Kažiprst

U sredu ujutro moja koleginica i vrsna novinarka Suzana Trninić završila je svoju živu emisiju „Kažiprst” zlokobnom najavom: da je možda poslednja i da „vidimo se u nekom drugom filmu”. Taj njen „Kažiprst” išao je godinama u pola deset izjutra na radiju, pa onda i na televiziji B92. Posle se u podne reprizirao na kanalu B92 Info, koji je u međuvremenu nestao, baš nekako kada su nudili da na njega premeste „Utisak nedelje” Olje Bećković. „Kažiprst” je prvo skinut s radija, sa sve reprizom u podne, pa je počelo da ga reprizira posle vesti u pet na radiju

Malo sam se raspitivao o tome. Ispalo je da je menadžerija RTV B92 (to su oni u Armanijevim odelima i visokim štiklama, valjda i onaj Ajnštajn koji je izlaktao Olju Bećković) zahtevala da se emisija „Kažiprst” više ne emituje uživo, nego da se snima dan ranije. Suzana se nije složila s tim i zapretila je otkazom; danas, dok ovo čitate, trebalo bi da se ta stvar konačno reši, mada teško da će Suzana Trninić naći zajednički jezik sa ovima; znam ženu, a vidim i kakvi su oni.

Zašto je to važno? Zato što je to još jedna potvrda – na našu žalost očekivana – da parni valjak kojim upravlja Aleksandar Vučić, a loži ga arogancijom i pasjalukom, nastavlja da polako i sigurno gazi slobodu štampe i govora u Srbiji. Molim: prvo je „Utisak nedelje” odložen za limburg mesec kad se majmuni šišaju; onda su ukinuti „Sarapin problem” i „Centar” na Studiju B; to je samo najskandaloznije, ono što se odmah vidi. B92 već mesecima, ako ne i godinama, sistematski smanjuje svoj informativno-politički program, sve je manje vesti i političkih emisija, a sve je više sporta i estrade.

Ovaj pokušaj da se informativne i političke emisije prebace na B92 Info, a da RTV B92 ostane „zabavna” radio-televizija, bio je jevtin i providan, pa je kao takav i pročitan. Zahtev da se „Kažiprst” snima dan ranije providan je takođe: u toj emisiji koja je išla uživo razni su sagovornici lupetali šta im padne na pamet, a voditeljke postavljale razna nepotrebna pitanja. Emisija je bila veoma gledana i slušana, pa je jasno da se tako nešto ne sme „prepustiti stihiji”, kako su govorili drugovi komunisti za njihovog vakta. Juče po podne se i Miša Stojiljković s Radija B92 otvoreno oprostio sa Suzanom Trninić, dok se ovi redovi pišu; to tumačim kao znak protesta, a nije ni bezopasno.

Stvar je, dakle, jasna: ovi su rešili da zasednu na sve; oni nama rade o glavi, kao što su nam o glavi radili od 1990. Ne znam ko je sledeći na redu, ali namera je jasna. Ne pomaže ni Ištvan Kaić, koji nas je sve tužio: „Pančevac”, „Peščanik”, „Autonomiju”, NUNS, NDNV i moju skrušenu malenkost, jer da smo mu naneli duševne bolove, a on samo dokazuje da u Srbiji cenzure nema, ljubi ga njegov gosa Beba Popović.

Pogled preko reke

Pančevac, 30.10.2014.

Peščanik.net, 31.10.2014.