Zlo je u politici kreacija, kao i dobro. U demokratiji, ili na njenim rubovima, poput političke Srbije, zlo se hrani svim njenim slabostima. Nakon trijumfa u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, liberalna demokratija nije uspela da značajno prevaziđe granice koje je, u svome istorijskom prostiranju, obuhvatila kultura prosvećenosti. Sa one strane tih granica, zlo je institucionalizovano u hijerarhijskom poretku, kastama, političkoj religiji i nemogućnosti masa da se obrazuju u racionalnom duhu kako bi ravnopravno pristupile resursima političke i ekonomske moći. Slobodni izbori koji se odigravaju lišeni demokratskog sadržaja,  podrazumevajući imperativ ličnog usavršavanja i pojedinačne odgovornosti, daju prividan legitimitet kolektivizmu kao najopštijem okviru manipulacija. Koji je kontaminirao i međunarodne institucije. Upravo na ograničenjima same ljudske prirode lišene verodostojnog istorijskog kontinuiteta zaglavila se, ko zna koji put u svojoj modernoj istoriji, politička Srbija. 

Oni koji su raspisali tekuće predsedničke izbore podsetili su da su svaki izbori praznik demokratije. U Srbiji koja se zatekla u praznom prostoru između demokratije i tiranije. Koji u stvari ne postoji. Demokratija je jasno odredila svoje značenje. Zato su u Srbiji u kojoj ponovo odlučuju milioni nepismenih, spremni da poveruju u svaku mitologiju koja će ih očuvati u izolaciji i samoći, oslobađajući ih potrebe da se menjaju, izbori samo tegoba, u strepnji i neizvesnosti. Srbija u celini ponovo bira otkrivajući svoj iracionalni i neprosvećen karakter. Na jednoj strani, protiv slobode, demokratije, odgovornosti, ljudskih prava i kulture. Na drugoj, protiv onog puta koji je već završio u jednoj kataklizmi, zahvaljujući samo njenom sopstvenom pseudomišljenju. U uverenju da postoje ostaci institucionalnih kapaciteta i dobre volje koji bi se mogli iskoristiti u nastavku preobražaja koji bi Srbiju konačno učino bezbednom od nje same.

Politička Srbija danas je na umoru svoga drugog, popravnog života. Zato Srbija bira između tumora i metastaze. U tumoru vidi večni život, u metastazi poslednju priliku za ozdravljenje.

Nejasna polovina političke Srbije, ogrezla u beznađu i očajanju, kao da veruje da se zločin isplati, da su za preživljavanje dovoljni otpaci od pljačke, da je KGB narodna vojska spasa, ruski gas besplatna infuzija, Gulag slovenski Diznilend, a boljševičko pravoslavlje sinfonija propalih nacija i sirotinjskih imperija. Nacionalni komunizam je piramidalna banka pred kojom ponovo stoje beskrajni redovi u nadanju da se može trošiti tuđe ili nezarađeno. Da je prečica između Beograda i Moskve u carstvu nebeskom, gde su Goli otok, Udba i Srebrenica ishodišta Svetosavlja i Kosovskog zaveta. Ubijanje budućnosti ponovo počinje nipodaštavanjem sopstvenih predaka i oživljavanjem njihovog nepostojećeg zaveštanja.

Bez obzira na stvarnost, koja ne obećava, liberalna demokratija u Srbiji raspolaže snagom koja se suočava s tužnom, beskrajnom masom tranzicionih gubitnika. Pri tom, u odnosu na nesposobnost većine da racionalno prosuđuje, prosvećena manjina sobom nosi političku i ljudsku odgovornost. To je osnovni sadržaj svakog modernizacijskog procesa. Ali se postavlja pitanje da li će ona, u Srbiji, uspeti da preživi ovo poslednje ledeno doba, poput prvih sisara u doba poslednjih dinosaurusa.

Uspeh tranzicije zavisi samo od primene njenih pravila. Od vladavine zakona, a ne od pravne države koja krši sopstvene zakone, s predsednikom i premijerom na vrhu piramide političke i mentalne korupcije. Ali od uspeha tranzicije zavisi i budućnost tranzicionih gubitnika. Samo se istina o tranziciji izgubila u zaturanju istine o nedavnoj prošlosti.

Ovih dana Srbiju, umesto izbornog karnevala, ponovo prožimaju teške misli. Nedavna manifestacija državnog kriminala potpisanog u Moskvi samo je jedan u nizu događaja koji su ovdašnjoj demokratiji osporili izvesnost da će ipak prevagnuti u klecavoj ravnoteži sa zlom autoritarnog kolektivizma. Koji je generisala zvanična politika radikalizma. Da li su, u tom smislu, predstojeći izbori samo referendum o ruskom caru i njegova dva lica?

Srpski KGB i Evropska unija zatvorili su granice Srbije koja se kuva u svim svojim životnim sokovima i otrovima. Verovatno za obe njene političke strane, koje su veoma jasne, bez obzira na izbor bez izbora, koji predstoji, suočavanje tek nastupa pošto oni isteknu, bez stvarne odluke. Poruka o Davidu i Golijatu jedan je od kodova slobode i civilizacije. Da li će i u Srbiji pobediti, zarad opšteg dobra, slabiji i pametniji?  

Današnji svet je zaista ravna ploča. Svet nikad nije bio, istovremeno, manji i prostraniji u svojim unutrašnjim bogatstvima. U sličnosti i različitosti. Zato će slom demokratije u Srbiji biti poruka o njenom daljem globalnom osporavanju.

Život se živi u slobodi. Ali je ona poput Godoa. Sama neće doći.

Povezani članci:

• Drugo pakovanje

  Ponavljanje istorije, za kojim poseže premijer Srbije u klero-boljševičkom transu, pošto su izbori osporili legitimitet njegovog političkog postojanja, mada ne i politici, obično se odvija u iskrivljenoj svetlosti oživljavanja prošlosti. Ali posledice mogu biti jednako ozbiljne.

• Mila maca Vs. Razjareni bik

  Ne, stvarno, da ih ne poznajete, da su oni potpuno novi proizvodi na našem tržištu, šta biste pomislili o njima pošto odgledate spotove i sve one silne iznajmljene termine? Kakvi su ti kandidati?

• Uvećanje

  Bilo je tako očigledno da predsednički kandidati, koji su poneli po neverovatnih dva miliona i nekoliko stotina hiljada glasova, nemaju dobre namere, da nisu iskreni, da se lažno zaklinju na budućnost, a o prošlosti krivo.

• Voli, ne voli, voli ...

  Dakle nesporno je da su Nikolić i Tadić postigli uspeh samim ulaskom u drugi krug. Ali ne samo zbog toga već više zbog činjenice da su obojica osvojila po oko 500.000 glasova više nego njihove partije pre godinu dana. Ovakav rezultat posledica je realnosti u kojoj Tadićeva i Nikolićeva politika proizilaze iz Koštuničine tzv „državne“ politike.

• Zamor patriotskog materijala

  Sve što je Borisu Tadiću potrebno da ubedljivo pobedi i time napravi - ovoga puta istinski istorijski prekoret - jete da u svoju kampanju upregne realnost. I da nipošto ne dozvoli da još jednom bude uvučen u mračne lavirinte lažnog patriotizma. Poput deklaracije, šta li je, kojom Koštunica, ultimativno naređuje Evropskoj uniji da Srbiji garantuje teritorijalni integritet ukoliko želi da joj ukažemo čast našeg pridruživanja.