uopšte me ne bi čudilo.) Hoće li se konačno neko zapitati: ne leže li uzroci kosovskog otcepljenja u toj višedecenijskoj nacionalnoj pocepanosti, autodestrukciji i nasilju kao životnom stilu.

Ne misle li, konačno, narodnjački tribuni da bi prevrtljiva balkanska Fortuna mogla promeniti ćud, pa huligane dovesti pred vrata njihovih kancelarija i stanova? Ne misle. Jer misle da iza njih stoji privatizovani državni aparat. Ali taj u suštini krhki aparat ne počiva na pendrecima i bajonetima, već na svesnom i dobrovoljnom konsenzusu svih građana da je tu reč o zajedničkoj državi u kojoj su svi ravnopravni pred zakonom. Ako, međutim, država ustukne (zato što "državnici" zamisle da nešto ućare iz tog uzmicanja) i prepusti rulji rešavanje spoljnopolitičkih problema, onda se država urušava, kao što se urušava i kada premijer, recimo, zbog stranačkog i ličnog interesa, ne saziva sednicu vlade na samo nekoliko dana pre proglašenja kosovske nezavisnosti.

E, u takvim situacijama, "državnici" se često suoče sa veoma neprijatnim iznenađenjima. I pokojni Milošević je voleo da okuplja narod, da masama pruža iluziju učešća u istorijskim događajima, da ih huška protiv neistomislećih sunarodnika; onda je jednog dana shvatio da je sve otišlo do đavola, da više niko nema nameru da ga štiti i da je sam stvorio nečastivog koji se obreo na njegovim vratima. Potom je usledio kućni pritvor, pa CZ, pa Sheveningen. Koštunica i njegova menažerija verovatno misle da su polubogovi i da će iz svega izaći kao pobednici i doživotni vladari, ali to samo govori o njihovom frapantnom nepoznavanju polja društvenih sila. Jednom pokrenute, populističke matrice se odvijaju, naoko haotičnom, ali determinisanom trajektorijom koja se u konačnom skoru, takođe neizbežno, obija o glavu sopstvenih podstrekača. Ne idem, naravno, tako daleko da ustvrdim kako Dr misli da će protestni skupovi poništiti otcepljenje formalno ništavne deklaracije; on hoće nešto drugo: da se sakrije iza naroda, da ušićari koji glasić, da do u beskonačnost produžava agoniju Srbije.

Nije, međutim, da neće biti efekta od tih okupljanja. Samo što će biti na štetu Srbije. Ekipe CNN-a i belosvetskih televizija na licu su mesta, pomno snimaju, pa kada se taj materijal obradi i nafrizira, poslužiće kao odličan propagandni materijal za perpetuaciju priče o "divljim Srbima" koji ne samo da ne zaslužuju Kosovo, već im je nužno potreban nadzor. Napad, pak, na američku ambasadu - i to se pomno beleži tamo gde treba - samo će doliti ulje na vatru vašingtonske netrpeljivosti i, zašto ne reći - mržnje, pa kako se u Belu kuću po svemu sudeći neće useliti Barak Obama, već neko drugi, eto Holbruka i skorog ukidanja Republike Srpske.

Tako se, saglasno Dr-u, čuvaju državni i nacionalni interesi.

Izolacija naše zemlje već je započela. Mi uopšte ne znamo šta se kuva u vašingtonskim salonima. Već sam govorio na ovim stranicama da Kosovo, osim ako se Tadić na vreme ne probudi, nipošto ne mora da bude naš najveći gubitak i naš najveći poraz. Izgovarač otrcanih, kičerskih i sublesastih "krupnih" reči koje mu u usta stavlja Jedan Čo’ek sa kapicom Šerloka Holmsa, veli da je "pravo i pravda" na našoj strani. Može biti da tako i jeste u privatnom Dr-ovom kosmosu, ali u stvarnom svetu i pravo i pravda su na strani bogatih i moćnih. To jeste tužno, jeste žalosno, ali je tako. Ukoliko Dr ne uspe da svet privede poznaniju prava i pravde, pred nama su samo dva putića: ili da se pod Dr-ovim vođstvom otcepimo od sveta ili da se okanemo praznoslovlja, čemera, inercije i samovolje i da prionemo na stvaranje zaista demokratske, bogate i snažne države. Samo će takva Srbija naći svoje mesto u svetu onakvom kakav je. A možda se i Kosovo vrati. Ako Dr-u takav svet ne odgovara, a boljih nema, neka ide iz njega. Njegov prezir prema novcu i gnušanje nad pokvarenošću sveta sjajne su hrišćanske vrline, ali ako hoće da ih praktikuje, treba da se povuče u manastir ili bar što dalje od svetske vreve. Budući da je Dr do guše uvučen u veoma prljave zemaljske poslove i da uopšte ne pokazuje nameru da ih, zarad bezmolvija, prepusti nekom sposobnijem, valja ga podsetiti - kad već neće Pahomije - da se tu radi o licemerju i razobručenoj sebičnosti koje se kriju pod providnijom maskom brige za Kosovo.

