Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
1.
Kao što je otvorila železničku stanicu „Prokop“, Vlada Srbije sa svojim predsednikom na čelu mogla je 27. januara da otvori – šta god poželi. Istini za volju, na slikama se lepo vide peroni (u mermeru), vide se koloseci i moderni betonski pragovi, čak je i jedan voz stigao – ali, sve to, nažalost, nije dovoljno da se jedan objekat nazove železničkom stanicom koja bi u dogledno vreme mogla da zameni Glavnu železničku stanicu u Beogradu, a to je, kako smo slušali u vezi sa „Beogradom na vodi“, osnovna namena „Prokopa“. Da bi Glavna železnička stanica mogla da se iz „Savskog amfiteatra“ izmesti u „Prokop“ i tako oslobodi zemljište na kome treba da nikne „Beograd na vodi“, „Prokop“ bi obavezno morao da ispuni više uslova. Recimo, da ima prilazne puteve i da postoje linije gradskog prevoza kojima bi se stizalo do stanice i odvozilo sa nje; da ima prostor za čišćenje, pranje i namirenje vozova koji bi zamenio „Južnu ploču“ Glavne železničke stanice, gde se to sada obavlja; da budu realizovane studije bez kojih je takva stanica nezamisliva (ne samo da nisu realizovane, nego je pitanje da li neke od njih uopšte postoje).
Očekivano, „Prokop“ ne ispunjava nijedan od ovih uslova, pa je bivši diretkor Saobraćajnog instituta CIP, te ministar infrastrukture, pa saobraćaja iz redova SPS-a, Milutin Mrkonjić sasvim u pravu – 27. januara tekući predsednik vlade mogao je mirno da kaže da u „Prokopu“ otvara, recimo, kosmodrom (istina je da odatle ne bi imalo šta da poleti, ali su kulise tu, i dovoljne su, kao i makete, videli smo, da predsednik vlade tvrdi da je posao završen). Mrkonjić to, naravno, nije tako rekao, on se zadržao na jednostavnoj konstataciji da je ova vlada tek sveže okrečila stanicu koja je 1996. jednom već bila otvorena, a na kojoj se i danas zaustavlja samo lokalni voz koji povezuje Pančevo sa Batajnicom. Tačno je da će od 27. januara 2016. na tu stanicu stizati i voz koji saobraća između Beograda i Novog Sada, ali to je otprilike sve što je u „Prokopu“ otvoreno 27. januara. Kako će putnici koji stižu iz Novog Sada da se snađu kada izađu iz stanice „Prokop“, ostaje da se vidi. Od toga je, iz ugla stranaka na vlasti, mnogo važnije polemiku koju je s dobrim razlogom otvorio Mrkonjić predstaviti kao stranačko nadgornjavanje, a ne kao razotkrivanje još jedne laži tekuće vlade.
Kao što je na kraju rok za izgradnju „Beograda na vodi“ produžen na neverovatnih 30 godina, mogao bi predsednik vlade da kaže i da je po okončanju prve faze, rok za završetak stanice „Prokop“ takođe – 30 godina. Zanimljivo je da se sva obećanja ovih vlasti ili pokazuju kao lažna (setimo se penzija), ili se njihovo ispunjenje odlaže u daleku budućnost, u kojoj izvesno nijedan od sadašnjih političkih aktera neće biti u situaciji da položi račun za to što obećanja nije ispunio. „Prokop“ je tu samo još jedan u nizu primera za isto ponašanje: 30.12.2015. predsednik vlade je, recimo, otvorio 23 km autoputa od Crvene Reke do Pirota, ali se ispostavilo da je tek 13 km zaista autoput „punog profila“, dok je na 10 km, od Čiflika do Staničenja, u upotrebi samo jedna strana sa tri kolovozne trake.
2.
Ugled i rezultati ove vlade svode se dakle na makete i kulise ili na puke laži. Realno stanje je u obrnutoj srazmeri sa ambicijama vlade i predsednika na njenom čelu. Tako su, na primer, domaći mediji 27.01.2016. preneli i intervju koji je predsednik vlade dao „nemačkom dnevniku ’Cajt’“. U toj vesti o intervjuu stiče se utisak da je mišljenje domaćeg predsednika vlade bitno i na evropskoj političkoj sceni. „On je, u intervjuu nemačkom dnevniku ’Cajt’, kazao da podržava u potpunosti politiku prema izbeglicama nemačke kancelarke Angele Merkel“ – stoji u „Politici“. „Politka“ je vest predstavila tako da čitalac dobije utisak da ovdašnji predsednik vlade aktivno učestvuje u evropskim raspravama, da zauzima jasan stav, srvstavši se na stranu nemačke kancelarke, a protiv većine evropskih zvaničnika, i da to ima odjeka u evropskoj javnosti. Štaviše, predsednik vlade ne ustručava se ni od toga da svojim evropskim kolegama očita moralnu lekciju: „Mnogi Evropljani su ispružili ruku kada se radilo o primanju novca, a sada ne žele da dele troškove, što je loše.“
I dok je sadržaj intervjua verno prenela, „Politika“ je propustila da naglasi da se intervju nije našao u štampanom izdanju nedeljnika (ne „dnevnika“) Die Zeit koji izlazi svakog četvrtka, što bi bilo očekivano kada je reč o intervjuu sa predsednikom vlade jedne države. Intervju se ne nalazi ni u Die Zeitovoj on line rubrici posvećenoj temi izbeglica. Intervju je objavljen u okviru bloga „Zabeleške s puta“ Zeitovog novinara Ulricha Ladurnera. To bi otprilike bila i mera važnosti koju je Die Zeit dao ovom intervjuu. Kod nas je on predstavljen kao dokaz evropske veličine domaćeg „državnika“. U Die Zeitu je to samo uzgredna „beleška s puta“.
Peščanik.net, 30.01.2016.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dajte rezoluciju - 16/04/2024
- Tačno u podne - 12/04/2024
- Banjska, pa Banjska… - 09/04/2024
