Sasvim prirodna, očekivana, politički normalna i umirujuća vest da «premijer Srbije Vojislav Koštunica nije ispunio lično obećanje koje je dao Briselu i Hagu da će se do kraja aprila Mladić naći u Hagu», što prevedeno na starohrvatski znači da će pregovori oko pridruživanja EU konačno biti prekinuti, a Srbija ostavljena da bude crna rupa na evropskoj mapi – u Beogradu nikog nije naročito uzbudila. A i zašto bi? Pre svega, tek je drugi neradni dan međunarodnog Praznika rada koji u Srbiji ima status crvenog slova u kalendaru: neukusno je i podlo da ta ista Europa, koja, tobož, brine o ljudskim pravima, na ovakav alarmantan način, opet obećavajući sankcije, ometa građane koji su slavljenički pustili mozak na otavu, patriotski zakucani uverenjem da dr Kalašnjikov zna šta radi, pa zar nas njegov Cirkus od Vlade nije već «uveo u Evropu», kako to mesecima grlo izgubiše uveravajući nas nekakvi Labusi, Dinkići, Ilići, Stojkovići, sve uvaženi ministar do uvaženog debila, vesela mafijaška ekipa kojoj je Srbija neiscrpni izvor finansijske zajebancije.

Isti taj Koštunica koji se pre šest godina u predsedničkoj kampanji predstavljao sloganom u obliku questiona: «Ko sme da vas pogleda u oči?», danas, 2. maja 2006, kad se ispostavilo da je on neopevani lažov i mentalno sitni prevarant, koji bi s jednakim uspehom šibicario na ulici ili zavlačio Evropu svojim ubedljivim zaklinjanjem da će se «otkloniti sve prepreke na putu Srbije ka Evropi», jednostavno je propao u zemlju. Nema ga. Mogućnost da se dr Koštunica pridružio đeneralu Mladiću u njegovom manastirskom skloništu gde zajedno pevaju patriotske pesme uz guslarske rifove – ne samo da nije isključena već je uključena na nivo mentalne realnosti tako bliske dr Kalašnjikovu: njemu je Mladić idol još iz onih slavnih dana kad je dr Voja, gacajući po blatu, po ratnim obodima oko Sarajeva, rukom pokazivao gde su «srpske zemlje», oduševljen narodom koji se «tako bori za slobodu», iz čega dss-logikom proizilazi da od hapšenja Mladića nema ništa.

Znalo se to i pre nego što je Koštunica slagao naivne Evropljane, koje je netko ubedio da je dr Voja «pošten». Tko u to nije hteo da poveruje mogao je da čuje ministra inozemnih poslova  Vuka «Izgubljen u svemiru» Draškovića, koji je negde u Evropi, lobirajući za Koštunicu, izgovorio glede uhićenja Mladića da će «prepreka na putu ka Evropi biti ispunjena». Semantičko razrešenje ove spektakularne diplomatske rečenice nije se svelo na mogućnost da «prepreka» (čitaj: Mladić) bude «uklonjena», «sklonjena», «pomerena», «dignuta u vazduh» ili, jednostavno, «eliminisana», već da bude «ispunjena» kao da je u pitanju šuplji prostor koji se puni betonom ili gipsom.

Ovaj Draškovićev jezički error posledica je rečnika kojim se Vlada Srbije odavno služi: Mladić je «prepreka», «smetnja», «tehnički problem», «čir», «opterećenje», «teret», «evropska ucena»; niko i nikad iz Vlade nije rekao da je Mladić optužen za nezapamćene ratne zločine, da je u pitanju ekstremni nacionalista ili masovni ubica – već se pledira na njegovu «vojničku čast», od koje nikad ništa nismo videli, jer Mladić nikad nije bio vojnik nego egzekutor, srpski fašista, pomahnitali ubica, izaberite!

Nemoćan da se suprostavi muškobanjastom mladićevskom šarmu, Koštunica – još uvek romantično zagledan u rovove oko Sarajeva – nema puno manevarskog prostora. Njegovi politički analitičari iz kruga Nove Srpske Fašističke Misli, «Politike» i «(K)Nina», lako je pretpostaviti, danonoćno baratuju sledećim verzijama.

VERZIJA A: Koštuničino dramatično tv-obraćanje srpskoj javnosti. Priznaje da je 30. aprila istekao rok koji je sam postavio, ali optužuje Čedu Jovanovića da ga je ovaj, u sadejstvu sa Latinkom Perović, sabotirao u evropskim institicijama i tako uplašio Mladića koji se opet izmigoljio. Poruka Evropi: da nam se, bezuslovno, rok za «ispunjenje prepreke» pomeri do 2087. godine, kako bismo na miru imali vremena da se pripremimo za «proevropske integracije» kojima «od srca težimo».

VERZIJA B: Vlada Srbije ćuti, ne izjašnjava se, nadajući se da će EU propasti u roku od nekoliko dana, jer je «evidentno» da istina o Srbiji polako ali sigurno prodire u evropske institucuionalne pore. Kad se sam od sebe sruši Haški Tribunal, nema potrebe da izručujemo Mladića, čime će se Srbiji otvoriti svetski spektar trgovine i investicija, kao najpoželjnijoj destinaciji za svakog ličnog prijatelja ministra finansija Mlađana Dinkića.

VERZIJA C: Vojislav Koštunica objavljuje da je u bekstvu, zajedno s đeneralom Mladićem, i da nema te sile koja će narod naterati da saučestvuje u hapšenju svojih Najvećih Heroja. U saopštenju iz jednog od manastira u kojem trenutno boravi, dr Koštunica objavljuje odluku Vlade da zavede sankcije protiv EU i prekine razgovore o pridruženju EU Srbiji.

