Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Predsednik vlade i njegovi ministri brutalno demonstriraju da su nedodirljivi i da nikome ne polažu račune. Nije prošlo ni 48 sati od kako je predsednik vlade u Sarajevu izgovorio – „nikakvu strašnu stvar niste napravili što ste me uhvatili da sam napravio grešku“, a to njegovo – „pa šta što sam napravio grešku“, upućeno novinaru koji ga je podsetio da je ’95. tražio odmazdu od sto muslimanskih glava za jednu srpsku, već je, kod jednog od njegovih bliskih saradnika, ministra vojske u njegovoj vladi, preraslo u – ponosan sam što sam napravio grešku! „Na akciju spašavanja bebe iz Novog Pazara takođe sam jako ponosan, i ponovo bih naredio tako isto“ – to su reči koje je Bratislav Gašić, tekući ministar vojske, izgovorio pošto je objasnio da neće da komentariše odluku vojnodisciplinskog suda koji je kaznio odgovorne oficire za propuste u akciji na koju je ministar ponosan.

Na burne reakcije na koje je naišla izjava ministra, odgovorilo je saopštenjem ministarstvo odbrane. To što su mediji u naslov izvukli baš te njegove reči, objašnjava ministarstvo odbrane, „ne odgovara slojevitoj izjavi“ ministra. I onda nam se kaže koji su to sve „slojevi“ u njegovoj izjavi – prvi „sloj“ tiče se ministrovog odbijanja da komentariše presudu vojnodisciplinskog suda u vezi sa padom helikoptera; u drugom „sloju“ se nalazi ministrovo „najdublje žaljenje za žrtve te nesreće“; u trećem „sloju“ kaže se da ministarstvo odbrane i vojska brinu o porodicama tragično nastradalih. Iz saopštenja je, međutim, nekako izostao i „sloj“ u kome se smestio ministrov – ponos. Umesto što deli lekcije medijima, ministarstvo odbrane bi moralo da objasni kako je moguće da se pored tri „sloja“ na kojima ono insistira u izjavi ministra nađe i taj četvrti – ponos.

Ako je vojnodisciplinski sud osudio nadležne oficire, ako za žrtve nesreće osećamo najdublje žaljenje i ako treba voditi računa o porodicama „tragično nastradalih“ – na šta je onda ministar vojske ponosan? I ne samo što je ponosan, nego bi opet sve uradio „tako isto“. Ostalo je, ipak, nejasno da li bi on uradio „tako isto“ iako bi znao da će sve to ponovo tragično da se završi, ili bi uradio isto poput kockara koji se nada da će mu sreća sledeći put biti naklonjena. Ministarstvo odbrane moralo bi, dakle, da nam rastumači otkud u ministrovoj izjavi „sloj“ ponosa i želja da se opet uradi „tako isto“. Pored „sloja“ ministarskog ponosa, u saopštenju ministarstva izostao je i „sloj“ izjave u kome ministar svoju naredbu da se pošalje helikopter poredi sa nizom navodnih zloupotreba vojnih letelica iz vremena pre 2012. godine (gde se jasno vidi da je ministru od sedam izgubljenih života važnije to da sebe oslobodi odgovornosti skretanjem pažnje na ono što su drugi – naravno, pre 2012 – radili). U tom „sloju“, ministar je (sve bežeći od odgovornosti) praktično priznao da je njegova naredba bila jedna vrsta zloupotrebe, pa stoga „sloju“ ponosa u ovoj njegovoj izjavi treba dodati i „sloj“ priznanja.

Zbog svega toga, ministarstvo odbrane bi trebalo da se uzdrži od objašnjavanja sa medijima i njihove kritike. Bilo bi mnogo svrsishodnije da osobe koje su sastavile saopštenje objasne pre svega samom ministru da se u vezi sa tragičnom nesrećom naprosto ne može biti ponosan. Akcija spasavanja završila se tako što je beba poginula zajedno sa dvojicom lekara i četiri člana posade helikoptera. Reč je dakle o jednoj neuspeloj akciji spasavanja, na koju onaj koji je, mimo propisa, akciju naredio, kao i oni što su naređenje poslušali (zbog čega su i izvedeni pred vojnodisciplinski sud), ako su pri zdravoj pameti, nikako ne smeju biti ponosni. A pogotovo ne smeju demonstrirati da su spremni da sve to „isto tako“ ponove. Nama pak ostaje da se pitamo koliko smo bezbedni u zemlji u kojoj se na čelu ministarstva odbrane nalazi osoba koja spokojno izgovara: ponosan sam što sam mimo propisa naredio akciju spasavanja koja se završila pogibijom svih glavnih aktera koji su u njoj učestvovali?

Peščanik.net, 07.11.2015.

HELIKOPTER

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).