Peščanik - Država u bolnici

Država u bolnici

11.10.2006.

“Znate li zašto nosim bradu? Da se ne primeti da sam dete” (Predrag Marković, predsednik srpskog Parlamenta).

Ako to nekom humanoidu dosad nije bilo jasno, od pre nekoliko dana nema dileme: Srbiju predvode predsednik Vlade Vojislav Koštunica, koji je mentalni retard, ministar finansija Mlađan Dinkić – neopevani lažov, i umobolni predsednik Skupštine Predrag Marković.

Ovakva umerena medicinska dijagnoza, koja tek površno objašnjava dementne srpske pokušaje da se svetu predstavi kao izlečeni organizam – svoje je finale doživela pre nekoliko dana u Skupštini Srbije gde je, iznenada, na zaprepašćenje mafijaške skupine G17+, zakazana sednica kako bi se skinuo imunitet nekakvom zameniku javnog tužioca koji je uhićen u klasičnoj srpskoj zabavi: mitu i korupciji.

Pomenuto zaprepašćenje ima svoju kratku predistoriju: finansijska vlastela, umrežena u tzv. stranku G17+, na čijem je čelu neuništivi Mlađan Dinkić, pre pet meseci obećala je da će dati ostavke u Vladi Srbije ako se do 1. oktobra ne nastave pregovori s Evropskom Unijom. Rečeno - učinjeno: 1. oktobra smo obavešteni da su ministri G17+ dali ostavke, ali po Zakonu o Vladi Srbije, potrebno je da na “prvoj idućoj sednici Skupštine” te ostavke budu konstatovan, kako bi ministri, vaistinu, izašli iz Vlade.

Dinkićeva računica je bila pravoslavno prosta: Skupština se – zbog budućeg Referenduma – neće sastajati, pa se o ostavkama neće ni govoriti. Otišao je Dinkić korak dalje, pa je pojasnio da je “prihvatio poziv dr Koštunice” da u “referendumskom procesu” ostanu zajednu, sve dok se ne donese famozni Ustav. Ukratko, Dinkićeva stranka ostvarila je ono što joj je bila namera od samog početka: kao, podneli su ostavke, ali kako nema sednice Skupštine – nema ni potrebe da se stvarno izlazi iz Vlade, gde jeste toplo i vrelo i uzbudljivo uz sve te pare kojima komanduju. A glupi narod će za mesec dana sve zaboraviti. Zar ovo nije savršena Srbija po obrascu G17+?

Dogodilo se, međutim, da je Skupština Srbije hitno zakazana – kako bi zamenik javnog tužioca mogao da ostane u pritvoru. Budući da je ovo, po Zakonu, bila baš ona sednica na kojoj su se morale konstatovati ostavke ministara iz G17+, nastala je panika: na insistiranje opozicije da se Zakon poštuje i da se, navodno date, ostavke usvoje – krenuo je neviđeni show program, nezabeležen u istoriji parlamentarizma.

Od zamenika predsednika Skupštine čulo se da ostavke “nisu zavedene” i da, tako, pravno, ne postoje; od zajapurenih poslanika G17+ čulo se da su oni “dali ostavke” ali da su se s Koštunicom dogovorili da ostavke “budu aktivirane” kad Ustav bude donešen; od predsednika Parlamenta čuli smo treću varijantu: da ostavke “nisu bile precizno napisane” i da su “vraćene”, jer nije reč o ostavkama, nego o “obaveštenju o ostavkama”; sam Dinkić, koji je izgledao kao da pliva u govnima, mrmljao je nešto o tome da “postoji dogovor između njega i Koštunice” kad će ostavke ući u proceduru; saznali smo da postoje “odložene”, “oročene”, “virtuelne”, “političke”, “moralne” i “vremenske” ostavke. Recimo, ja danas dam ostavku “Feralu”, ali tražim da se ostavka aktivira tek 2165. godine, jer ću tad biti odavno mrtav što će me onemogućiti da radim kao kolumnista.

Ako – nakon svega – iz hrvatskog ugla pitate: jesu li, bre, ovi dali ostavke ili nisu, odgovor bi bio da jesu i da nisu, s naglaskom da nisu, ali da tako izgleda kao da jesu. Što će reći da je Mlađan Dinkić srpski Minhauzen, lažovčina kakvu svet odavno nije video: jedno malo političko đubre, koje bi anus prodalo za laganeze koštunjavi liz, baš kao što je njegov teško oboleli suradnik, Predrag Marković, lik viđen za hospitalizaciju, dete-kreten s bradom, da se ne primeti koliko je čovek bolestan!

Budući da se pomenuta horror-sednica Skupštine završila bez da se konstatovalo da su momci i devojke iz pljačkaške družine “G17+” dali ostavke – dilemu da li ova fucking Vlada postoji ili je odavno pala, novinari su naivno pokušali da saznaju od Vojislava Koštunice, koji je glede budućeg Ustava upravo završio svoje izlaganje pred članovima uglednog, mučeničkog udruženja ANUS (Akademija Nauka i Umetnosti Srbije): potresen činjenicom da je na licu mesta video preživele pisce “Memoranduma”, što ga je dotuklo jer akademici nisu doživeli da vide da je Srbija nešto severnije od Zagreba i nešto južnije od Splita, o čemu su sa Koštunicom sanjali u dugim zimskim noćima, pokriveni samo kosovskim ćebetom, dr Kalašnjikov je, na komplikovano pitanje da li su ministri iz G17+ dali ostavke ili nisu dali ostavke, rekao:

"Sva pitanja koja postavljate, na njih ću vrlo rado odgovoriti nekom drugom prilikom. Dozvolićete, ovo pitanje o kome se danas razgovaralo u Akademiji nauka je daleko, daleko značajnije, bez obzira na svaku vrstu novinarske znatiželje, od pitanja koje vi postavljate. I to pitanje je apsolutno u drugom planu i suštinski i formalno u odnosu na činjenicu da će Srbija najzad dobiti novi demokratski evropski ustav i da će posle toga biti raspisani demokratski izbori.To je jedino što je važno".

To je, dakle, srpski premijer: lažov, moralna krhotina, Srbenda nesposobna da odgovori sa “da” ili “ne”, prevarant, politički džeparoš, spreman da odglumi kako će Ustav izglasati tri i po miliona građana Srbije, samo da bi sačuvali Kosovo koje nikad neće biti deo Srbije, makar mu to penis-ostavkom potvrdio Mlađan Dinkić.

Ali, kako je ovo Srbija, sve je moguće: čak i da mnogi poveruju kako je Koštunica normalan, Dinkić pošten, a Marković pod lekovima, u nekoj vrsti mentalne kontrole. Ovo odavno nije država nego mentalna bolnica: vidimo se na terapiji 28. i 29. oktobra kad se bude izglasavao Ustav!

Feral Tribune

Povezani članci:

Tekstovi Petra Lukovića

Autori