VERZIJA D: Objašnjavajući da je bio teško bolestan kad je davao obećanje glede 30. aprila, dr Kalašnjikov pokazao je doznake iz lokalnog Doma zdravlja u kojima piše da je bolovao od «vrtoglavice, anemije i skromnog dotoka kiseonika u mozak». Tražeći od EU da prihvati ove zvanične dokumente, dr Voja je apelovao na EU da Srbiju odmah proglase predsedavajućom državom u narednih dvadeset godina, kako bi vaskoliki srpski narod preboleo tugu zbog eventualnog uhićenja generala Mladića. Zahtevao je da se Srbiji, odmah i sad, ukinu sve vize, jer kako će Srbi otkriti koje su «sve srpske zemlje» ako ne putuju i na licu se mesta ne uvere da su recimo, Pazin ili Lids, tako srboliko formirani da emituju pravoslavnim kosmičkim otkucajima.

VERZIJA E: Predsednik Vlade dr Vojislav Koštunica, pred kamerama, objavljuje ostavku čitave Vlade, priznajući da je uhićen u laži. Tvrdi da su ga Labus i Dinkić ucenjivali i od njega redovno uzimali reket. Glasače poziva da se okrenu Srpskoj Radikalnoj Stranci, koja nastavlja tamo gde je «DSS stao». Dr Voja obećava da će se zamonašti zajedno s Ljiljanom Smajlović, glavnom urednicom «Politike» koja se, takođe, povlači iz svetovnih ali ne iz polnih aktivnostri.

VERZIJA F: Predsednik Vlade dr Koštunica optužio je Evropsku Uniju da je izmislila «njegovo obećanje» vezano za rok od 30. aprila. «Nikad nisam razgovarao ni s jednim predstavnikom EU u poslednjih nekoliko godina», rekao je Vojislav Koštunica i odbio da komentariše posledice budućih sankcija protiv Srbije. «Mogu da nas uhvate za kurac» rekao je jedan od ministara koji je dinkićevski želeo da ostane anoniman, čime je presica u Vladi Srbije bila završena.

VERZIJA G: Predsednik Vlade Srbije dr Vojislav Koštunica optužio je Hrvatsku da čuva Mladića i da koristeći svoje «verske veze» sa EU, radi protiv Srbije baš u trenutku kad je bilo izvesno da je priključenje Srbije EU «samo pitanje dana».

VERZIJA H: Predsednik Vlade Srbije dr Vojislav Koštunica optužio je Rumuniju da na svojoj teritoriji čuva i štiti Mladića kako bi Rumunska Pravoslavna Crkva profitirala na teritoriji SPC-Srbije. Koštunica je zapretio da će Srbija zatvoriti Đerdap i poplaviti «čitavu Rumuniju» ako se Mladić što pre ne isporuči nekom od srpskih manstira iz kojeg je kidnapovan i odveden u Rumuniju.

PS: Samo nek' je veselo! Zar ovo nisu prvomajski dani radosti i uživanja?


Feral Tribune

Povezani članci:

• Američko obećanje

  To je američko obećanje – ideja da smo odgovorni za sopstveni život, ali i saznanje da se istovremeno uzdižemo ili padamo kao jedna nacija; američko obećanje je zasnovano na uverenju da sam ja zaštitnik svoga brata, da sam ja zaštitnik svoje sestre. 

• Anatomija obmane

  Bez obzira na ishod sage o Mladiću, premijer je, istekom obećanog roka, uhvaćen u ozbiljnoj, verovatno smišljenoj prevari. Nipodaštavanjem međunarodnih institucija i pravde premijer je sebe i zvaničnu Srbiju vratio u njen nekadašnji status odmetnika koji zaslužuje sva sredstva pritiska i odmazde. Premijer je podvukao i lični odnos prema najvećem masovnom ubici u posleratnoj Evropi. Podržavši, time, granatiranje Sarajeva i genocid u Srebrenici, ponovio je svoju viziju Srbije kao deponije svake vrste otpada, i kulturnog, i verskog i ljudskog. U takvom kontekstu, budućnost evropskih integracija najmanje je važna.

• Štrajk glađu kao egzibicionizam

  Danas Srbija prisustvuje jednom štrajku glađu koji se može označiti kao visoko bizaran. Vladika Filaret štrajkuje na otvorenom, na granici Srbije i Crne Gore u znak protesta zbog toga što ga vlasti Crne Gore ne puštaju na teritoriju te države, jer je označen kao pomagač Ratka Mladića, optuženog pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini. Valja ponoviti i naglasiti da se radi o svešteniku koji zauzima visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji. Ovaj štrajk glađu, pored opštih pravnih pitanja, involvira i izvesna pitanja (ne)poštovanja crkvenih pravila.

• Brisel u Sibiru

  Da li je trebalo podsetiti premijera na dogovore koji su prethodili izboru Nikolića za predsednika parlamenta (koji podsećaju na slučaj jedne predaje), i na zajednički politički kurs koji je najednom, makar naizgled, poremećen? Da li se ukazalo na nemoć predsednika da jasno i odlučno usmerava osnovne vrednosti unutrašnje politike? Da li je autoritarna Srbija nedodirljiva u svetlosti novog «uspona» putinovske Rusije? Da li ritualno ponovljen atentat na premijera Đinđića koji, kao u Šekspirovoj drami, uporno ukazuje na stvarne krivce dok njegov neuništivi, vedri duh podseća i opominje?

• Duhovnik u ludoj kući

  Ne samo banalno, bljutavo je sve to, nema tu ni traga o heroju i hrišćanskom vitezu. I sve se kockice slažu: kafana u kojoj je najčešće boravio zove se „Luda kuća“, tu su gusle i krivo gudalo koje nam je veru sačuvalo, tu su novine „Zdrav život“, sa tekstovima doktora Dabića...