Angela Merkel je bila u Grčkoj. Ta zemlja gori. Kancelarka nije zapalila vatru, ali ju je raspirila. Politika štednje zvuči elegantno. Kao nešto za gospodu. U stvarnosti je pakao. Merkelova je dopustila da se ovaj pakao sruči na Grčku. I tek sada, kada je Grčka u ruševinama, udostojila je posetom. To je sramota. Kako bi drugačije mogli da nazovemo ovakvo ponašanje.
Postoji nešto dobro u Merkelinoj zakasneloj poseti, a to je da barem u doglednoj budućnosti niko Grčku neće proterivati iz evrozone. Da je nešto drugo u pitanju, ona ne bi ni išla u Grčku. Poseta i istovremeno stupanje na snagu Evropskog stabilizacionog mehanizma su znaci privrženosti tržištima, tim zlim životinjama sa deset rogova i sedam glava. Ne odstupamo! Sve je zagonetniji ekonomsko-politički kurs koji Angela Merkel nameće Evropi. Ova Nemica želi da spase evro i Evropu. Na to se obavezala. To joj možemo verovati. Međutim, njena politika prouzrokuje suprotan efekat. Zašto insistira na kursu štednje?
Štednja sama po sebi nije loša, ali je glavno pitanje kada se štedi. Kada bi Angela Merkel vodila dnevnik, onda bi mogla da unese sledeći zapis: „Štedi kada imaš, da bi imao u nuždi. A ako štediš u nuždi – e, onda si gotov“. Budžet1 države se samo tako zove. On sa poljem odgovornosti švapske domaćice2 deli samo isto ime. Za njegovu sanaciju važe druga pravila. Ko štedi u krizi pogoršava krizu. To znamo od ranije. Grčka je još jednom poslužila kao primer, nepotreban i surov.
Grcima je potreban novac. Oni čekaju na isplatu sledeće tranše iz drugog paketa pomoći. Ali u Evropskoj centralnoj banci sedi nemački predstavnik Jerg Asmusen i govori o strukturnim reformama i rupama u budžetu koje moraju da se začepe. Pri tome Asmusen zna da Grci mogu još samo da zečepe svoj nos. Socijalna situacija? Radnicima i penzionerima primanja su smanjena za jednu trećinu. Nezaposlenost je 24 odsto, a među mladima 55%. Grčki BDP je od početka krize smanjen za jednu trećinu, ove godine za još 6,5, a sledeće za 3,8 odsto. Nije čudo što se grčki dugovi ne smanjuju. Oni rastu.
Evropa pod nemačkim vođstvom nameće Grcima nadrealnu politiku. Vođa grčke levice Aleksis Cipras u Gardijanu je objasnio Merkelinu nerazumnu politiku: „Nije reč o rešavanju krize, već o nametanju neoliberalne dogme Evropi. Stvarni cilj su panevropsko smanjivanje plata, deregulacija tržišta rada, rezanje državne potrošnje i poreske olakšice za investitore. Ova strategija se služi političkim i finansijskim ucenjivanjem kako bi ubedila Evropljane da bi trebalo da bez otpora prihvate politiku štednje.“
Ovo je do sada najuverljivije objašnjenje.
Der Freitag, 11.10.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 12.10.2012.
GRČKA KRIZA
