Sva je prilika da će Bord MMF-a uskoro usvojiti predlog sporazuma Fonda i Srbije o trogodišnjem aranžmanu „iz predostrožnosti“, pa se već sada, kada još ne znamo sve detalje tog dokumenta, mogu razmatrati odgovori bar na najkrupnija pitanja koja se sada nameću.
Prvo treba primetiti da je Vlada Srbije, preko svoga premijera, još u toku pregovora naglasila da prihvata sve konsekvence kursa na ubrzanu fiskalnu konsolidaciju. To se najviše odnosi na zahtev Misije MMF-a, koja je protekle dve sedmice boravila u Beogradu, da se pooštri režim kontrole sprovođenja Sporazuma, naročito u onom njegovom delu koji se odnosi na uvođenja reda i efikasnosti u javna preduzeća, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.
U stvari, Vlada Srbije je dosta vešto iskoristila taj zahtev MMF-a u vezi sređivanja javnih preduzeća, da u ovoj međunarodnoj instituciji dobije spoljnog saveznika u borbi protiv unutrašnjih „snaga otpora“ reorganizaciji javnih preduzeća na republičkom nivou, onoj u kojoj je centralizacija upravljanja „ključna reč“. Iz ovoga se vidi da svetske finansijske institucije obično nije briga kakve druge (obično negativne) efekte može imati neka centralizacija, pored ciljanog (teorijskog) porasta efikasnosti.
Da li će, međutim, doista doći do povećanja efikasnosti u EPS-u, kada se, na primer, slome otpori regionalnih distribucija, pa se celim sistemom počne i upravljati iz jednog centra (osim što se već konstituisala „jedinstvena kasa“ za naplatu utroška električne energije) – ostaje da vidimo. Tom cilju, uzgred budi rečeno, služi i tekuća politička kampanja radi „seče“ „viška direktora“ (navodno oko 300) u EPS-u – kao da je to glavni uzrok njegove neefikasnosti.
Kao dobra strana centralizacije EPS-a ističe se to što će napokon biti „otkočen“ proces njegove korporativizacije, a koja je preduslov pronalaženja „manjinskog strateškog partnera“, radi dokapitalizacije. S druge strane, centralizacija upravljanja velikim sistemom, koja više različitih ćerki-preduzeća stavlja pod jednu kapu – pokazala je to naša ekonomska istorija (i ne samo ekonomska) – obično snižava standarde usluga i proizvodnje kod onih uspešnih, da bi se pomoglo neuspešnima.
Centralizacija, dakako, kao „spasonosni lek“ za neefikasne sisteme ali i sve druge, redom, međutim, ima niz negativnih posledica, sve do forsiranja i inače prevelike asimetrije u ekonomskom razvoju u Srbiji. Evo, u tom pravcu, i najnovije statistike o skromnom prilivu stranih investicija u našu zemlju. Nije, dakle, samo problem u tendenciji pada stranih investicija (od trenutka suspenzije prethodnog aranžmana sa MMF-om, od proleća 2012. godine), koje su 2013. u odnosu na prethodnu godinu opale za 17,6 odsto, nego je problem i njihova koncentracija samo na dva regiona.
Te 2013. godine, naime, Beogradski region je primio 49,9 odsto svih stranih investicija. Ako se tom regionu doda Vojvodina, sa 26,6 odsto od svih stranih investicija, izlazi da je preko tri četvrtine svih stranih investicija plasirano na prostoru polovine Srbije, dok je druga polovina (Šumadija, Zapadna Srbija i Južna i Istočna Srbija) primila samo četvrtinu stranih investitora. Lako je proceniti da se ova tendencija i ove godine nastavlja, pa se sa velikom izvesnošću može prognozirati da će veliki deo Srbije „opusteti“ narednih decenija. Neki ekonomisti (Zec, na primer) smatraju da je reč o „nezaustavljivom procesu“. Možda je doista nezaustavljiv, ali bi blagovremeno trebalo sagledati njegove druge, političke i sociološke posledice.
Zahtev da se efikasnost svih javnih preduzeća podstiče direktnim reperkusijama i za menadžment neuspešnih javnih preduzeća, kao i za zaposlene u njima (ako imaš gubitak, ideš na minimalac), ma koliko delovao logično ima i jednu neugodnu pretpostavku – da se takvim javnim preduzećima odobre neke „normalne cene“ (ma šta to značilo) usluga i poslovanja, ali i da im se omogući da mogu otpuštati svoje tehnološke viškove. To bi značilo da nam sleduju i poskupljenja komunalija (naročito u malim opštinama), ali i ogorčeni sukobi koji prate svaku „seču“ radne snage u zemljama sa ogromnom stopom nezaposlenosti.
Novi magazin, 28.11.2014.
Peščanik.net, 28.11.2014.
