Neposredan povod za ovaj moj prilog jeste tekst prof. dr Vladimira Vuletića Malo ubistvo među prijateljima ili zloupotreba pojma plagijat (Peščanik, 9.7.2016). U tom tekstu Vuletić me spominje kao člana odeljenske komisije koja je Kadrovskoj komisiji Filozofskog fakulteta uputila obrazloženje za unapređenje dr Slobodana Cvejića u redovnog profesora. Na sednici Odeljenja za sociologiju na kojoj je Cvejić predložen za redovnog profesora (naše odeljenje, po pravilu, jednoglasno i rutinski podržava ovakve predloge), sastav komisije za unapređenje (čiji su članovi i prof. dr Vladimir Vuletić i prof. dr Mladen Lazić), predložila je prof. dr Marija Babović, članica Odeljenja za sociologiju i programska direktorka Secons. U okviru dalje procedure za unapređenje nekog kandidata predlagači su, onda, i članovi buduće komisije za pripremu izveštaja za izbor u zvanje. Ti izveštaji, podneti fakultetu i univerzitetu, redovno završavaju formalnim predlogom za izbor u odgovarajuće zvanje kandidata. U takvu komisiju bi, nakon što su već bili predloženi na odeljenju, formalno (na fakultetskom Izbornom veću) bili izabrani prof. dr Vladimir Vuletić i prof. dr Mladen Lazić, ubrzo nakon što bi predlog za unapređenje Cvejića prošao na Kadrovskoj komisiji. Umanjujući svoju rolu u toj komisiji, Vladimir Vuletić kao da pokušava da se distancira od značaja svoje funkcije u ovom postupku.
Čime se, s druge strane, bavi odeljenska „Komisija za kategorizaciju radova, časopisa i naučnih skupova“ čiji sam član već nekoliko godina? Ona je, pre svega, odgovorna za to da se utvrdi da li radovi prijavljenog kandidata za izbor u zvanje formalno ispunjavaju minimalne kriterijume naučnoistraživačkog rada u oblasti društveno-humanističkih nauka koje je propisao Univerzitet u Beogradu. Ova komisija, dakle, ne procenjuje kvalitet i sadržaj neke monografije, koja se u odgovarajućem obrascu navodi kao uslov za izbor u odgovarajuće zvanje, već samo konstatuje činjenicu da je ta monografija objavljena i da ona, na primer, ima potreban broj stranica, bar dva recenzenta i sl., kako bi kandidat/kandidatkinja uopšte mogao/mogla da konkuriše za unapređenje. Otuda član ove komisije nema dužnost, obavezu da čita navedenu monografiju, već samo da konstatuje njene formalne odlike koje zadovoljavaju minimalne kriterijume za izbor u zvanje. U tom trenutku ja nisam bio upoznat sa sadržajem Cvejićeve knjige Socijalna ekonomija, niti je bilo potrebe da tu knjigu čitam, kao što to ranije nisam činio ni za druge kandidate. Članovi komisije za kategorizaciju radova potom potpisuju, zajedno s prvopotpisanom upravnicom Odeljenja za sociologiju (prof. dr Minom Petrović), obrazloženje odeljenja o ispunjenosti uslova i razlozima za pokretanje postupka za izbor u odgovarajuće zvanje. Reč je tu, dakle, o obrazloženju odeljenja, a ne o obrazloženju M. Vukomanovića ili bilo kog drugog člana spomenute komisije. U sledećoj fazi ove procedure, na Kadrovskoj komisiji Filozofskog fakulteta, njeni članovi stiču detaljniji uvid u radove predloženog kandidata, a po pravilu se tu prilaže i primerak monografije s kojom kandidat/kinja konkuriše za izbor/unapređenje. Član te fakultetske komisije je prof. dr Vladimir Ilić. Njega je za tu funkciju, sa slobodnim mandatom, drugi put za redom izabralo Veće Filozofskog fakulteta. On tu nije izabran kao puki delegat koji slepo izvršava naloge većine na svom odeljenju, čak i ako ta većina, bez provere činjenica, odluči da mu izda „nalog“ protivan njegovoj slobodi mišljenja i savesti. Naprotiv, odeljenje u ovom slučaju nije bilo nikakav Vrhovni sovjet koji može da izdaje staljinističke direktive svom članu. Čemu, uostalom, fakultetska Kadrovska komisija, ako sve može da se obavi na samom odeljenju?
