Aleksandar Vučić očigledno nema ni znanja ni kapaciteta ni sposobnosti ni interesa da izvuče zemlju iz duboke krize, dublje i od one pred 5. oktobar 2000. godine. Jedino čime se premijer ozbiljno bavi jeste kontrola medija i medijski mrak, kako bi od građana Srbije sakrio svoju nesposobnost. Ukidanje Utiska nedelje je poslednji primer gušenja slobode medija. Premijer nije u stanju ni da prizna da je na vlasti gotovo dve i po godine. On ne želi da građani znaju da je za to vreme nastavio sa pogubnim Tadićevim parazitskim sistemom i Dinkićevom perpetuum mobile ekonomijom i nastavkom vere u „strane” investitore kao spasioce Srbije, i gurnuo zemlju još dublje u krizu. Za te dve i po godine povećao je dug za preko 7 milijardi evra, smanjio broj zaposlenih za preko 50.000 i postigao rekordan deficit u istoriji Srbije, od preko 2,5 milijarde evra. Ceo budžetski prihod Srbije je jedva 8 milijardi evra.
Aleksandar Vučić obmanjuje javnost da penzioneri odricanjem od svoje penzije investiraju u budućnost svoje dece. Smanjenje plata i penzija nije žrtva građana radi bolje budućnosti. Ono je cena nesposobnog premijera, nesposobne Vlade i nesposobnog ministra finansija. Ono je cena partokratije kojoj su važniji nesposobni kadrovi sa kupljenim diplomama na izmišljenim administrativnim radnim mestima u javnom sektoru i koji nas koštaju preko milijardu evra godišnje, od građana Srbije.
Otkako je Aleksandar Vučić došao na vlast 2012. godine, do sada je 4 puta sa svojim ministrima finansija radio fiskalnu konsolidaciju i svaki put ju je najavljivao kao spas za Srbiju. I četiri puta smo upali dublje u rupu. Ne može se smanjiti deficit povećanjem poreza i smanjenjem rashoda. To dovodi do smanjenja privredne aktivnosti, koja dovodi do pada poreskih prihoda i još većeg problema sa deficitom. Ovo je peti put da pokušavamo isto. Racionalni ljudi ne rade isto i očekuju drugačiji rezultat. Prvo je Dinkić radio rebalans budžeta za 2012. godinu i promašio na prihodnoj strani za 150 miliona evra. Pa je radio budžet za 2013. godinu i promašio na prihodnoj strani za 1 milijardu evra. Pa je radio rebalans budžeta za 2013. godinu i promašio na prihodnoj strani za 300 miliona evra. Pa je ministar Krstić radio budžet za 2014. godinu i promašio na prihodnoj strani za preko 350 miliona evra. Sada ministar Vujović pokušava da uradi isto.
U rebalansu budžeta poreski prihodi su manji za 360 miliona evra, iako je zajedno sa budžetom za 2014. godinu bivši ministar finansija Lazar Krstić povećao gotovo sve poreske stope.
Prihodi od PDV-a manji su za 270 miliona evra. A povećali smo stopu PDV-a sa 8% na 10%. Prihodi od PDV-a u zemlji manji su za 350 miliona evra.
Prihodi od akciza manji su za 140 miliona evra. A povećali smo stope akciza. Prihodi od akciza na duvan manji su za 170 miliona evra.
Sa druge strane:
– Povećane su bezumne Dinkićeve subvencije za 110 miliona evra na ukupno 780 miliona evra
– Budžet same Vlade i njenih kancelarija je povećan za 16 miliona evra
– Rashodi za robu i usluge još 15 miliona evra
– Kazne i penali po nalogu sudova gotovo 80 miliona evra
– Nabavka zgrada i građevinskih objekata 152 miliona evra.
– Nabavka raznih mašina i opreme 84 miliona evra
– Nabavka zemljišta 37 miliona evra.
