Mesec dana uoči fatalnog 10. decembra kad se, navodno, definitivno odlučuje o sudbini tzv. Kosova – država Srbija, lobotomno uverena da od nezavisnosti nema ništa, da će se pregovori nastaviti sledećih trideset godina, da su pravni argumenti dr. Koštunice toliko kristalno čisti da stvaraju efekat Bljeska i Oluje u redovima mnogobrojnih neprijatelja, da je najava samoproglašene nezavisnosti samo glupi albanski vic, da voljena Russia neće dozvoliti da nam Divlja Plemena otmu srce, dušu i polni organ, da imamo Vojne Resurse u obliku dva izlupana aviona i čak tri ispravna tenka kako bismo u slučaju neke antisrpske pizdarije krenuli na jug... ta pomenuta država Srbija ipak je, oprezno i slavodobitno, kao u western-žanru kad svakog časa očekujemo dolazak junaka, pokrenula svoje najmoćnije medijske adute.

Ovog se utorka uveče, direktno from Moscow (hrvatski: iz Moskve) preko Javnog Koštuničinog TV Servisa (RTS) naciji obratio nitko drugi nego vlasnik tri hrvatske poternice za ratne zločine, istodobno jedna od Interpolovih koljačkih zvezda, đeneral Veljko Kadijević, tzv. izbeglica u Rusiji, da u ovom dramatičnom trenutku – 26 dana prije nezavisnog Kosova – objasni šta nam se to dogodilo dok je on, The Veljko, bio na čelu one JNA koja je Vukovar nivelisala na nultu točku ili one JNA koja se, gle, spontano, uvek stavljala na stranu nenaoružanih Srbalja koji su, goloruki, odgovarali veselim plutonima iz JNA-haubica!

Nakon što je otvorio dušu i priznao da "mirno spava" glede Vukovara – svečano se jebe Veljku iz daleke Moskve – đeneral je otkrio da je imao fascinantnu ideju da za vreme demonstracija u Beogradu 9. marta 1991. njegova vojska ne interveniše tenkovima, nego da dopusti da sve krene spontano: da pristalice Slobodana Miloševića lepo krenu na pristalice opozicije, pa kom krvavi obojci, pa kom krvavi opanci! Duboko drogiran ruskim lekovima, hipnotisan pozivom Koštuničine Televizije da se nakon toliko vekova pojavi pred Srbaljima i mobiliše ih izjavom da "JNA nije činila ratne zločine u Hrvatskoj", lako se ljujajući pred pravoslavnim kamerama, drug Veljko – autentično uveren da SKJ još uvek postoji pod vođstvom Slobodana Miloševića – krenuo je u čistu psihodeliju izjavom da "nije želeo da se pred Haškim tribunalom pojavi ni kao optuženi ni kao svedok, a da je Beograd napustio kad su predstavnici Haškog tribunala prvi put kontaktirali sa njim".

Logično pitanje: otkud poremećeni Kadijević na državnoj dss televiziji ovih dana – deo je recentne patriotske medijske kampanje glede Kosova koja pokušava da se vrati autentičnim SPS vrednostima s početka devedesetih godina, svejedno da li su u pitanju izopačeni Miroslav Lazanski, analni analitičar Politike Đorđe Vukadinović, hemoroidni vezista Nove Srpske Fašističke Misli Slobodan Antonić, seksualno malokalibarska breastless Ljiljana Smajlović–Ugrica (glavna urednica Politike) ili po paramedijskim-internet-forumima, vojno raspoređeni, tobož anonimni nickovi ("Larko", "Gazza") iza kojih se dss-činovima kriju asistent na Pravom fakultetu Vladimir Pavić ili B92-DJ-Mesnata Gromada Gordan Paunović, tek da nam poruče kako je Predivno Biti Srbin Takvog Kalibra, naročito sad kad je Finalni Čas da zgrabimo Republiku Srpsku, jer nam je drug Dodik jedina šansa da gubitak Kosova nadomestimo usvajanjem mentalno retardiranog RS entiteta!

