Dačićevi abrovi

Počiva li srpska diplomatija na – abrovima.

Na tračevima.

Sudeći po izjavi našeg ministra spoljnih poslova, date u četvrtak Tanjugu povodom posete Rusiji, opravdano se može sumnjati da se srpska diplomatija spustila na nivo “rekla-kazala”.

Ministar je, dakle, izjavio da su “zvaničnici Evropske unije nudili Rusiji da se izgradi gasovod Istočni prsten, koji bi išao preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke što znači da bi Srbija bila zaobiđena”. Šef srpske diplomatije i prvi potpredsednik Vlade još kaže “da je to saznao od ruskih kolega” i to odmah kvalifikovao: “toliko licemerje od funkcionera u Briselu nisam mogao ni da zamislim, jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat Južni tok”.

Dakle, iz ovakve izjave može se zaključiti da je srpski šef diplomatije stoprocentno poverovao u to što su mu “došapnule” (pri tom) neimenovane “ruske kolege” i na osnovu tog uverenja okvalifikovao ponašanje EU kao “toliko licemerje”.

Ali, već sledećom rečenicom srpski šef diplomatije dovodi u sumnju verodostojnost ruskih “šaptača” i kaže “ako je tačno ovo što sam danas čuo”.

Dakle, ako je tačno.

Kako je onda mogao prethodno da zamisli “toliko licemerje” EU?

Srbija se nedvosmisleno izjasnila za evropske integracije, uporno tvrdi da je ispunila sve preduslove za otvaranje poglavlja i početak pregovora i sada je u veoma delikatnoj fazi odnosa s Evropskom unijom.

Trebaju li nam u takvim okolnostima abrovi-tračevi i to od koga, od šefa diplomatije od koga bi se najpre očekivala diplomatska odmerenost i sofisticiranost.

Možda je srpski šef diplomatije i čuo trač od ruskih kolega, koji inače već mesecima “prosipaju” medijima vesti u stilu “rekla-kazala”, ali posao koji mu je poveren ne dozvoljava mu da “trenira” diplomatski prostakluk kao da je na Cecinoj slavi ili u kafani dok peva “Miljacku”.

Jer, u traču koji je srpski šef diplomatije pokušao da proturi kao senzacionalističku vest nema ničeg skandaloznog.

Vest je stara skoro mesec dana.

I potpuno jasna, bez rekla-kazala i bilo kakvih podvala Evropske unije na račun Srbije.

A evo i dokaza.

Članice Evropske unije dogovorile su se 22. maja na samitu u Rigi (vest agencije Beta objavljena 24. maja) da od 2018. godine počnu da grade Istočni luk, kako je nezvanično nazvan novi gasovod koji bi prolazio kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Politički dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture na samitu vođa Evropske unije i šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza potpisali su ministri Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbede “razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan i bez prekida priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu”.

I sada sledi ključni deo kojim srpski šef diplomatije želi da manipuliše. Agencija Beta u svojoj vesti kaže da su tada kao “mogući izvori gasa bili navedeni Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija”.

Dakle, i Rusija.

Šta tu onda ima bilo ko od “ruskih kolega” da šapuće srpskom šefu diplomatije?

Idemo dalje.

U istoj vesti agencije Beta kaže se da su “evropski diplomatski izvori u Briselu izjavili da iako ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda”.

A što se tiče “licemerja funkcionera iz Brisela”, evo činjenice koja nije smela da promakne srpskom šefu diplomatije i prvom potpredsedniku Vlade.

Dakle 12. juna, takoreći pre neki dan, u dvodnevnoj poseti Beogradu bio je potpredsednik Evropske komisije i komesar za energetiku Maroš Šefčovič i tada javno, posle razgovora s srpskim premijerom i srpskim ministrom energetike, gostujući na Radioteleviziji Srbije saopštio nekoliko važnih podataka.

Evo ključnih rečenica.

“Evropska unija ne traži od Srbije da se energetski distancira od Rusije… Prioritet Unije u regionu je gasna interkonekcija između Bugarske i Srbije, spajanje Srbije sa gasnim terminalom u Hrvatskoj, a spremni su da iz svojih fondova podrže energetsku diverzifikaciju koju savetuju Srbiji… Na pitanje da kada savetuje Srbiju da diverzifikuje svoje energetsko snabdevanje, da li zapravo poručuje da se ona distancira od Rusije, on kaže – definitivno ne… Ono što bismo želeli da postignemo je da svaka evropska zemlja ima veću energetsku bezbednost, a to znači pristup najmanje tri različita izvora gasa. Jer to povećava konkurenciju i pozitivno utiče na cenu. A i energetska bezbednost je veća… EU je u vrlo intenzivnoj komunikaciji sa ruskim partnerima… Mislim da treba da se pomerimo od pres-konferencija ka uobičajenim pregovorima i da razjasnimo neke stvari…” (Tanjug, 12.6.2015).

I kad smo već kod “ruskih kolega” koji snabdevaju tračevima srpskog šefa diplomatije pogledajmo i izjavu stalnog predstavnika Rusije pri Evropskoj uniji Vladimira Čižova: “Nema ničeg čudnog u tome što zemlje jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, traže alternativne varijante koje su u njihovom interesu. To ne znači da one odustaju od realizacije zajedničkih projekata sa nama”. (Tanjug, 29.5.2015).

I?

Šta je ko kome imao da šapuće “na uvo” kobajagi poverljivu informaciju?

I zašto je ta informacija trebalo da izazove senzaciju u Srbiji?

Peščanik.net, 20.06.2015.