Knjige

Toni Džad

Teško zemlji

Teško zemlji, žrtvi razjarenih ćudi,
Gde zlato se gomila, a propadaju ljudi.

Kapitalizam nije politički sistem; to je oblik ekonomskog života, u praksi kompatibilan sa desničarskim diktaturama (Čile pod Pinočeom), levičarskim diktaturama (današnja Kina), socijaldemokratskim kraljevinama (Švedska) i plutokratskim republikama (Sjedinjene Američke Države). Da li kapitalističke privrede najuspešnije opstaju u slobodnom društvu verovatno je mnogo otvorenije pitanje nego što obično mislimo.

Danas malo ljudi na Zapadu može da zamisli potpuni slom liberalnih institucija, kompletnu razgradnju demokratskog konsenzusa. Ali ono što znamo o Drugom svetskom ratu – ili bivšoj Jugoslaviji – pokazuje da svako društvo može da se sunovrati u hobsovske košmare neobuzdanih zločina i nasilja. Ako ćemo graditi novu budućnost, ona mora početi od boljeg razumevanja lakoće sa kojom čak i najstabilnija liberalna demokratska društva mogu da se uruše. Da budem sasvim jasan, ako socijaldemokratija ima budućnost, to će biti socijaldemokratija straha.

Dimitrije Boarov

Debele knjige i debele mačke

Gotovo protestantska, „malograđanska vizija“, navodno izmišljena u Vojvodini po ugledu na druge evropske nacije, večito je kod nas osuđivana i omalovažavana iz sredina koje su za ideju nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja vekovima krvarile po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Naučeni da uz ladan burek i vruće pivo preziremo malograđanštinu, nastavili smo da preziremo i Vojvodinu. Možda će se ovakvo shvatanje u Srbiji promeniti po sledećoj logici zaključivanja: Vojvodina je bila opasno provincijalna i malograđanska, sve dok nismo belodano videli da je i malograđanština mnogo bolja od varvarstva.

Bilo bi zanimljivo kada bi ta, mnogo puta opisana vojvođanska licidarska sladunjavost „privatnog građanskog života“, u kome se za lepu ženu lako menja vera, to jest crkva, fascinirala i one koji još ne mogu da shvate da ni orgazam sa svojom nacijom nije besplatan, ma kakve radosti pružao. To mnogo košta, a moraš sâm platiti. U stvari, i oni nacionalno preporođeni, ali osiromašeni ljudi Srbije, gotovo intuitivno počinju da osećaju da se mirna i bogata Evropa mora trenirati u Vojvodini, to jest u Vojvodini staroj, kakva nikad nije postojala, ali bi bilo lepo da je postojala. Da bismo mogli mirno živeti sa drugima i drugačijima. (iz eseja Vojvodina stara)

Slobodan Beljanski

Druga obala: Ogledi o zlu kulture i kulturi iskupljenja

Iz Predgovora Ivana Čolovića

Zašto se danas u Srbiji okleva sa otvaranjem tajnih policijskih dosijea iz vremena komunizma i, uopšte, zašto vlast voli da radi u tajnosti? Zašto se u našoj zemlji ne praktikuje lustracija? Zašto političari u Srbiji s podozrenjem gledaju one koji se zalažu za ljudska prava i civilno društvo? Zašto se izbegava rasprava o političkoj odgovornosti za ubistvo Zorana Đinđića? Zašto je kod nas pravna kultura zamrla? Ovo su neka od pitanja kojima se bavi autor ove knjige. Međutim, za rešenjima ovih problema Beljanski ne traga samo u okviru pravne literature, nego ide jednim zaobilaznim, krivudavim i “sporim” putem. To je put koji nudi filozofija prava i politička filozofija, gde Beljanski pronalazi putokaze za čoveka dostojnu orijentaciju u javnom životu, etičke repere u traganju za “drugom obalom”.

