Kako sada stvari u Srbiji stoje, zatvaranje jedne, veoma gledane televizije, najmanje je tema vezana za slobodu medija i slobodu izražavanja. To je mnogo više tema kojom se bave politički analitičari koji proriču kada će biti izbori, ko će na njima i s kim ići i kako će se crnogorski referendum odraziti na ukupnu situaciju. Ukupna situacija je složena i napeta, ali ne i bremenita. Iz Ovoga se Ovde neće ništa novo roditi što već nije bilo ovekovečeno kao vrhnuski demokratski i nacionalni izum.

Odbijanje, ili nesposobnost uostalom, da se stvari imenuju pravim imenom već da se umesto toga svi bave proricanjem i tumačenjem uzroka i posledica, značajna je karakteristika našeg javnog i političkog života. Nema, zaista, nikakve potrebe da se opisuje, ili objašnjava, lik i delo Bogoljuba Karića, kao i način na koji je izgradjena njegova porodična imperija. Njegova osnovna greška, u odnosu na aktuelnu srpsku vlasti, bila je što ga je neko uverio da je jedini način da sačuva svoju imperiju stvaranje sopstvene partije i trijumfalni ulazak na srpsku političku scenu. Verovatno je ta ideja potekla od strane onih Karića koji žive i posluju u Rusiji. Strah da se ne završi kao Hodorkovski više je nego dovoljan razlog da se napravi Snaga Srbije.

Karić, ili već ko god, bio je u krivu, jer je zaboravio na jednu malu a bitnu stvar: stvaranjem i jačanjem sopstvene političke partije izazvao je nespokojstvo, pa i strah postojećih. Podjednako su se zbog Snage Srbije zabrinuli i vlast i opozicija. (Najmanje zabrinutosti pokazala je Demokratska stranka upravo zbog dvoznačnosti svoje političke pozicije – istovremeno i je i vlast i opozicija.) Sada kada izgleda da Snaga Srbije, kao ni sam Bogoljub Karić, ne predstavljaju opasnost i problem ni za koga, očigledno je da on i nema nijedenog značajnijeg saveznika. Gašenje BK Televizije prirodni je nastavak ekonomskog i političkog uništavanja Bogoljuba Karića i njegove imperije. Ima li ičega neprirodnijeg od opravdavanja ovog čina od strane samih medija i medijskih poslenika? Posle ovoga neće biti nimalo teško zatvoriti bilokoji medij. Uvek će se lako pronaći objašnjenje (vlasništvo, zloupotrebe, odstupanja od pravila...) koje se u suštini svodi samo na jedno – na politički uticaj i moć.

Da je Republičkoj radiodifuznoj agenciji do poštovanja pravila i uvodjenja profesionalnih i pravnih normi u elektronskim medijima stvari bi izgledale sasvim drugačije. Upravo u tom smislu bilo bi nezamislivo da se nacionalne radio frekvencije dodele Radiju S i Fokusu.

Da TV BK ne ume da se brani onako kako bi se to očekivalo od medija njegove snage i moći, bilo je jasno već prvog dana od proglasa Agencije o dodeli licenci. To je, nesumnjivo, posledica populističke političke matrice od koje se ne može pobeći preko noći. Nedostatak jasnog i doslednog stava o sopstvenom položaju, kao i distanciranja od onoga što nema veze sa profesionalnim i javno odgovornim medijem, najveća su slabost TV BK. Agencija, medjutim, ne koristi te slabosti, jer i ona funkcioniše po istom populističko-primitivnom modelu. U suštini, reč je o potpunom odsustvu svake društvene, da ne kažem javne odgovornosti. Agencija radi kao uska grupa ljudi koja obavlja nešto kao javne poslove – naplaćujući, pri tome, svoje lične račune i frustracije – naravno u skladu sa odredjenim političkim i finansijskim interesima. Način na koji su članovi ove Agencije "vodili" razgovore sa medijima koji su učestvovali na konkursu pravo je petparačko štivo za svakog koga zanima kako teče tabloidizacija javnog života u Srbiji.

