Republike Borisu Tadiću

Poštovani gospodine predsedniče,

Svestan da zbog zauzetosti spoljnopolitičkim aktivnostima vezanim za odbranu sumanutih ideja i ambicija vašeg koalicionog partnera nemate vremena za čitanje štampe - u nadi da će vam pres služba preneti bar sažetak ovog pisamceta - dajem sebi pravo da vam skrenem pažnju na jadno stanje demokratskih prava i sloboda u zemlji čiji ste Predsednik. Da ne bude zabune: govorim o pravima i slobodama za čije smo ponovno uspostavljanje svojevremeno obojica stajali u istom stroju. Ta prava i te slobode navodno su zagarantovane ustavom, takođe naprasno smandrljanim radi opunomoćenja gorepomenutih ideja i ambicija. Isuviše je ovde, međutim, gospodine Predsedniče, onih koji misle da je ustavnim nabrajanjem prava i sloboda stvar završena, onih koji smatraju da je pravima i slobodama mesto isključivo u konštituciji, a ne i u stvarnom životu. Jer, da nije tako, kako bi bilo moguće da pre neki dan u Aranđelovcu, usred "demokratske Srbije" (S. Antonić) bude zabranjena, onemogućena, sprečena - kakogod - prezentacija Peščanika? Neko je, ne zna se ko, zaključio da se tu radi o "antisrpskoj raboti" i odoše Ustavom zagarantovana prava u...

Može o Peščaniku misliti šta ko hoće, mnoge stvari koje se tamo izgovore ili odštampaju često se ne poklapaju s mojim uverenjima, ali nije li suština demokratije upravo tolerisanje različitosti. Peščanik se ne mora ni slušati ni čitati, ali mu se mora omogućiti pravo da bude emitovan, štampan i predstavljan sve dok to nije u suprotnosti sa zakonom. Voleo bih da nađete malo vremena i da kod odgovarajućih organa založite svoj autoritet u cilju pronalaženja i pozivanja na odgovornost lica koja su grubo prekršila Ustav. Jeste da je Kosovo u pitanju, jeste da gori pod nogama, nemojte ipak odmahnuti rukom; danas zabrane Peščanik u Aranđelovcu - sutra će zabraniti neku stranku, možda se i vaša, daleko bilo, nađe na spisku. Vaš koalicioni partner je, bojim se, jednouman. A njegovi su parteigenossen, "blagoslovena im balega" (Državni pesnik), već puštali probne balone zabrane političkih partija.

Balkan je ovo, gospodine Predsedniče.

Kosova što se tiče, moram reći da su vaši koalicioni partneri urnebesnom hongkongizacijom i olandajlendizacijom taj zbilja veliki i gorući problem srozali na nivo diplomatske i geopolitiče lakrdije i sprdačine. Kao članu Demokratske stranke apsolutno mi je neshvatljivo vaše učešće u tom seoskom spektaklu koji će, ako se ovako nastavi, sasvim sigurno završiti pozivanjem na primere uzornih autonomija u Tunguziji i Šangri La, a koji uopšte ne računa sa bilo kakvim spoljnopolitičkim efektima, već isključivo sa budućim unutrašnjopolitičkim izbornim ćarom.

Ako izbora uopšte bude.

Jer đavo polako odnosi šalu. Kao predsednik svih građana Srbije Vi ste u ustavnoj obavezi da odgovorite na sledeća pitanja, makar to bilo preko portparola ili predstavnika za štampu.
Kao prvo: da li ste upoznati sa (manje-više javnim) planovima Vašeg koalicionog partnera za zavođenje vanrednog stanja u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova? Da li ćete se složiti sa vanrednim stanjem ili ćete se usprotiviti suspeniziji ustavnog poretka? Da li vam je, nadalje, poznato da visokopozicionirani bašibozuci Vašeg koalicionog partnera sastavljaju tajne spiskove nepodobnih, nedovoljno dobrih Srba, rečju izdajnika, spisak kojem se svrha ne zna, ali se može naslutiti. Nameravate li zapitati partnera: zašto se spiskovi sastavljaju? Da li se, zbog svega nabrojanog, tako grčevito drži kontrole nad udbom i žandarmerijom? Da li će se, konačno, Demokratska stranka, makar reda radi, bar nekim saopštenjem, usprotiviti analitičkom terorizmu Vukadinovića i Antonića, plaćenika vašeg koalicionog partnera, koji na čelu horde piskarala već godinama anatemišu, proganjaju i satanizuju svako političko mišljenje drugačije od nepostojećeg mišljenja njihovog poslodavca?

