Šta se smeškaš lutko, pakuj se

Nisu svi koji su glasali za brexit rasisti, ali svi rasisti su glasali za brexit. Treperava nit se proteže od naciste Tomasa Mera do britanskog premijera Dejvida Kamerona. Prvi je u zatvoru pošto je ustrelio i preklao poslanicu Džo Koks, a drugi je najavio svoju ostavku jutro posle spektakularnog poraza establišmenta na referendumu. Obojicu je pojeo mrak.

Kada ga je sudija upitao da potvrdi svoje ime, Mer je uzviknuo: „Smrt izdajnicima, živela Britanija!“ Jasno je da je Mer fašista-uličar koji je Koksovu stavio na nišan zbog njenog zalaganja za veću podršku sirijskim izbeglicama, ali simptomatično je da je sudija odmah zatražio veštačenje psihijatra, umesto da imenuje političku pozadinu ovog slučaja. Bilo bi obratno da je napadač bio musliman. I ostalo je nevažno to što je Mer član grupacije Britain First („Prvo Britanija“), čiji kadrovi su već godinama redari na sastancima Faražovog UKIP-a, kao i to da je njegov čin bio deo kampanje za brexit.

Oko tri sata u referendumskoj noći, posle samo trećine izbrojanih glasova, nabrekao od piva, Faraž je održao svoj pobednički govor. „Ako pobedimo… biće ovo pobeda pravog naroda, običnog naroda, poštenog naroda…“ itd. – tu nije bilo ničeg novog, ali se u zaključku govora sapleo: „Nismo morali da se bijemo i uspećemo bez ijednog ispaljenog metka“. Fašista-tregeraš, petostruko neuspeli kandidat za britanski parlament, ovom izjavom potvrđuje dve stvari: da podržava oružanu borbu u ispunjenju svojih političkih ciljeva i da Tomas Mer sa njim nema nikakve veze. Britanska tvrda desnica već decenijama sprovodi ovu taktiku ograđivanja od nasilnih uličara, a lapsus se da oprostiti: brexit je Faražov magnum opus.

I samo sazivanje referenduma je bila njegova pobeda, jer je to značilo da su torijevci podeljeni, a Kameron prinuđen da podilazi tvrdom krilu svoje partije. Otuda njegov očajnički pokušaj pregovora sa Evropskom unijom. Otuda njegov rasistički napad na Sadika Kana, laburističkog kandidata za gradonačelnika Londona. Kameron je u Donjem domu parlamenta pokušao da nametne priču da Kan podržava Isis, a onda je njegov tim u kampanji za kandidata konzervativaca objavio tabloidni tekst pod naslovom: „Da li ćemo u četvrtak prepustiti najveći grad na svetu Laburističkoj partiji koja je prijatelj terorista?“ Ispod naslova je bila objavljena velika fotografija londonskog duplog autobusa raznetog u napadima 7. jula 2005. Ali Kameron je preigrao, a Londonci su izabrali Kana (kao što su na referendumu velikom većinom glasali za ostanak u EU).

Ova referendumska kampanja biće zapamćena kao otvoreno rasistička. Njen vrhunac je bio Faražov poster sa rekom sirijskih i avganistanskih izbeglica na prelazu Hrvatske u Sloveniju, sa velikim natpisom „Prelomna tačka“. Britanija inače kontroliše broj izbeglica koje ulaze u zemlju, a torijevci nisu smanjili broj useljenika iz zemalja van EU, iako sami odlučuju o tom prilivu. U pitanju je bio trijumf demagogije, koju je najbolje iskoristila torijevska desnica (više od svih Boris Džonson).

Većina mojih saradnika i prijatelja glasala je protiv brexita – čak i dugogodišnji evroskeptici su tako reagovali protiv ksenofobičnog populizma. Doseljenici iz EU su najviše šokirani engleskim nacionalizmom i rasizmom (Škoti i Irci su glasali protiv brexita), dok im većina ne-belih Britanaca govori: „Šta se čudite, mi vam pričamo godinama…“

Podrivena je prava rasprava o suverenosti, organskom neoliberalizmu EU, Lexitu (levom brexitu), merama štednje, demokratskom deficitu EU, njenom protekcionizmu i tvrđavi Evropa. To ne znači da dobar deo onih koji su glasali za brexit nije to učinio iz progresivnih pobuda, prepoznajući u EU tamnicu naroda. Trojica mojih saradnika: poreklom Kenijac, Nigerijac i Indijac, koji rade za minimalac, rezonovali su tako. A upravo će se ljudi kao oni prvi naći na meti fašista koji su već počeli da galame.

Proteklih dana svedoci smo povratka uzgrednog rasizma, kao iz najboljih dana Nacionalnog fronta ili Britanske nacionalne partije. U Notingemu su se okupili sa transparentom: „Kraj imigracije! Početak repatrijacije!“ U Hantingtonu, ispred osnovnih škola su osvanuli plastificirani leci na kojima piše: „Dosta poljske gamadi!“ U Liverpulu je crna žena na svojim vratima zatekla grafit: „Crna pičko“. U Dorsetu je napadnut obojeni raznosač novina, rečima: „Odjebi u svoju zemlju, više nisi dobrodošao“. U Romfordu se nose majice sa natpisom „Da! Pobedili smo! Sada ih pošaljite kući“. U Birmingemu, devojčicu muslimanku je presrela grupa koja se drala: „Marš napolje, glasali smo za brexit!“. Usred Londona se viče: „Hoćemo ponovo belu Britaniju!“, a konobarici Poljakinji jedan gost je dobacio: „Šta se smeškaš lutko, pakuj se“.

Peščanik.net, 27.06.2016.

BREXIT