Inspiraciju za ovaj tekst dali su mi sofizmi ministarke Mihajlović. Naime, na gore navedeno pitanje ona je (ako je verovati Blicu) izjavila da je protiv istopolnih brakova zato što je:
1. majka
2. u Srbiji nizak prirodni priraštaj
3. na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pa brine o ženama.
Prvi razlog je izgleda postao univerzalno objašnjenje kada vam u raspravi ponestane racionalnih argumenata. Zašto ne vakcinišete svoje dete? Ja sam majka. Zašto ste protiv istopolnih brakova? Ja sam majka. Nikako da nam se objasni uzročno-posledična veza između majčinstva i ugrožavanja zdravlja cele nacije ili majčinstva i homofobije.
Drugi argument ministarke Mihajlović mi je naročito zanimljiv. Ona ispravno konstatuje da je prirodni priraštaj u Srbiji nizak. Dakle, nizak je u prezentu, tj. i sada kada istopolni brakovi nisu dozvoljeni. Što dalje implicira da uzročno-posledične veze između prirodnog priraštaja i ozakonjenja istopolnih brakova nema. Naime, teško mi je da zamislim da će neki gej odlučiti da se oženi nekom ženom i da sa njom napravi dete zato što, eto, ne može da se oženi muškarcem kojeg voli. Prosto, neko je gej ili lezbejka bez obzira na to da li su istopolni brakovi legalni ili ne. Jedino ako je ministarka imala na umu da se LGBT+ osobe organizovano prisiljavaju na heteroseksualne brakove, te i na takve seksualne odnose, a želim da verujem da joj to nije bilo ni na kraj pameti. Možda bi ministarka uzroke niskog prirodnog priraštaja mogla da potraži drugde. Ekonomska i socijalna politika ove vlade (mada ne aboliram ni prethodnu) bila bi dobro polazište.
Konačno, treći argument ministarke Mihajlović implicira da se o ženama brine i tako što se ne dopuštaju istopolni brakovi. Kako tačno – ne znam. Ali znam da ima žena koje vole druge žene, a od kojih bi neke sigurno želele da svoje veze ozvaniče i da ljubav prema svojim životnim saputnicama potvrde i ispred matičara. Tako da bi svoju brigu o ženama, jer gle čuda i lezbejke su žene, ministarka mogla da iskaže i apelom da se istopolni brakovi dozvole.
Na ovu temu je svoje stavove izneo i ministar, neoliberalni-marksista-gospodin-drug Aleksandar Vulin. Neću ulaziti u dublju analizu njegovih stavova, jer je i sama činjenica da se Aleksandar Vulin u ovoj zemlji pita za bilo šta apsurdna koliko i Ustav na koji se po ovom pitanju poziva gospođa Mihajlović.
Ustavom Republike Srbije, naime, propisano je da se brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom (član 62, stav 2). Tako je Ustavom onemogućeno sklapanje istopolnih brakova. Istim tim Ustavom je propisano, i tu dolazimo do apsurda, da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite (član 23, stav 1). Ako je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, kako je moguće da odraslim, poslovno sposobnim ljudima bilo ko drugi do njih samih određuje sa kim mogu da se venčaju?
Kakva je to koncepcija dostojanstva prema kojoj je normalno da se danima debatuje o tome da li punoletnim licima koja su sposobna da se staraju o sebi treba dopustiti da se žene i udaju sa kime, tj. za koga žele? Pitati nekoga da li je za istopolne brakove jednako je besmisleno kao i pitati ga da li je za to da svi nose plavu odeću subotom, ili da se u novembru jede samo pasulj… Ljudsko dostojanstvo nam daje pravo da sami odlučimo koje će boje biti naša odeća i koliko ćemo često jesti pasulj, kao što nam daje pravo da se venčavamo sa kime god želimo, dokle god se radi o slobodnom obostrano izraženom pristanku dva punoletna lica da stupe u životnu zajednicu.
Zbog toga naše zvaničnike ne treba pitati da li su za istopolne brakove, već KADA će istopolni brakovi biti dozvoljeni.
Autor je saradnik u nastavi i doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Peščanik.net, 12.11.2015.
LGBTQIA+