Vladimir Gligorov

Talog: ogledi o prednostima slobode

Beleška izdavača

Pred vama su tekstovi koje je Vladimir Gligorov napisao za Peščanik, Blic, NIN, Helsinšku povelju, Ekonomist, Politiku, Danas, časopis Banka i Cord Magazine. Tekstovi su nastali između dva septembra, 2006. i 2010. godine. Na kraju knjige je izbor od devet eseja prevedenih na odličan British engleski, ljubaznošću The Bosnian Institute iz Londona i našeg prevodioca Ivice Pavlovića iz Novoga Sada.

Naslov knjige je preuzet iz teksta Talog, napisanog u aprilu 2009, u kojem se analizira koliko rasizma i mržnje prema Albancima staje u jednu rečenicu Dobrice Ćosića.Ovo je knjiga sa poukom. Ona dokazuje da su ekonomija i politika povezane. Da društvo obilja naseljavaju slobodni ljudi. Najzabavniji deo su citati kojima autor počinje neke od tekstova. Tajno središte knjige je u eseju Identitet. Učite i uživajte: It is the thought, the smile, and the sound of the piano that matter.

PREUZMITE KNJIGU: Vladimir Gligorov, Talog: ogledi o prednostima slobode

Dubravka Stojanović

Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije

Iz predgovora autorke

Mnogi su mi se žalili da ih analize istorije guraju u depresiju, da stiču osećanje beznadežnosti, jer, kažu, ako se nešto nije promenilo 200 godina, to znači da se neće ni promeniti, da spasa nema. Naprotiv. Mislim da nam je istorija “dugog trajanja” potrebna da bismo postavili “dijagnozu”, da bismo nazreli uzroke današnjih problema, da bismo uvideli ko je i u kojim trenucima prošlosti doneo odluke koje su nas odvele na stranputicu.

Ako prihvatamo da istorija nije mističan tok, onda prihvatamo i mogućnost da, rekonstrukcijom trenutaka kada su donete odlučujuće odluke, možemo racionalno da pristupimo analizi uzroka koji su nas doveli tu gde jesmo. U tom slučaju bilo bi, možda, moguće “popravljati” sadašnjost, pokušati da se greške ne ponove. Da li bismo na osnovu analize prošlih promašaja mogli da preskočimo buduće? Da li bismo na osnovu postavljene “dijagnoze” mogli da prepišemo “terapiju”? Ako bismo, na primer, prihvatili da smo u prošlosti, zbog visoke cene, propustili mnoge modernizacijske vozove i zbog toga platili još više, možemo li da probamo da uđemo u kompoziciju koja danas stoji na koloseku i čeka na nas? Ili ćemo, ponovo, platiti višu cenu?

PREUZMITE KNJIGU: Dubravka Stojanović, Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije

Mirko Đorđević

Kišobran patrijarha Pavla: kritika palanačkog uma

Odlomak iz naslovnog eseja

Znamo da honorar od svojih knjiga ostavlja Crkvi, da je stari budilnik zaveštao unuku, ali ne znamo još kome je zaveštao svoj stari kišobran. Godinama smo ga viđali na ulicama sa tim starinskim kišobranom. Budilnik je njega budio za jutrenje, ali nije uspevao da probudi sabraću arhijereje. I sada na sahrani, ko sve nije bio pod kišobranom njegovim – i ko sve godinama pod njim stajao nije. Naravno, ne pod onim starim, već pod onim koji se podrazumeva za ono vlasti što je imao među sabraćom arhijerejima u Sinodu i Saboru. I tu je sva muka njegova, možda i udes njegove misije tokom dvadesetak godina na čelu SPC. Došla je sada da potraži utehu nad odrom i sama “kosovka đevojka” B. Plavšić, koja je sa ratovođama Karadžićem i Mladićem dobar deo Bosne zasejala grobovima. U mučnim godinama raspada države – sa zločinima koji su užasnuli svet – pokojni patrijarh se nije baš snalazio. Izgovarao je opomene, ne da nije, ali sabraća arhijereji, barem dobar deo među njima, nisu krili svoje ratne ciljeve. Ne, ne Isusu mira i pravde, već balkanskom bogu Marsu do crne zemlje su se klanjali. I druge su vodili, i sve nas, do ambisa iz kojeg još izašli nismo. I skoro nećemo.