Vremena su teška, gospodine Predsedniče, a dobrovoljna ih marginalizacija Demokratske stranke čine još težim. Kako stvari stoje, gubitak Kosova je neminovan, ali to nipošto ne mora da bude ni jedini ni najveći gubitak. Onima koji su vođeni isključivo partikularnim interesima obavijenim plaštom sabornosti to naravno ne može biti jasno. Vama, koji ste pretpostavljam čitali Gistava Le Bona, trebalo bi da bude. "Karakter naroda", veli Le Bon, "a ne njihove vlade, određuju njegovu sudbinu". Karakter našeg naroda je nažalost uslovljen, nametnut permanentnim višedecenijskim opstajanjem u stanju neslobode i taj neslobodni karakter je ono što treba menjati. Samo nas striktna primena demokratskih pravila, prava, dužnosti i sloboda može izvesti iz ćorsokaka u koji se, kako stvari stoje, ponovo vraćamo. Opasne i nepromišljenene igre Vašeg koalicionog partnera sve skupa nas odvode dublje na istorijsku stranputicu. Ne odupremo li se autoritarnim tendencijama, mogu nam pored Kosova dati i Hongkong i Olandska ostrva i Patagoniju, ostaćemo sumorna istočnjačka satrapija u kojoj caruju samovolja i beda.

Mislite o tome.

antibar(a)barus
Danas, 22.11.07.

Povezani članci:

• All stars parada

  Za manje od dva sata, pred nečim što je nekada bilo Savezna skupština, a sada je nejasno šta je, usred teritorije koja je nekada bila država, a sada je još maglovitije šta je, trebalo bi da počne Veličanstveni Narodni Miting u organizaciji «Vlade i parlamentarnih stranaka».

• Šestoprsti predsednik

  Svi ti prsti, svejedno da li ih je bilo tri ili šest ili, računajući slugu Vuka, dvanaest, bili su namenjeni Bušu koji je – gle, nesreće! – sedeo dva reda niže, ali je to, ipak, nekako video, maltene se uzbudio, samo što nije bombardovao Srbiju zbog tog Hrabrog Gesta našeg još Hrabrijeg Predsednika. 

• Crna magija podno Tare

  Nadam se da su vas rezultati proteklih izbora uverili da je Onaj koji je nadahnuo pomenuti mokrogorski festival definitivno odneo šalu i da vaš koalicioni partner, baš kao Milošević, do neprepoznavanja poistovećuje nacionalni i državni interes sa ličnim interesima, interesima svoje stranke i interesima legije klijenata. Verujem da uviđate da u ovoj ojađenoj zemlji niko ko nije po tričavoj meri i još tričavijem ukusu vašeg koalicionog partnera ne može da štampa novine niti da snimi film, a ako "sahrane" potraju, uskoro ovde ništa neće biti moguće.

• Dole vlada!

  Nema tog razloga da danas podržim Dačića via Tadić; neću, ne dolazi u obzir, ni mrtav, samo me poštedite objašnjenja da je sve ovo u „korist Srbije na njenom budućem evropskom putu“. Ako je Dačić supružnik Tadića, a jeste, ne usuđujte se da me pitate da li ću ikad podržati ovu Smrdljivu Vladu: nikad, never, not in a million years, ne dolazi u obzir, jok, zaboravi, fade away!

• Dve fotografije (o političkom pomirenju)

  Ima nečeg u toj fotografiji što odiše apsurdom, komikom, mukom, smehom, ima nečeg blesavog, ima nečeg na šta bi, možda, trebalo da se navikavamo.