U medjuvremenu se NIN istakao svojim obimnim feljtonom na temu lika i dela Latinke Perović. Ova ambiciozno pisana paškvila čija je politička namera prilično jasna: diskreditacija Liberalno-demokratske partije i njenog lidera Čede Jovanovića ima, medjutim, jedno veliko ograničenje. Ona je upućena već uveliko profilisanom čitalačkom sloju i, u suštini, nema nikakve dodirne tačke sa generacijom opredeljenih simpatizera Čede Jovanovića. Feljton je više namenjen ispisnicima Latinke Perović u cilju njihove dodatne senzibilizacije i podsećanja. Osim toga, ovaj feljton na direktan način pokazuje čime sve službe raspolažu i do koje je mere svaka javna ličnost izložena tajnom seciranju. Feljton je prepun: "bivših kolega" i sadašnjih "sagovornika" jer se svi užasno plaše da izadju iz anonimnosti i javno kažu ono što misle o Latinki Perović. Jeste, toliko je likvidirano ljudi koji su pričali o Latinki, Sonji ili Nataši da je mala jedna masovna grobnica. Odvratno!

Sredjivanje računa znak je približavanja nečega što nisu samo izbori. Biće da će se morati obaviti i neki neprijatniji poslovi.

Helsinška povelja, mart-april 2006.

Povezani članci:

• 56. emisija

  Gosti: Vatroslav Vekarić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Ljubodrag Dinić, istoričar, Bekim Fehmiu, glumac i Vesna Pešić, Ambasadorka SRJ u Meksiku
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Hajka

  Srpska politička tradicija da večito biramo između lošeg i užasnog (Milošević ili Šešelj; Koštunica ili Milošević; Labus ili Dinkić; Lilić ili Milutinović; SPS ili JUL; G17+ ili DSS; Boris Tadić ili Tomislav Nikolić; Dobrica Ćosić ili Momo Kapor; Aleksandar Tijanić ili Mira Marković) opet je vaskrsla tik uoči međunarodne tj. nesrpske Nove godine kad je Vlada dr Vojislava Kalašnjikova oduzimanjem licence «Mobtelu» slavodobitno objavila početak nuklearnog rata protiv Bogoljuba Karića.

• Let it Be

  Valja znati da zidove kluba »Jelena« krase platna Lubarde, Milosavljevića, Uzelca... – što je već znak tranzicije ka ozbiljnim umetničkim ciljevima. Braća Karići će vremenom naučiti da je takva platna bolje držati u privatnim no u javnim prostorima, a ako se ne mogu uzdržati od izlaganja – da je pravo mesto muzej, a ne kafana. Međutim, da li će nova srpska politička elita ikad naučiti da se ne pleše, ne peva, ne sedi i ne jede sa onima koje je ta ista elita označila kao Miloševićeve neopravdano privilegisane profitere, ili bar da se to ne čini na njihov račun?

• Mobtel

  Nacionalizacijom Mobtela i širokom akcijom protiv Karićeve imperije pokrenuta su mnoga pitanja. Da li bi ove akcije bilo da stranka PSS nije kupovala poslanike u Skupštini? Zašto istraga samo protiv Karića, šta je sa drugima? Da li će sem Karića biti tužen i novi austrijski vlasnik udela u Mobtelu, ako ne plati odgovarajuću dividendu Telekomu do proleća, jer i on je nekoliko meseci bio suvlasnik?
   

• Nova mislenost

  Moji snovi u Beogradu ispunjeni su braćom Karićima: ogromni neonski grb sa mnoštvom drevnih elemenata, uključujući i neke sumnjivo stare datume, reklamirajući široki raspon usluga, proizvoda i ukratko moći porodice Karić, svetli direktno u moju spavaću sobu. To je poslednja stvar koju vidim pre nego što zaspim, i prva koju vidim kroz prozor kada se probudim. Ponekad sanjam taj grb i u Ljubljani.