PREUZMITE KNJIGU: Mirko Đorđević, Kišobran patrijarha Pavla: kritika palanačkog uma

Srđa Popović

One gorke suze posle

Iz predgovora Dubravke Stojanović

“Zločin je pitanje svih pitanja”. Ta rečenica je suštinski, najprecizniji i najsađetiji zaključak knjige Srđe Popovića One gorke suze posle. Zločin je bio i uzrok i posledica događaja koji su potresali Srbiju poslednjih dvadeset godina. Zločin je bio i izvor i ishodište vladajućih političkih ideja. Zločin je bio i sredstvo i cilj vladajućih krugova. Zločin je kontinuitet koji spaja naoko različite režime, on je spona između vlasti i opozicije, vlasti i građana. Dubrovnik, Vukovar, Sarajevo, Omarska, Srebrenica, Račak, Drenica, Kukeš. Vuk Drašković, Slavko Ćuruvija, Ivan Stambolić, Zoran Đinđić. Zločini koji proizlaze jedan iz drugog. Srđa Popović u knjizi One gorke suze posle opisuje Srbiju u deceniji posle počinjenih zločina. Za svoje dijagnoze on najčešće koristi medicinske termine: psihotično je društvo koje menja stvarnost prema svojim verovanjima i zatim pokušava da se uskladi sa tom konstruisanom stvarnošću; patološko je društvo koje je srušilo moralni poredak bolesno je društvo koje je ostalo bez ljudskih svojstava; autistično je društvo koje ima tako krupnu laž u glavi da može misliti samo na nju; razbijeno je društvo koje nije sposobno da se leči; paranoidno je društvo bez identiteta, jer “stara predstava o sebi, pre zločina, nije moguća, a sa novom se ne suočavamo”. Zbog toga je društvo izgubilo smisao za orijentaciju i osećaj ravnoteže, zato nema odgovor ni na jedno pitanje, zaključuje autor. Bio bi to, sudeći po ovoj knjizi, opis Srbije posle 2000. To su posledice prethodne decenije, to su te gorke suze posle.

PREUZMITE KNJIGU: Srđa Popović, One gorke suze posle

Svetlana Slapšak

Hronospore II: eseji i komentari

Iz eseja Inventar odgovornosti, 2009.

Moje očuvanje sećanja nema ničega zajedničkoga sa nostalgijom. Nostalgija je prva žrtva svake nove naracije koja mobiliše vešinu: hajdemo da razrušimo grad u kojem je fabrika topljenog sira Buco, koga se svi nežno sećamo, koju sada drže drugi, koji su nam sir ukrali, koji su Buca silovali, itd. Ja ne znam šta sve moje sećanje može, niti kako ga kontrolisati. Stoga ga moram stalno propitivati. Pišem, da bih se sećala.

Moj cilj nije fiksacija, primera radi, male crne haljine i promene sećanja na nju, već razumeti šta je rat, za koji znam šta je uradio maloj crnoj haljini i mome sećanju. Ako budem razumela tu intervenciju, biću bliže razumevanju svoga nepokolebljivog uverenja da nema opravdanog rata. Ima samo opravdanih reakcija na rat – odbrana, bekstvo, dezerterstvo. Pojedinačna odgovornost postaje kolektivna onoga trenutka kada izostane državna i društvena akcija protiv ratnoga zločina. Što se više ona odlaže, tim više pojedinačna odgovornost prerasta u kolektivnu. Zanima me i zaokret među onima koji su uistinu patili pod Miloševićevim režimom. Zastrašujući pad posle pada (mislim na oktobar 2000) izazvan je perspektivom boljitka. Zoran Đinđić je pao kao simbolička žrtva etičkoga poraza onih koji su ga podržavali.

PREUZMITE KNJIGU: Svetlana Slapšak, Hronospore II: eseji i komentari

Dubravka Ugrešić

Napad na minibar – audio knjiga

Prva audio knjiga Peščanika, Napad na minibar Dubravke Ugrešić, u izdanju Fabrike knjiga.

Izbor od 19 eseja iz poslednje knjige Dubravke Ugrešić čitaju autorka i Mirjana Karanović.

