Kako god da ste juče glasali, ne potresajte se jutros zbog rezultata: ima popravni za dve nedelje. A ako niste glasali - opet ima popravni za dve nedelje. A ako padnete na popravnom, ko vam je kriv: sami ste hteli, pa ćete ponavljati dok ne prođete - ili dok ne izgubite pravo na osnovno školovanje. Politička demokratija je stvar jednostavna, kao što vidite.

Jedva dočekanu izbornu tišinu razveselila je dražesna epizoda u kojoj je Republička izborna komisija uskratila vladama SAD i Ujedinjenog kraljevstva pravo da pošalju svoje posmatrače na jučerašnje izbore u Srbiji. Zato su pustili rusku Dumu i još neke. Vrhovni sud Srbije dvaput je, kao telo nadležno za žalbe, ukinulo ovu odluku, ali pasjaluk je pasjaluk: e, neće, majci.

A zašto baš Amerika i Engleska? Zašto ne Holandija i Belgija? Jasno je zašto ruska Duma, ali ovo nije jasno. Valjda je tu neka tradicija na delu. "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska", a ne, na primer, "Austrija i Kanada biće zemlja udruženog rada". Politički arhetip izronio je - sasvim očekivano - iz kolektivne podsvesti: Anglosaksonci su neprijatelj, kako su nas lepo učili Visarionovič, obe Kominterne (moskovska i vizantijska), Mita Ljotić, Nikolaj i Justin. Republička izborna komisija, stranačko telo poznato po svadljivosti i veselju, pružila je dosta nemušta tumačenja svoje odluke; uglavnom nešto oko "otimanja Kosova" i u tom pravcu.

Dva konkretnija objašnjenja dali su samo predstavnici bivšeg režima, onog Slobinog to jest. Zoran Balinovac (JUL pa DSS), dobro raspoložen i u tamnim naočarima, izjavio je da je i njegov deda glasao protiv Amerikanaca i Engleza, pa će i on. Velika je šteta što g. Balinovac nije precizirao kada i gde to je njegov deda glasao protiv arogantnih kauboja i perfidnog Albiona. Naime, s obzirom na godine g. Balinovca, njegov gospodin deda imao je mnogo prilika da glasa protiv pomenutih anglosaksonskih neprijatelja: u Kraljevini Jugoslaviji; tokom Drugog svetskog rata, sa različitih strana; u FNRJ; da ne ulazimo u delikatne političke kontekste izjašnjavanja gospodina dede, to jest njegovu stranačku pripadnost, nema smisla i ne bi bilo pristojno. Za postmoderne političke sklonosti g. Balinovca mlađeg nije odgovoran njegov gospodin deda.

Drugo tumačenje pružio je mlađani i nadobudni kadar SPS Branko "Kamena faca" Ružić. Kaže g. Ružić da će pustiti Anglosaksonce onda kada oni nas budu pustili da posmatramo njihove izbore. Zanimljiva argumentacija. Nešto se ne sećam da je u Americi i Engleskoj skoro bilo onako drske izborne krađe kao kod nas 1996. kada je upravo partija g. Ružića bezočno pokrala one lokalne i pokrajinske izbore, pa je to dovelo do sećate se već čega. Onda je predsednik stranke g. Ružića morao da prizna krađu i poliže ono što su drugovi socijalisti uradili, pa razmazali. Američki izborni sistem, uostalom, takav je da je krađa - pogotovo krađa na socijalistički način - praktično nemoguća. Onaj skandal na Floridi bio je nešto drugo: precizno ponovljeno brojanje glasova u izjednačenim šansama dva kandidata. Nešto se ne sećamo ni da je bilo koja od britanskih političkih stranaka ikada tvrdila da je pokradena na izborima i to još uredno i dokazala - za razliku od naših političkih stranaka. Na obe te anglosaksonske države možemo imati razne, čak veoma ozbiljne, primedbe, ali ne i ovu. To je valjda zato što se tamo došlo do nekakvog društvenog sporazuma koji učesnike u političkoj borbi obavezuje da ne kradu na izborima, jer to nije dobro ni za koga, kao što bi strankama gg. Ružića i Balinovca trebalo da bude bolno poznato. JUL je pri tom uginuo prirodnom smrću, pa je g. Balinovac svoje talente kojih se veoma dobro sećamo morao da ponudi novom domaćinu kod koga se uselio. SPS je tu gde je (suviše blizu one lipe), svim Mrkinim naporima uprkos; ta stranka ima biološki problem, gg. Dačiću i Ružiću uprkos.

Nisu samo Amerika i Engleska sumnjive: sumnjiv je svako ko se gura da nadgleda i posmatra izbore. CESID je omiljena meta, kao, uostalom, i organizacija GONG (Građani organizirano nadgedaju glasanje) u Hrvatskoj. CESID je više puta proglašavan za "sumnjivu" i "plaćeničku" organizaciju, optuživan za manipulacije, kršenje izbornih pravila itd. Sve zato što ima dobro naštelovanu i pouzdanu metodologiju sa kojom se manipulisati ne može. Zato je CESID na meti: prvi donosi loše vesti. Kome su vesti dobre, taj se na CESID ne žali; zanimljivo...

Upornost Republičke izborne komisije, tačnije pasjaluk zbog koga je dvaput pokušala da zabrani Amerikancima i Englezima da posmatraju izbore, deluje u stvari komično i tupavo. Sada će oni njima da pokažu: vi ne možete, a Duma može. Zašto nisu zabranili svima osim Dume? Pustili su OEBS, između ostalih, a znamo šta je OEBS i šta nam oni tek misle. Čak su i taj sumnjivi CESID pustili.

Nema sve to nikakve veze sa kontrolom zakonitosti i ispravnog izbornog postupka, što je svrha posmatrača. Neće izbori biti ništa pošteniji ako nema Amerikanaca i Engleza, a ima Dume - niti bi bilo obrnuto. Ne, ovo je obični narodnjačko-radikalsko-miloševićevski bezobrazluk za uveseljavanje primitivaca, staljinista i šovinista.

A koliko vidimo, isti cirkus ponoviće se i u drugom krugu - ako niko ne pobedi u prvom, to jest - pa se Vrhovnom sudu ponizno preporučuje da na vreme reaguje i unapred razjasni sa Republičkom izbornom komisijom ko kome može šta da zabranjuje.


Danas, 21.01.08. 

Povezani članci:

• CESID - Istraživanje javnog mnenja Srbije

  CESID - Istraživanje javnog mnenja Srbije,
  zima 2007/2008.

• Cesidovi rezultati

  Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, 11. maj 2008. 

• Glasanje u dijaspori

  Radi kontrole izbora bilo je planirano da na svakom glasačkom mestu budu prisutna po dva predstavnika iz svake političke patije. To znači da je i na izbornoj jedinici 5, u SAD, u San Francisku/Saratogi, trebalo da bude prisutno 44 posmatrača, i to poslatih direktno iz Srbije, sa jedinim ciljem da prisustvuju glasanju. Kada sam glasala, oko 14:30h, bio je prisutan samo jedan (1) posmatrač. 

• Najava 329. emisije

  Srbija je probodena metalnim šipkama koje pridržavaju bilborde. Na njih smo se navikli od 5 oktobra. U početku su služili tome da nam pokažu kako šaren može biti život koji nas čeka. Onda su bilbordi sve više bili Potemkinova sela neuspele tranzicije, da bi danas postali jeftino mesto oglašavanja jedinog proizvoda kojega imamo u izobilju - političkih partija.