Sadržaj najvišeg pravnog dokumenta države možda je suviše složena i nezanimljiva tema većini građana, ali će svaki laik umeti nedvosmisleno da mu izmeri težinu jednostavnim testom: dobar ustav ograničava vlast u ime slobode građana.
Ovaj princip, ugrađen u temelje evropskog pravnog horizonta koji se proteže i daleko izvan kontinenta, ostaje nedostižan građanima Srbije 178 godina posle donošenja prvog, tzv Sretenjskog ustava. Do ovog, Mitrovdanskog, koji je usvojen 2006. vlasti i građani Srbije u raznim državnim oblicima čak su devet puta pokušavali ispočetka da definišu najosnovnije vrednosti svoje zajednice. Dogovora ni danas nema.
Odgovorno društvo menja ono što nije dobro, ali poštuje dok je na snazi – u Srbiji, nažalost, nije slučaj ni jedno ni drugo, konstatovao je Rodoljub Šabić na tribini o Mitrovdanskom ustavu, organizovanoj u utorak u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Loš ustav i zakoni lako se donose, teško menjaju a dok su na snazi važi „običajno“ pravo amnestije vlasti za kršenje ustava i takozvana politička volja za arbitrarni izbor ustavnih odredaba i zakona koje će se povremeno poštovati.
Donet u trenutku kada je politika zemlje bila okrenuta mitovima i samoizolaciji, Mitrovdanski ustav danas ne ispunjava ni osnovne potrebe društva. Napisan je na brzinu, svedoči novosadska profesorka Ustavnog prava Marijana Pavjančić, kao pačvork od raznih komadića konzervativnih i progresivnih ideja koje su u konačnoj verziji teksta upeglane formatiranjem različitih fontova i proreda. Očekivalo se da će biti usvojen aklamacijom ali referendum koji je trajao dva dana i jednu noć jedva da je navukao mršavu većinu. Amandmanima su se kasnije ispravljale slovne greške koje su bitno menjale smisao stavova, zakonima nižeg reda pregažene su politički sporne odredbe, a lakonska konstatacija tadašnjeg predsednika Borisa Tadića – “lako ćemo ga menjati” – građanima se obila o glavu.
Godinu dana posle donošenja novog Ustava Srbije, tadašnji premijer Vojislav Koštunica, spiritus movens ugradnje tragičnih zabluda u najviši pravni akt države, izjavio je da “možemo da sagledamo izuzetan značaj koji novi Ustav ima za sveukupan razvoj Srbije i za stabilnost demokratskih institucija”. Mitrovdanski ustav je “najjači čuvar suvereniteta” Srbije. Pet godina kasnije i laici su sagledali da je Ustav sačuvao fantazije i urušio institucije, dok bezizgledna debata o osnovnim vrednostima i dalje traje.
Sagovornici na tribini su se složili da je 2000. godina bila „ustavni momentum“ kakav se retko dešava u jednom društvu – sticaj socijalnih i političkih prilika koje artikulišu sasvim nov trenutak i snagu za temeljni preokret države. Apsolutna većina u parlamentu, najšira zamisliva podrška u društvu, preko 500 organizacija civilnog društva koje rade za promene, finansijska i stručna podrška iz inostranstva, evropska rešenja… Nažalost, nepovratno je prokockan. Novi momenat za ustavne promene mogao bi se ukazati sa evrointegracijama Srbije – pod uslovom da je društvo spremno da prihvati evropske vrednosti a da je vlast spremna da se podvrgne svemu što iz toga sledi.
Izveštava Milica Jovanović
Peščanik.net, 22.05.2013.
USTAV SRBIJE