Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Ima li razlike između protesta seljaka iz Vojvodine zbog predloga izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, s jedne strane, i protesta gej osoba protiv sistematske diskriminacije kojoj su izloženi, s druge strane? I jedna i druga grupa građana nastoje da zaštite svoje elementarno pravo na pristojan život. I jednima i drugima je stalo do toga da za sebe obezbede uslove za sigurnu egzistenciju, te da mogu da žive od svoga rada. Načini na koji su jedna i druga grupa sada ugrožene razlikuju se, ali te razlike ne menjaju suštinu njihovih zahteva. Isti je i adresat kome svoje zahteve upućuju: i jedni i drugi obraćaju se vladi Srbije i od nje traže da ih ne diskriminiše. Seljaci će biti ugroženi ako se usvoje izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu: zato oni traže da se te izmene povuku. Gej osobe su pak ugrožene jer upravo vlast ne poštuje zakone koji građanima Srbije garantuju jednaka prava: zato one traže da se dosledno primenjuju postojeće pravne norme. U prvom slučaju, reč je o potencijalnoj diskriminaciji, u drugom – o akutnoj diskriminaciji. U oba slučaja, međutim, radi se o borbi za golu egzistenciju, bez obzira na to što bi se zahtevi seljaka mogli predstaviti kao klasno, a zahtevi gej osoba kao identitetski zasnovani. To što su osnove za diskriminaciju drugačije, ne menja na stvari da je reč upravo o diskriminaciji.

Iako su njihovi zahtevi suštinski istovetni, vlasti su gej osobama u septembru dozvolile da ispred zgrade vlade održe Paradu ponosa, dok danas seljacima brane da se na svojim traktorima dovezu do iste te zgrade u Beogradu. Zbog Parade ponosa, vlasti su, tobože da bi zaštitile učesnike, praktično zatvorile širi centar grada: kroz policijske kordone mogli su da prođu isključivo učesnici Parade. Izgledalo je, međutim, kao da vlasti štite ostale građane od „nastranih“ učesnika Parade. Mere zaštite podsećale su na sanitarne kordone koji za cilj imaju da spreče da se „bolest“ raširi. Uz sve to, građani su pozvani da na dan Parade ostanu u svojim kućama i tako čuvarima (važećeg moralnog) poretka olakšaju posao. Seljaci su pak zaustavljeni na putevima ka Beogradu pod izgovorom iz zvaničnog saopštenja ministarstva unutrašnjih poslova da bi „toliki broj traktora paralisao saobraćaj u Beogradu i ugrozio pravo građana na slobodno kretanje“. Pitanje je sledeće: zašto je saobraćaj u Beogradu mogao biti paralisan a pravo građana na slobodu kretanja ugroženo zbog Parade ponosa, ako to isto nije moguće u slučaju protesta seljaka iz Vojvodine?

Ova vlast nam jasno stavlja do znanja da zakone primenjuje arbitrarno: kada im to odgovara, oni će blokirati grad i ugroziti slobodu kretanja; kada im ne odgovara, navodno u ime slobode kretanja sprečiće određene grupe građana da dođu u Beograd i izraze svoje nezadovoljstvo radom vlade. Takvo ponašanje vlade samo šteti građanima. I posle dve održane Parade ponosa, položaj gej osoba u Srbiji nije ništa bolji nego što je bio u godinama kada parade nisu organizovane. Jaz između gej osoba i ostalih građana u poslednje dve godine možda je čak i veći (iako je smisao parade, naravno, da se taj jaz premosti), pošto se na gej osobe sada gleda kao na privilegovane „miljenike“ vlasti. S druge strane, to što su sprečeni da se na traktorima dovezu u Beograd, lišilo je seljake iz Vojvodine prava da javno izraze svoje neslaganje sa predlogom vlade koji ih direktno ugrožava. Tako se iza dvostrukih aršina i selektivne primene zakona pomalja obrazac koga se ova vlada ipak dosledno pridržava – sve što ona preduzme, ide protiv interesa običnih građana. Građani Beograda, u čije ime se saljacima iz Vojvodine brani da protestuju u glavnom gradu, sada bi trebalo da poruče policiji da im takva zaštita prava na slobodu kretanja naprosto nije potrebna. Od tog njihovog prava, važnije je pravo seljaka na protest.

Očekivati od ljudi u Beogradu da solidarno stanu uz seljake iz Vojvodine i podrže njihov protest – nije realno, kao što nije bilo realno očekivati da solidarno stanu uz gej osobe i podrže njihovo pravo na pristojan život, bez diskriminacije. Nije teško objasniti taj manjak želje da se sugrađani solidarno podrže u svojim opravdanim zahtevima, čak i kada na prvi pogled ti zahtevi nemaju nikakve direktne veze sa nama (što svakako nije slučaj sa zahtevima seljaka iz Vojvodine i gej osoba). Već decenijama se ovde građani uče da je legitimno zastupati samo partikularne interese grupe kojoj pripadamo (što je princip etničke ekskluzivnosti prenesen u polje socijalnog delovanja). Na tu socijalnu fragmentiranost, čvrsto naleže partijska struktura. Jedna navodno opoziciona stranka upravo je besramno zloupotrebila nezadovoljstvo seljaka, i umesto njih, u dogovoru sa policijom, sama se na desetak traktora iz Pančeva dovezla u Beograd i fingirala protest. Umesto masovnog protesta seljaka iz Vojvodine, dobili smo dogovorenu demonstraciju opozicione partijske poslušnosti tekućim vlastima. Poruka je jasna: kada manjak građanske solidarnosti nije dovoljan, tu su opozicione stranke da odbrane tekuću vlast.

Peščanik.net, 25.11.2015.

TEMA – PARADA PONOSA


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).