Kada su se oci i učitelji naše Crkve okupili na epiklezi – to je mistični čin zazivanja Duha svetoga kojim se otvaraju sabori Srpske pravoslavne crkve – i započeli saborske rasprave, sve je krenulo u nekom čudnom znaku i niko nije mogao da zna kako će se ovo zasedanje okončati. Vesti koje stižu iza dobro zamandaljenih vrata nisu vesele, uglavnom odišu atmosferom stihova „međuse se hoće da pomore, zlaćanima da pobodu noži“. Znamo da je rasprava burna i bučna. Vladika mileševski preosvećeni Filaret je, prema pisanju medija, „toliko podigao i ton i glas da se čulo na ulici!“ Ko zna treba li u svemu verovati novinama, jer hartija trpi sve. Bilo kako bilo, dnevni red Sabora je obiman, brojne su različite struje i lobiji, mada možda najviše muke vlada zbog obolelog patrijarha Pavla, koji je na bolničkom odru, jer on nikome ne daje blagoslov, niti hoće da se povuče. On to i ne može, jer po Ustavu SPC patrijarh se bira doživotno i tek kad premine – ne dao Bog – može se sazvati izborni sabor, koji će raditi po Ustavu SPC i uz poštovanje kanona koji garantuju normalan red i poredak u samoj Crkvi. No sve vesti govore da to ne ide baš lako i da crkveni oci zaista imaju muke. Na kraju je Sinod ipak „preuzeo na sebe svu vlast, dužnost i obaveze srpskog patrijarha“.

Dešavalo se već da su patrijarsi, zbog bolesti ili iz drugih razloga, bili sprečeni da obavljaju dužnosti, ali Crkvom nikada do sada nije upravljalo kolektivno telo. Položaj patrijarha definisan je Ustavom SPC. On je harizmatska glava tela Crkve, koja ostaje na tom mestu doživotno. Nadležnosti Sinoda – a to je crkvena vlada – takođe su jasno definisane i one se ne podudaraju s nadležnostima poglavara Crkve. Za vreme Drugog svetskog rata imali smo situaciju da je poglavara SPC, patrijarha, okupator bacio u tamnicu, potom zatočio u manastir, da bi ga na kraju rata odveo u logor Dahau. Poslove Crkve vodio je za to vreme mitropolit skopski Josif, ali su odluke postale važeće, s punom kanonskom snagom, tek kada ih je odobrio patrijarh, i to nakon što se iz zarobljeništva vratio u zemlju. Sada situacija nije takva, mada je patrijarh sprečen da vrši dužnosti. Stoga valja sačekati: prvo, da se Sabor završi i da se objavi zvanično saopštenje, i drugo, da lekarska komisija sa VMA dostavi izveštaj o radnoj sposobnosti patrijarha. Taj izveštaj mora biti u celini publikovan, jer se samo tako može umiriti i laička i crkvena javnost. Bez toga se dešava da jedni viču kako je u SPC izvršen puč, a drugi da se sve radi prema kanonskim propisima, tako da te nesuglasice ostavljaju prostor za razna nagađanja.

Nije, naravno, izvršen puč, jer patrijarh je nemoćan da služi, ali valja imati na umu da svuda, pa i u Crkvi, ima potencijalnih pučista koji čekaju čas da ostvare svoje namere. Stoga je važno držati se reda i poretka, jer je situacija i u Crkvi i u državi vanredna. Za volju starog patrijarha da se ne povlači zna i naš državni poglavar, ustavni predsednik Boris Tadić. Ruska crkva se već oglasila stavom da patrijarh ne može biti obezvlašćen dok je živ što, uostalom, i stoji u Ustavu SPC. Sinod može da vrši samo tehničku vlast, ali to ne prejudicira izbor budućeg poglavara, niti se to sme dozvoliti. Stoga odluka Sinoda mora biti definisana kao privremena i to se mora službeno i limitirati, kako bi se izbegli neželjeni efekti. Niko ne bi smeo biti privilegovan time što je član Sinoda, jer Sinod se menja i popunjava, ali tako što je najstariji „po hirotoniji“ u Sinodu ili Saboru. Sabor može biti i vanredni, ali ako se bira patrijarh mora se pretvoriti u izborni, i to se mora javno saopštiti javnosti.

Stoga je očigledna paralela između stanja u državi i stanja u Crkvi, a to ne treba da čudi, jer državne i crkvene institucije odavno funkcionišu po zakonu spojenih sudova, što se označava kao „simfonija“ ili sabornost, kojom se diče i mnogi prvaci političkih partija. To posebno ističu predstavnici narodnjačke koalicije. Ima, naravno, i drugih pitanja koja dele oce i učitelje, ali najvažnije je da se sada povrati redovno stanje i da se svi pridržavaju principa kanonskog legalizma. To, naravno, nije legalizam kojim se „proslavio“ Vojislav Koštunica, jer njemu do toga nije ni stalo.

O svemu će se suditi prema potezima koji će uslediti narednih dana, a to nam je i poruka iz jevanđelja – „po delima ćete ih suditi“.

Peščanik.net, 20.05.08.

Povezani članci:

• 11. emisija

  Gosti: dramski pisac Slobodan Šnajder, glavni urednik Vijesnika Igor Mandić, pesnik Miljenko Jergović, urednica časopisa Zarez, Andrea Zlatar, reditelj i pisac Vida Ognjenović, Borka Pavićević iz CZKD, patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije, pesnik Matija Bećković
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• 37. emisija

  Gosti: sociolog Slobodan Inić, reditelj Vida Ognjenović, arhitekta Bogdan Bogdanović, Borka Pavićević iz CZKD, Vesna Pešić iz Centra za antiratnu akciju, novinar Petar Luković, profesorka Mirjana Miočinović, otac Sava Janjić, Mimoza Ahmetaj, patrijarh Pavle, Slobodan Milošević, publicista Desimir Tošić, reditelj Dušan Makavejev, pisac i slikar Mileta Prodanović, antropolog Jelena Đorđević, dramski pisac Biljana Srbljanović, reditelj Milutin Petrović, novinar Dragan Babić, prevodilac Drinka Gojković, Momčilo Trajković iz Srpskog pokreta otpora
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• 88 godina od osnivanja SPC

  У Сремским Карловцима је 31.12.1918. одржана прва конференција свих српских православних епископа на којој је разматрано питање уједињења православних црквених организација у Краљевини СХС и успостављање Српске патријаршије.

• Ako je ruski patrijarh Nemac, zašto predsednik Srbije ne bi bio Mađar

  Sada već na nivou podrške koju ima Milanka Karić, Koštunica i dalje gospodari Srbijom i nameće cenu svoje podrške. Ovoga puta to je paket aranžman za plovidbu ruskim bespućima. Na to neizvesno putovanje neće morati da krene samo Boris Tadić, DS i NIS, već i cela Srbija.

• Šote, mori idiote

  Tu negde - na temu glave i njene sadržine - nekako stižemo do Koštuničinog omiljenog ministra Velimira Ilića koji svoju mentalnu formu precizno tempira za predstojeći Sabor trubača u Guči. Ohrabren prošlogodišnjom antologijskom izjavom večitog srpskog premijera dr. Kalašnjikova ("Ko ne razume trubu, ne razume Srbiju"), bivši ministar za kapitalne investicije, danas ministar za infrastrukturu, Ilić - koji je sebe poslednjih godina proglasio gaulajterom za Guču - zabranio je da se na predstojećem Saboru izvodi pesma "Šote, mori Šote".