Nakon elektronskog dopisa dr Slobodana Cvejića upućenog Odeljenju za sociologiju, u kome on poziva njegove članove/članice da slobodno provere javno dostupne publikacije i donesu svoj sud, upoznao sam se i ja sa spornim detaljima vezanim za unapređenje ovog profesora, koje je nekoliko dana ranije, u svojoj elektronskoj poruci Odeljenju i predsedniku Kadrovske komisije, izneo prof. dr Vladimir Ilić. Da podsetim čitaoce Peščanika: reč je o preuzimanju, bez navođenja izvora, delova teksta iz knjige Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu (Beograd, Udruženje samarićanskih radnika, 2013) od strane dr Slobodana Cvejića. Ti delovi teksta su objavljeni u Cvejićevoj knjizi Socijalna ekonomija (Beograd, Čigoja štampa, 2016). Važno je ovde istaći i to da је prof. Ilić u svojoj poruci sugerisао prof. Cvejiću da u knjizi izvrši potrebne izmene pre konkurisanja za unapređenje. Ali Slobodan Cvejić taj savet nije poslušao.
U svom tekstu Vladimir Vuletić poziva „sve koje zanima istina“ da se sami uvere da nigde ne stoji da je dr Danilo Vuković – docent Pravnog fakulteta u Beogradu i saradnik Secons – autor Komparativne analize… Tačno! On se ne navodi eksplicitno kao autor, već kao koordinator istraživanja, a „autor“ je Secons. Ali ko je Secons? Seconsove publikacije je do sada potpisivalo imenom i prezimenom puno različitih autora, a tamo gde one nisu potpisane – to može biti bilo ko, uključujući, na primer, i studente, mlade istraživače. Pošto je Vuletiću bilo najvažnije da pokaže da Danilo Vuković nije jedini autor Komparativne analize…, pitam se da li bi se Vuletić usudio da javno izrekne kako je jedan od koautora te knjige bio i Slobodan Cvejić, kao i da je baš on napisao sporne delove teksta? Da je Cvejić zaista bio koautor s Vukovićem, zbog čega on to delo ne bi naveo u korišćenoj literaturi za knjigu Socijalna ekonomija? Zbog čega on u samom tekstu nove knjige (u zagradama ili fusnotama) ne bi istakao da je Komparativnu analizu koristio za doslovce preuzete brojne rečenice i tabele, kao što u Socijalnoj ekonomiji inače upućuje na neke druge publikacije iz istog perioda?
Cvejić je dva puta zvanično negirao da je uopšte koristio knjigu Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu i nijednom nije rekao da je koautor te knjige. Prvi put on to negira u svom elektronskom dopisu Odeljenju za sociologiju od 17.6.2016, a drugi put na samoj sednici Odeljenja 23.6.2016. S druge strane, dr Danilo Vuković, na svom linku na sajtu Pravnog fakulteta, jasno i precizno navodi svoje tekstove i primenjena istraživanja koja je radio u koautorstvu. S knjigom Komparativna analiza… to, međutim, nije slučaj, nego nju Vuković, u spomenutoj bibliografiji, navodi kao svoje primenjeno istraživanje, čiji je on bio koordinator.
Vladimir Vuletić je u svom tekstu izrekao puno zlonamernih i uvredljivih stvari na račun jednog časnog, ispravnog čoveka i profesora. Zaboravio je on samo da objasni ključnu stvar: kako to da se u Cvejićevoj knjizi Socijalna ekonomija nalaze desetine identičnih rečenica iz jedne druge knjige (Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu), koju Cvejić nije potpisao ni kao autor, ni kao koautor, i koju, po sopstvenom priznanju, nije čak uopšte ni koristio u izradi monografije s kojom je konkurisao za zvanje redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 12.07.2016.
Srodni linkovi:
MASA – Povodom kandidature za REM
Ognjen Radonjić – Puno sreće g-dine Cvejiću
Ognjen Radonjić – Otvoreno pismo Mreži akademske solidarnosti
Vladimir Ilić – Naprednjaci i još jedan slučaj plagijata
Vladimir Ilić – V.d. dekana Filozofskog fakulteta učestvuje u prikrivanju plagijata
Dejan Ilić – Kratak komentar na demanti
Milan R. Vukićević – Moja razmišljanja o plagijatima i izborima profesora
Vesna Pešić – O uzrocima masovnih plagijata
Vladimir Vuletić – Malo ubistvo među prijateljima ili zloupotreba pojma plagijat
Vladimir Ilić – Sociolog i plagijat
PLAGIJATI