Tužna je priča Miroslava Lazanskog: pre osam godina, za vreme NATO intervencije 1999, naoružan svakom vrstom tech-gadgeta izgledao je kao Pokretni Shopping Mall – imao dvogled, pištolj, radiostanicu, periskop za podmornicu, pušku, kameru, kasetofon, beležnicu, šlem, gas masku, anti-bullet prsluk, značku SPS, sliku Slobodana Miloševića u svakom džepu – a danas je samo kolumnista Smajlovićkine Politike, popizdeo zbog izgledne činjenice da neće biti rata i da neće mnoći da kara nepokretne srpsko-albanske izbeglice što mu je bio omiljeni hobby; u svakom od svojih tekstova, razočarani a hrabri Lazanski – koji već 17 godina ne sme da dođe u Hrvatsku – priziva rat, kritikuje državu koja se ponaša "mlako", savetujući šta je Srbiji zadatak: "Šta je to u vojsci Srbije promenjeno da bi borbena moć bila veća nego ranije? Brojno stanje je smanjeno, pa tako sada pripadnici Vojske u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije 'padaju s nogu' od posla. Skoro cela jedna brigada kopnene vojske treba da se bavi samo kopnenom zonom bezbednosti, jer dok je trećina sastava na zadatku, trećina se obučava, a trećina se odmara i priprema za zadatak.

U pogledu moderne vojne tehnike i tehnologije u poslednjih 17 godina skoro da ništa i nije kupljeno. Mobilnost je smanjena, kamioni i helikopteri za transport su na granici resursa ili im je vek trajanja već prošao, inteligentne artiljerijske municije nema, puška M-21 još nije kupljena za domaću vojsku, novi univerzalni borbeni avion još uvek je teoretska želja, tenkovi se ne modernizuju, a dosta ih je već i isečeno u staro železo, oficirima i podoficirima se ne plaća prekovremeni rad, ali se zato vodi pravi rat sa sirotim vojnim penzionerima oko penzija i prostorija koje oni koriste u Domu Vojske u Beogradu da malo igraju šah i pitaju se za zdravlje.

Usput, obično ranom zorom, vojna policija nenajavljeno upada u kasarne tražeći Ratka Mladića, što dovoljno govori koliko poverenja imaju šefovi vojske u svoje podređene komandante kada im tako šalju novu GINO u službi Haga. To se zove subordinacija na novi način."

Who Gives A Fuck!

Zato su tu Kadijević, Larko, Lazanski ili Gazza da nas uznesu u nove nacionalne prostore – tamo gde se ponuda Milorada Dodika da Srbi iz RS legalno glasaju u Srbiji smatra prirodnim retardiranim procesom, baš kao što se s ljubavlju odobrava izjava šefa miloševićevske Socijalističke Partije Srbije da Srbija mora da prizna Nezavisnu Republiku Srpsku onog časa kad Kosovo postane nezavisno. Iz čega se rađa ono koštunjavo ludilo okamenjeno u Kadijeviću: ne zna on za Vukovar, niko ga nije obavestio, JNA je samo čuvala mir i bezbednost. Šta bi tek Mladić imao da kaže: da je granatama disciplinovao Sarajevo četiri godine jer ga nitko nije obavestio o Vrhovnoj Komandi JNA!

Čak ni Lazanski! O DB agentima "Gazza" ili "Larko" da ne govorimo!


Feral Tribune  

Povezani članci:

• Moskovski mamurluk

  Da se vratimo generalu: povod ukazanja bila je njegova memoarska knjiga "Kontraudar", izmenjena i dopunjena verzija one prethodne, "Moje viđenje raspada". Da ne gnjavimo, gen. Kadijević pokušava da objasni raspad Jugoslavije teorijama zavere i raznim špijunima. To što je knjiga dosadna nije sprečilo polemike, ali ih je opredelilo: i one su dosadne. Sve u svemu, bura u čaši izvetrele votke ili još jedan slučaj naknadne pameti.