Još o Beogradu i smrtnoj kazni, ali i o medijima

Čukur česma

Pre dve nedelje Peščanik je objavio kratak tekst o tome kako beogradske vlasti ove godine nisu htele da učestvuju u međunarodnoj akciji „Gradovi za život, gradovi protiv smrtne kazne“. Kao što tamo piše, nije čudno što je Grad doneo takvu odluku: u njegovoj upravi sede ljudi koji zaziru od „belog sveta“ i smatraju da taj beli svet, a ne oni sami, treba da se stara o ovde usvojenim civilizacijskim i demokratskim tekovinama, kao što je ukidanje smrtne kazne.

Čudno je nešto drugo: nijedan ovdašnji medij nije upitao gradsku upravu zašto je donela takvu odluku. Zašto je Beograd prethodnih godina učestvovao u akciji „Gradovi za život“, a ove godine nije? Moguće je, mada malo verovatno, da bi gradska uprava iskreno i naivno odgovorila: zato što se to nas ne tiče. A možda bi odgovorila pitanjem medijima: a šta se vas to tiče? Ipak, verovatnije je da bi morala da smisli neki pristojniji odgovor: hteli smo, ali nismo stigli; mi smo, naravno, protiv smrtne kazne ali, eto, ove godine smo imali preča posla; u pitanju je nesporazum, ili već nešto slično.

Saopštenje organizacije Srbija protiv smrtne kazne o odluci Grada poslato je na adrese tridesetak medija i agencija – od Bete i Tanjuga, RTS i B92, do Blica, Politike i Danasa. Ipak, nijedan urednik nije smatrao da tu ima šta da se istražuje. Svi ti mediji redovno i uredno objave vest da građani traže smrtnu kaznu za ovog ili onog ubicu, ali kada građani traže da se smrtna kazna nikada ne primenjuje – to nije vest. Izgleda, nije vest ni kada grad Beograd neće da se pridruži hiljadama drugih gradova širom sveta koji su za svetlost a protiv smrtne kazne (iako je to ranije činio).

Doduše, nije nemoguće da se neki radoznaliji novinar ipak obratio gradskim vlastima s ovim pitanjem, a da su vlasti prosto oćutale odgovor ili, čak, da su poslale neki nemušt i lažljiv izgovor, pa to saopštenje brzo povukle. A radoznali novinar je, možda, to pokorno prihvatio i takođe oćutao, jer se ne valja kačiti s jačima od sebe.

Kako bilo da bilo, ponašanje medija u ovoj stvari pokazuje da je gradska uprava u pravu kada se prepušta urođenoj bahatosti i osionosti. Nema ko da je za to uzme na mindros.¹

Peščanik.net, 15.12.2014.

Srodni link: Ivan Janković – Beograd za smrtnu kaznu?

1. Mindros, doći nekom na “mindros”, oštro napasti (“doćeš ti meni na mindros!”), Vojvođanski rečnik