|
"Ove godine se navršava sto godina od kada su
tekstilne radnice, njih oko 15.000, marširale Čikagom i tražile bolje
uslove za rad, kraće radno vreme i veće nadnice. Punih je 98 godina od
kada je socijalistkinja i feministkinja Klara Cetkin na II
internacionali predložila da se 8. mart obeležava kao dan žena, u znak
sećanja na marš čikaških radnica. Požar u njujorškoj fabrici koji je
odneo 140 života žena koje su tražile svoja prava, dodatno je učvrstio
feministkinje u uverenju da je važno obeležavati dan žena, pri tome
čuvajući njegov revolucionarni, emancipatorski karakter".
Ovo
je uvodni pasus proglasa Žena u crnom sa pridruženim ženskim i
feminističkim organizacijama za obeležavanje stogodišnjice 8. marta,
Dana žena. Na Trgu Republike, u podne.
E, nema
ništa od toga na Trgu Republike, Trgu slobode, na Pozorišnom trgu, oko
Konja, ispred Pozorišta, nema od toga ništa u javnom prostoru, a još
manje u određenom javnom prostoru, na mestu gde su ljudi ove zemlje
izražavali svoja uverenja, bunili se. To je suština, nema izražavanja
mišljenja, nema protesta, nema pobune. I to na mestu koje je toponim
javnoga govora, javnog iskazivanja, javnog gesta.
To
veče Osmoga marta ima da vas eutanazira umilni, sentimentalni pevač
Željko Samardžić, nedužni, u zatvorenom prostoru, uz cvetiće i
balončiće. Finije gospe imaju se okupiti u Beogradskoj filharmoniji, da
se zna šta je nivo. Zatim bi se mogla upriličiti javna rasprava o kiču
u kulturi, između onih sa Željkovog koncerta i onih sa koncerta u
Filharmoniji. Nikako sa Ženama u crnom.
Dajte još jednom da izbacimo Kseniju Anastasijević sa Univerziteta.
Dajte da još jednom pregledamo Isidoru Sekulić, da proverimo da li je bila uistinu udata, ili nevina.
Dajte da ismejemo Anicu Savić Rebac, bila je čudo, radom, životom i smrću.
Uradimo
to demokratski, sa konsenzusom, mirno, stabilno, bratski. I neka svako
"odradi svoj posao". To "odrađivanje svog posla" sve više mi liči na
"Ja sam samo izvršavao naređenja."
Pa ma koliko
se šaltovala na konstruktivizam i pozitivizam, i na to šta se uopšte
može učiniti, ne mogu se oteti od odvratnosti utiska jedne takve
zabrane, kao što je zabrana ženama i Ženama u crnom da posle svih ovih
godina stajanja na Trgu protiv rata i protiv zločina i u ime
solidarnosti sa "drugima", baš ovoga puta to ne može, zato što "svako
radi svoj posao", pa je MUP, na čijem je čelu žena, zabranio skup.
"Može
doći do ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, bezbednosti
ljudi i imovine". Ugrožavanja zdravlja. Bezbednosti ljudi i imovine.
Posle svih godina ugrožavanja zdravlja i bezbednosti ljudi i imovine.
Bljak, kažu deca.
Licemerstvo,
ime ti je osrednjost, malograđanština, depolitizovanost, beslovesnost,
nekapacitiranost, glupost, fašizam anestezirane demokratije, koja će
"jednakost zameniti jednoličnošću" (From) i koja će potapšati po glavi
svaku budalu koja nema i neće bilo šta da misli, i udariti nogom u
stomak svaku i svakog ko je svoj i svedok beščašća.
Udri
i Klaru Cetkin, možda ona predstavlja uspomenu na ono što se moglo
biti, nekakvim socijaldemokratom, pa onda radikali ne bi imali ovoliko
i toliko. I pre nego što se u bilo kom pravcu pokrenemo, daj izjasnite
se, kažite, da li mi to u Evropu ulazimo sa Kosovom, ili bez Kosova.
Kažite nam konačno rešenje.
Izvesno, sigurno, pa
da polegamo i mirno spavamo posle "odrađenog posla", nemislećeg posla,
nepromišljajućeg posla. Konačno rešenje, zagarantovano, definisano i
definitivno, smrtno.
Dotle, nema Stajanja na Trgu, ni koraka, ni iskoraka.
Ni
daška talenta, kreativnosti, i "ne daj bože" kakvoga skandala,
umetničkog ili političkog. Najgore je ako to dvoje idu zajedno.
Dotle
nek nam za Osmi mart peva Željko Samardžić. Uostalom, neka tako bude
svaki dan. Sve ostalo je ugrožavanje zdravlja. Bezbednosti ljudi i
imovine.
Živeo Osmi mart! Živele Žene u crnom!
Danas, 12.03.08.
Povezani članci:
- Hrabre žene
Centralne teme ženskih pokreta jesu mizoginija kao institucionalizovana fobija i svi društveni stavovi koji idu u korak sa antiženskim običajima u društvu. Međutim, kroz borbu za sopstvena ljudska prava, ove žene se bore za opšte demokratske principe, mir i slobodu svih, bez obzira na rodnu pripadnost.
- Neko je rekao feminizam?
 Monografija "Neko je rekao feminizam? Kako je
feminizam uticao na žene XXI veka" u izdanju Žena u crnom, Centra za
ženske studije i Rekonstrukcije Ženskog fonda nastala je kao pokušaj da
se teorijski uobliči odgovor na pitanje da li u današnjem svetu ima
mesta za feminizam.
- Osmomartovski dnevnik
Ovako danas (8. 3. 2008.) pišu jedne sarajevske dnevne novine, a pod naslovom Sve velikane rodile su majke: "Povodom Dana žena dobar provod zagarantovan je u sarajevskim kafićima i restoranima. U gradu će večeras vladati slavljenička atmosfera, a glavni cilj je da se damama iz našeg grada pruži što bolji provod..."
- Polemika
Povodom monografije "Neko je rekao feminizam?" na sajtu Nove srpske političke misli objavljena je kritika Slobodana Antonića i odgovor Adrijane Zaharijević.
- Radikali i dosada
Potpuno je zapanjujuće da niko od sve silesije posmatrača, komentatora i (b)analitičara srpske političke scene, nije uočio osnovni razlog divljanja za vreme radikalskog mitinga: dosadu.
|
