Evo nas gde smo već bili, javlja se povremeno mali unutrašnji glas. Imamo "veličanstveni miting" koji je - naravno - "miran i dostojanstven". A kakav bi drugačiji bio miting čiji se "organizacioni odbor" sastoji od Aleksandra Vučića? Pa, kazaće Vučić, šta se bunite? Nismo pustili Velju Ilića da govori. Velja je govorio dan-dva ranije: hvalio je "srpsku mladost" koja je polupala nešto malo u nedelju i izrazio svoju državničku i patriotsku nadu da će idući put biti polupane još neke "ustanove". Jedva se uzdržao, sasvim vidljivo, da kaže RTV B92, ali je "srpska mladost" to odlično shvatila. Srećom, shvatila je i policija.

Ako ste prošle nedelje pomislili da ste pomešali daljinske upravljače, pa uključili vremeplov umesto televizora - ne brinite, niste. Tragedija se ponavlja kao farsa sa sve pevanjem, pljačkom i paljevinom. Samo što se ovoga puta zbiva na ulicama Beograda. Falilo je još samo da Voja Koštunica načulji uši i pita: "Ne čujem dobro! Koga? A, Čedu!". Ali i to ćemo čuti, polako samo. Na mitingu se primarijus drao sasvim neprimereno svom karakteru i imidžu; nije bilo ni "eh", ni "oh", nego ravno u glavu. Ispade da je Toma Nikolić bio uzor demokratske uzdržanosti (i dalje bez svog Voje na reveru). A posle toga je olinjali i donekle ućebani mačor Kusta zapretio "miševima"; glodarska populacija nije se mnogo potresla. Uostalom: gleda li on crtane filmove? "Tom i Džeri", na primer? Ili igrane filmove kakav je antologijski "Lov na miša"?

A onda je mirna i dostojanstvena masa krenula na moleban, baš nekako kad je pao mrak (nije taj miting bez razloga zakazan za sumrak). Dok je njegovo preosveštenstvo Amfilohije Radović, mitropolit u civilu, služio moleban, deo srpske mladosti - mali, ali dobro organizovan - krenuo je da završi posao započet u nedelju uveče. Policija se nije mnogo istakla spočetka: u nedelju su već ispili batine po liniji primljenih instrukcija, pa što bi se naročito isticali u službi? Kasnije, kad je združeni štab shvatio da je đavo odneo šalu, instrukcije su se promenile, ali je bilo kasno za Zorana Vujovića koji je izgoreo u zgradi američke ambasade.

Bilo je kasno i za mnoge dućane, banke i trafike. "Veličanstveni miting" bio je "istorijski": ostaće u istoriji po amaterskom video snimku anonimnog sineasta koji je - kao pravi, hrabri i odani TV dokumentarist - na terenu snimao neke dve zgodne cure iz Bataje kako marljivo i sistematski oslobađaju ispod imperijalističkog jarma "nike patike", jakne i ostalu zanimljiviju robu. Cure se nisu mnogo bunile. Kasnije će, kad su ih našli pravi TV reporteri, kazati nekoliko zanimljivih rečenica: "Oni koji imaju nisu došli, nego oni koji nemaju" (sasvim jasno); "Ako trista hiljada ljudi krene da pljačka, što ne bismo i nas dve?" (besprekorna logika); i konačno "Država je u rasulu" (nesporno).

Sve je to zabrinulo "antiglobaliste", barem one koji razmišljaju: čekajte, polako, pitaju oni - s jedne strane lupate "MCDONALD’s" kao simbol imperijalizma, a s druge strane klepavate "Levi’s" farmerke (mnogo stariji simbol), nike-patike, maje-aždaje, "sporteswear" svih vrsta i parfeme, sve pod uslovom da je "firmirano, jebo te", je li? Objašnjenje je sasvim praktične prirode: pomfrit, big mekovi i šejkovi ne čekaju "na izvol’te" da se urade brzo i efikasno. Da je osoblju "MCDONALD’s" restorana na vreme rečeno da spreme odgovarajući broj onih braon papirnih kesa sa standardnim "lunch" paketom, da ih poređaju ispred zgrade i da je "srpska mladost" o tome na vreme obaveštena - ko zna šta bi bilo.

