003: Vođeni poučnom poslovicom da sve što je brzo jeste kuso, naročito kad treba formirati novu Vladu, srpski politički maheri nigde ne žure: tek je dva meseca posle izbora, zar stara erotska izreka ne kaže triput meri jednom seci? U prirodnom skladu historijskog spokojstva sa Srbijom koja voli polako, sporo a posebice mlitavo – pregovori tri mučeničke stranke o ostavinskoj raspravi sa merenjem i sečenjem nastavljaju se prigodnim tempom, nađu se, recimo oko jedan, porazgovaraju do dva, u tri obaveste javnost da su novi sastanak zakazali idućeg tjedna, slow down, take it easy!

004: Sasvim je moguće da ovi sofisticirano kilavi razgovori nagoveštavaju radikalan raskid Srbije s kvazidemokratskim formama, hoće se reći da nam, recimo, nova Vlada uopšte nije ni potrebna! Sve što jednoj pravoj državi treba, poručuje se, jeste dr Voja Koštunica: u drugom mesecu svoje hotimične tehničke trudnoće, ovaj premijer-ponornica, pojavljuje se i nenadano nestaje, šutnjom poručujući da ga se u blagoslovenom stanju nikako nećemo rešiti. Ili će ostati tehnički premijer ili će postati novi premijer! Nema treće varijante!

005: Bolesna priča o nekakvom demokratskom bloku koji čine Demokratska stranka (Boris Tadić), Demokratska stranka Srbije (Vojislav Koštunica) i G17+ (Mlađan Dinkić) od samog je početka bila na staklenim nogama ne samo zbog narodne umotvorine da je od govana teško napraviti pitu, već zbog metastazirajuće slavohlepnosti dr Voje da bude Kalif nad Kalifom, bez obzira na izborne rezultate (hrvatski: jebeš izborne rezultate). Kad se ovoj nebuloznoj fabuli pridružio mahnito ambiciozni Mlađan Dinkić do guše upetljan u svaku novčanu aferu koju je kao ministar finansija isplativo ispratio – a suočen s realitetom da ga od zatvora spašava samo nova ministarska funkcija, dobili smo dve strane trougla koje pokušavaju da sjebu hipotenuzu. Igra se, naravno, na poznate hipotenuzne Tadićeve slabosti: na bolećivost, talenat za popuštanje, ljubav ka kohabitaciji, beskičmenjastvo svakog oblika. Nikog neće iznenaditi kad nam se sutra mali Tadić obrati i suznim očima objasni kako je popuštanje vrlina, da je zbog same Srbije bolje da imamo Voju Trudnog nego da opet idemo na izbore, reći će nam mali Tadić da je ovako moralo biti, neka samo nama Koštunica poživi!

006: Ako se ovako nešto desi – a sve je šansa da hoće, doživećemo da će se neistinom ispostaviti i ono što nam se danas potura kao mogućnost: jeste, kažu nam, Koštunica će biti premijer, ali će zato Tadićevi momci uzeti većinu ministarstava, videćete, kažu nam, biće to ipak „naša“ Vlada! Mogao bih, recimo, da se opkladim da od toga ništa neće biti jer kad mali Tadić popušta, on popušta do kraja: nemam nikakvih dilema da će se u budućoj Vladi naći mesto za nekadašnjeg obijača trafike, trenutno ministra policije Dragana Jočića, da li na mestu ministra pravde ili ponovo na mestu ministra policije, svejedno. Nema šanse da u Vladi ne bude again Velimir Ilić: možda to neće biti Ministarstvo kapitalnih investicija, ali da će biti kapitalno i lukrativno ne sumnjam. Novi ministar inozemnih poslova biće još jedan koštunjavi kadar: Vladeta Janković, bivši ambasador u Londonu. Ukratko, 47 poslanika DSS + Nove Srbije (Voja + Velja) imaće sve ono što su ranije imali, ako ne i više. Bravo za Tadića!

007: Ultrafantastična primisao da će Boris Tadić po cenu da opet idemo na izbore insistirati da premijer bude Božidar Đelić – čovek kojeg je sama Demokratska stranka gurnula na prvu liniju fronta bez naročite logističke podrške – ostaje za sada samo science-fiction scenario, poslednja rezerva pristojnosti pred udarima dvojca Koštunica-Dinkić rešenih da svaki poraz proglase pobedom, na isti način kao što su činili poslednjih godina dok su zajedno bili u Vladi.