– Dinkićev Nacionalni investicioni plan 35 miliona evra
– Otplata kamata po garancijama javnim preduzećima monopolistima 75 miliona evra
– Razne dotacije nevladinim organizacijama 70 miliona evra
A ukupni očekivani efekti smanjenja penzija su 210 miliona evra na godišnjem nivou. Potpuno je jasno da je ova mera nepotrebna. Nisu mogli ni da sačekaju 2 godine, kako kažu, da se strpe za mašine, opremu, zemljište, zgrade, subvencije, budžet Vlade, dotacije… i da ne diraju plate i penzije, a da sa druge strane uvedu red.
Detalje po svim stavkama i ministarstvima rebalansa budžeta možete pronaći u ovom izveštaju koji poredi budžet i rebalans budžeta za 2014.godinu. U dokumentu su navedeni svi rashodi po ekonomskoj klasifikaciji kao i visina budžeta skupštine, predsednika, vlade i svih ministarstava i institucija koje se finansiraju iz budžeta.
Inače, bilo bi zgodno da sama vlada objavljuje ove podatke i daje nam analizu, kako bismo mogli da pratimo u čemu su promene. To je očigledno previše da se traži. Isto tako, zaista je krajnje neozbiljno usvajati rebalans budžeta krajem oktobra meseca i usvajati ga po hitnom postupku. Do kraja oktobra je po zakonu morao biti gotov nacrt budžeta za 2015. godinu. A njega nisu ni počeli.
Kako su banana zakoni kojima se smanjuju plate i penzije neustavni, pokrenuli smo potpisivanje peticije protiv smanjenja plata i penzija . Potpisnici peticije će biti uključeni u ustavnu žalbu koju pripremamo i koju ćemo podneti Ustavnom sudu.
Plan za izlazak iz krize sam dao još u septembru 2013. godine kao ministar privrede. Na žalost, od tog plana je Aleksandar Vučić odustao jer je podrazumevao konačno uvođenje reda i odustajanje od partokratije. On je bio i ostao glavna prepreka za sve ozbiljne reforme u Srbiji. Smanjenje penzija nije reforma. Plan je ukratko predviđao (detalje možete pročitati u tekstu Zašto sam ušao u vladu):
– Otpuštanje 15% partijskog viška iz javnog sektora – ušteda od preko 1 milijarde evra
– Uvođenje univerzalnog sistema socijalne pomoći za sve porodice u Srbiji koje nemaju primanja – trošak od 300 miliona evra
– Smanjenje poreza i doprinosa i uvođenje progresivnog oporezivanja, tako da je ukupno poresko zahvatanje na minimalnu zaradu 20%, ne 60% – trošak od 700 miliona evra
– Ukidanje subvencija
– Završetak restrukturiranja do kraja jula meseca 2014. godine
– Povezivanje radnog staža za sve zaposlene, isplata svih zaostalih zarada i overa zdravstvenih knjižica
– Uvođenje reda u javna preduzeća, njihova profesionalizacija i departizacija, do kraja 2014.godine
Ovim bi se održala domaća agregatna tražnja i stvorile pretpostavke za prevođenje sive ekonomije koja čini 30% BDP-a Srbije u legalne tokove i značajan privredni rast na osnovu čega bi nastavili dodatno smanjenje poreza i doprinosa i doveli ga na nivo od 10% na minimalac.
Ne treba smanjivati penzije. Ne treba smanjivati plate. To ne samo da je protivustavno i nemoralno, nego i je i ekonomski štetno. Od penzija živi pola Srbije. Treba ukinuti sulude Dinkićeve subvencije. Otpustiti partijski zaposlen višak kadrova sa kupljenim diplomama iz javnog sektora. Uvesti univerzalnu socijalnu zaštitu za sve porodice u Srbiji koje nemaju primanja. Overiti svima zdravstvene knjižice. Smanjiti namete na rad. I uvesti red.
„Možeš neke ljude obmanjivati sve vreme, sve ljude neko vreme, ali ne možeš obmanjivati sve ljude sve vreme.”
Blog B92, 27.10.2014.
Peščanik.net, 27.10.2014.