U izbor su ušla i tri antologijska teksta:
o Golom Otoku (Razglednice s ljetovanja),
o Radovanu Karadžiću (Konobari fašizma)
i o tri zagrebačke vještice (Pitanje optike).

PREUZMITE AUDIO CD: Dubravka Ugrešić, Napad na minibar

Ana Politkovska

Putinova Rusija

Često sam se pitala zašto sam se ovako obrušila na Putina? Šta mi se kod njega toliko ne sviđa da sam morala da napišem knjigu o tome? Ja nisam njegov politički suparnik, već samo žena koja živi u Rusiji. On nije rođen kao tiranin; prosto je naučen da razmišlja u kategorijama KGB-a. Zbog toga Putin, čim se neko ne slaže sa njim, odlučno zahteva da se “prekine sa histerijom”.

Zašto toliko ne volim Putina? Ne volim ga zbog činjeničnog stanja goreg od zločina, zbog njegovog cinizma, njegovog rasizma, gasa koji je upotrebio u pozorištu, ubijanja dece, masakriranja nevinih. Ne volim ga zato što on ne voli narod. On nas prezire.

Ana Politkovska, ruska novinarka, izveštavala iz ratova u Čečeniji, ubijena u liftu svoje zgrade oktobra 2006.

Kristofer Hičens

bog nije veliki

Kristofer Hičens je američki autor engleskog porekla. Njegova poslednja knjiga bog nije veliki izašla je u maju 2007. Bila je tražena kao sedmi nastavak Harija Potera i hvaljena u časopisima kao što su The New Yorker i London Observer.

U knjizi bog nije veliki Hičen se bavi svojom omiljenom temom, religijom. Nije bog stvorio nas, već mi njega, kaže Hičens. Njegov odgovor na komplikovana pitanja koja pokreće je jednostavan: sekularizam i nauka, humanizam i razum.

To je pogled na svet u kojem su na mesto rajskog naselja postavljeni prizori dubokog svemira iz Hablovog teleskopa, a umesto Mojsijevog zapaljenog grma je ponuđeno čudo duple spirale DNK.

Hičens je erudita, aktuelan i ličan. Našim čitaocima će biti zanimljive epizode njegovog prelaska u pravoslavnu veru i sećanja na rat u Bosni. Zato, da biste uživali u ovoj knjizi nije neophodno da budete ateista. Dovoljan preduslov je da budete izgladneli srpski čitalac, željan dobro napisanog teksta.

Teofil Pančić

Peščani sprud

Knjiga Peščani sprud sadrži 40 tekstova koje je Teofil Pančić napisao za svoju kolumnu Peščani sprud na sajtu pescanika, u periodu od oktobra 2007. do avgusta 2008.

PREUZMITE KNJIGU: Teofil Pančić, Peščani sprud

Ivan Čolović

Vesti iz kulture

Knjiga Vesti iz kulture sadrži 18 tekstova koje je Ivan Čolović pročitao u emisiji Peščanik, u periodu od decembra 2006. do juna 2008.

PREUZMITE KNJIGU: Ivan Čolović, Vesti iz kulture

Peščanik.net – almanah

Pred vama je 80 članaka, izbor od preko 2500 tekstova objavljenih na našem sajtu od jeseni 2007. do jeseni 2008. godine.

30 odabranih autora pisalo je o odlasku Vojislava Koštunice, dolasku Borisa Tadića, nezavisnom Kosovu, hapšenju Radovana Karadžića, pojavi Baraka Obame, svetskoj finansijskoj krizi, gasnom sporazumu Srbije sa Rusijom. Između ovih velikih tema provukle su se i male: ženska i gej prava, politički marketing, pisma iz regiona i emigracije.

Središnji tekst u knjizi je Raspad Jugoslavije Srđe Popovića.

Ovde je i verovatno najbolji tekst napisan posle hapšenja Radovana Karadžića, Konobari fašizma Dubravke Ugrešić.

Najviše tekstova u ovom izboru napisao je Vladimir Gligorov. Moto njegovog eseja O opštoj volji može da posluži kao moto celoj knjizi:
It was raining the whole weekend so we did ontology.

PREUZMITE KNJIGU: Peščanik.net Almanah