Za vreme maršala Šabana, alijas Josipa Broza (za kojim sve više žalim) uterivanje optimizma odvijalo se pismenim putem; mlađi će se čitaoci naći u čudu, ali tako je bilo; gradovi su bili načičkani komadinama crvenog platna na kojima je pisalo SA OPTIMIZMOM MOŽEMO GLEDATI NA RAZVOJ NAŠE ZEMLJE ili, recimo, NAPRED U RADNE POBEDE. Sada smo spali na usmeni nivo. Dr se, sav izobličen, povremeno oglasi da ispali poneku parolu tipa VRATIĆEMO MI KOSOVO. Ili bombastično: NIJE PONIŽENA SRBIJA, PONIŽENA JE EVROPSKA UNIJA...

Jok, more, doktore! Poniženi smo mi, građani Srbije, Srbi, Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Vlasi, Romi, svi mi koji živimo u zemlji s koje se odvaljuju poveliki komadi teritorije i u kojoj, nadahnuti tvojom politikom i nahuškani tvojim amokom, "patrioti" neometano ubacuju Molotovljeve koktele u Mekdonaldse u kojima večeravaju maloletna deca.

Povezani članci:

• 15. emisija

  Gost: Vojislav Koštunica iz DSS-a
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• 22. emisija

  Gosti: Vojislav Koštunica iz DSS-a, dramski pisac Biljana Srbljanović, Borka Pavićević iz CZKD, Mića Lenkić iz sela Lipe, dramski pisac Dušan Kovačević, novinar Petar Luković, otporaši iz Kragujevca, Valjeva i Smedereva, Vesna Pešić iz Centra za antiratnu akciju, pesnik Ljubomir Simović, glumac Branislav Lečić, Jasmina sa Senjaka
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Čekajući nove Škorpione

  Retoričko prolećno pitanje: ima li negde u svetu države bez Vlade, bez Skupštine, bez Ustavnog suda, bez budžeta, bez ikakve blage ideje o reformama ili investicijama – dobija svoj kratki prolećni odgovor: ima! The country se zove Srbija, trenutno toliko opsednuta kvadraturom kosovskog kruga da se sve ostalo feat. Vlada, Parlament itd. čini besmisleno plitkim glede srpske svete zemlje po kojoj hodaju Albanci; ispravan utisak da je ova država postala rob već odavno (zasluženo) izgubljenog Kosova pojačava se "diplomatskom ofanzivom Srbije" nakon prve sesije Saveta bezbednosti o budućem (nezavisnom) statusu Kosova.

• Baden i Metohija

  Za istim stolom sa Albancima koji se smeju već kod supe, nikad! Zanet mislima o pomenutoj supi: teleća s povrćem, s onim sitno iseckanim peršunom koji podseća na detinjstvo, Koštunica oseti kako stomak počinje da ga boli od gladi, ne od gladi koja se može zavarati čašom soka ili vode, već od one gladne gladi koja ti se uvlači pod kožu pa se treseš kao prut! Samo da me u ovim trenucima ne pitaju da li bih priznao Kosovo, prekrsti se Vojislav, otvori prozor i poče da se spušta niz oluk, nadajući se da ga niko neće primetiti.

• Događanje naroda, događanje straha

  Zar može biti nebezbednosti i neslobode javnog govora i javnog okupljanja mirnih građana u zemlji čiji premijer je čovek koji je i sam godinama upražnjavao ovu formu javnog prisustva? Vi se zacelo šalite. Ne samo da može, nego je ova i ovakva Srbija zemlja u kojoj će strah možda tek doživeti svoje zvezdane trenutke, jer će i besprizivno, opsceno fašistoidno nasilje – za početak verbalno, ali... - bandi samoovlašćenih «patriota» tek doživeti svoju apoteozu, ako se nešto brzo i jako ne promeni.