A onda je svesavezna ruska televizija imala istorijsku detonaciju u svom glavnom dnevniku: njihov komentator, neki mlad i otresit momak, bio je ovlašćen da izjavi da je Zoran Đinđić "ubijen zasluženim metkom". Pomislio sam prvo da nas to neko zajebava; onda sam video svojim očima (gde? na "Youtube", naravno). Mladom junoši, najviše nalik na mladog i mršavijeg Dušana Bajatovića - ili mi se tako učinilo, mora se priznati da je u svoju analizu našeg ubijenog premijera uneo dozu indigniranog adrenalina, sve po uputstvima Černiševskog za glumce-šmirante; ni Aleksandar Vučić ne bi ga nadglumatao.

U meni je proradio već zarđali kremljološki nagon: čekaj, polako; ovaj mladac to nije sam smislio! Onda sam se setio ko sedi u Moskvi - Marko, Mira i Bora - i ko je od njih ličnost bliska imperatoru. Hvala, jasno je. Svesavezno televidenije reklo je šta je imalo da kaže. Primarijus dr Koštunica i njegov anesteziolog dr Nikolić, specijalista sudske medicine, patolog-obducent, sada su mirni: sa najvišeg mesta potvrđeno je ono što što oni govore od početka. Obećana knjiga prof. dr Vojislava Šešelja pod naslovom "Ubistvo mafijaškog premijera" može da počne da se štampa.

U četvrtak noću Tanja i ja sedeli smo s Cecom Lukić pred televizorom, užasnuti, tužni i postiđeni - umesto da se pridružimo batajničkim sojkama u slavnom pohodu na globalističke dućane. Zaključili smo da bi svakom od nas dobro došle po jedne pristojne patike (a meni i par farmerki...), ali da to ipak niti je naše društvo, niti je naš metod. Mi smo više oni Kustini glodari koji rade, pa rade, a onda kupe za novce.

Danas, 25.02.08.  

Povezani članci:

• Cena nerada

  Sedam stotina miliona evra. Toliko će otprilike koštati društveni proizvod zemlje šest neradnih dana tucanja i opasuljivanja. To može, spajanjem uskršnje-prvomajskih blagdana, sebi da priušti samo Srbija, država – kako reče predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović – „u kojoj tranzicija dugo traje“, i u kojoj se, prema radikalsko-narodnjačkim naricaljkama, „sve teže živi i gladuje“.

• Dolazi mart

  Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privodjeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili, delom zbog toga što su od početka Miloševića smatrali opasnim čovekom željnim vlasti, ipak više zato što su smatrali da na političkom mitingu deci nije mesto.

• Kosovo je Kosovo

  Političko besedništvo u Jugoslaviji i svim njenim derivatima, preko SRJ i SCG, sve do današnje Srbije, nikada nije izgubilo svoju funkciju u mobilizaciji javnosti. Na mitingu Kosovo je Srbija održano je nekoliko govora ugrađenih u strukturu mitinga, koja je trebalo da kao umetnička scenografija podrži izgovorene reči. 

• Pravo na život

  Kada je, u noći demonstracija, iz američke ambasade policija izvukla telo, spaljeno do neprepoznavanja, nemiri u Srbiji su odneli možda tek svoju prvu žrtvu. Uplašeni roditelji, čija su deca iskoristila poziv Vlade Srbije da se, u danu mitinga, besplatno prevoze vozovima i autobusima za Beograd, u panici su zvali bolnice i policijske stanice, svaki mladić koji se te noći nije vratio svojoj kući, mogao je biti žrtva.

• Smrt – uputstvo za upotrebu

  Smrt Ranka Panića je, kao i svaka nasilna smrt (ukoliko se takvom pokaže), užasan događaj. Nekoliko dana posle radikalskog mitinga od 29. jula čovek je umro.