008. U situaciji u kojoj, kao predsednik države, Boris Tadić odlučuje o budućem mandataru (koji treba da prikupi 126 poslaničkih glasova) i gde, opet, Boris Tadić, sad kao predsednik one stranke koja u eventualnoj koalciji ima najveći broj mandata (64), ne zna kome je neprijatnije: da li Borisu Tadiću kao predsedniku države ili Borisu Tadiću kao predsedniku stramke? Oba Borisa nisu navikla da donose teške, nepopularne odluke: Boris, predsednik stranke, imaće problem sa članstvom koje sigurno nije glasalo da dr Kalašnjikov opet zatrudni; s druge strane, Boris, predsednik države, teoretski mora da brine o svim građanima, uključujući građanina Koštunicu i građanina Dinkića. Ova hamletovska dilema o tome da li triput treba izmeriti onu svoju stvar pa je sekirom iseći ili dozvoliti protivnicima da njegovu stvar bez merenja iseku uz zvuke trube... nekako je zasluženo tadićevska, kao pravedna kazna za kohabitalno koketiranje s Koštunicom oko Ustava, odbrane Kosova, ćutanje glede suđenja Đinđićevim atentatorima ili, naprosto, za njegovu samoljubivost bez granica. Ove martovske ide koje mu idu u pohode – Tadiću daju poslednju šansu: da nas ubedi da ipak ima muda. Ako bude popustio pred Koštunicom, na budućim predsedničkim izborima – poslužiću se rečima internet forumaša – neću glasati za njega makar mu protivkandidat bio Musolini!

009. Pitanje budućeg srpskog premijera nije nikako protokolarno, kako bi se moglo nehajno pretpostaviti. Za ovakvu polumrtvu, poluonesvešćenu Srbiju koja mesecima živi pod staklenim zvonom, bez pregovora sa Evropom, bez hapšenja ratnih zločinaca, bez investicija, s problematičnom ekonomijom na ivici propasti, bez prijatelja u svetu –  ponovno inaugurisanje monstruma u premijera kakav je Koštunica značilo bi da je ova zemlja samu sebe otpisala. Baš kao u onoj narodnoj priči u kojoj je pastir, da bi se osvetio selu, sam sebi odsekao qurac. Ali je zato svima pokazao kako se brani polna otadžbina!

Feral Tribune

Povezani članci:

• 39. emisija

  Gosti: Vladan Subarević, Milena Jauković, Filip iz Otpora, Slobodan Markovski, Dušan Proroković iz DSS-a, Zoran Milićević, ministar zdravlja Obren Joksimović, Branislav Ignjatović, Darinka Bošković, Živorad Mrkić, Kosta Čavoški, Vesna Pešić iz Centra za antiratnu akciju i slikarka Jelena Trpković
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• 59. emisija

  Gosti: Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, Stojan Cerović, novinar, Andrej Korovljev, reditelj iz Pule i Vladan Matić, pisac
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Šta je to nacionalna vlada?

  Šta kog đavola znači „nacionalna vlada“? Radikali, DSS i socijalisti prete nekakvom nacionalnom vladom, što implicira da vlada koju bi sastavio Tadić, ili, što je još gore, u kojoj bi bio LDP, ne bi bila nacionalna, nego, recimo, nenacionalna, anacionalna, protivnacionalna. 

• Šta vlada može da uradi u krizi?

  Uticaji finansijske i ekonomske krize u svetu počeli su da se osećaju i u Srbiji. Oni se mešaju sa nekim domaćim negativnim kretanjima, pa ih nije sasvim lako razlikovati.

• Štrajkovi, vlada, socijalizam

  Ako se pogleda na razloge za organizovanje novijih štrajkova i blokada u Srbiji, oni su na prvi pogled vrlo raznorodni: niske otkupne cene, problemi sa privatizacijom, kašnjenje subvencija, niske ili nikakve plate, restruktuiranje, otpuštanje. U osnovi je iza svih tih zahteva dubok nesporazum oko toga ko šta radi u tržišnoj privredi. Zaposleni čije su firme izgubile tržište usled čega njima preti gubitak posla od Vlade traže ono što ne mogu da dobiju na tržištu, proizvođači i firme traže više cene od tržišnih.