Vaspitavanje javnosti strahom

Presuda višeg suda u Beogradu kojom su proletos trojica članova diskusionog foruma Parapsihopatologija – Rastislav Dinić, Nemanja Paleksić i Marko Nikolić – osuđeni na kazne od po godinu dana zatvora, uslovno na tri godine, oborena je krajem avgusta na apelacionom sudu, a predmet je vraćen na ponovno suđenje.

Reč je o slučaju koji je uznemirio domaću onlajn zajednicu sudskim presedanom kojim su psovke izrečene u društvu iz ćoška proglašene „organizovanim pretnjama po život i ličnu i profesionalnu bezbednost“ Borisa Malagurskog i Ivane Rajović, autora filma „Pretpostavka pravde“ o ubistvu Brisa Tatona. Autori su posredno saznali za uvrede, izrečene na zatvorenom delu foruma.

S druge strane, nalaz veća apelacionog suda trebalo bi da uznemiri čitavo društvo, ukoliko ga se tiče način na koji se vode postupci vezani za slobodu govora. Naime, usvojene su žalbe advokata na bitne povrede postupka u prvostepenom procesu, povrede krivičnog zakona, pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja, čime je branjenicima povređeno pravo na pravično suđenje.

Ognjen Rašuo, advokat Rastislava Dinića i Nemanje Paleksića, kaže da je u žalbi naveden čak 31 žalbeni osnov, što dovoljno govori o kvalitetu prvostepene presude. Izreka presude protivreči njenom kasnijem obrazloženju u oceni stepena vinosti okrivljenih: u izreci je reč o „direktnom umišljaju“ dok se u obrazloženju navodi da su okrivljeni krivično delo izvršili sa „eventualnim umišljajem“. Kako se posebno ukazuje u žalbi Rastislava Dinića, prvostepeni sud nije dao ni jasne razloge o odlučnim činjenicama koje se tiču navodne pretnje koju je ovaj okrivljeni uputio oštećenom.

Prvostepeno suđenje u slučaju „Malagurski protiv forumaša“ sprovedeno je pošto je više tužilaštvo prihvatilo krivičnu prijavu protiv trojice od 12 članova Parapsihopatologije koje su u septembru 2012. Malagurski i Rajović prijavili zbog ugrožavanja bezbednosti „pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“, kako stoji u članu 138 krivičnog zakona. Na Malagurskog i Rajević kao oštećene primenjen je stav 3 ovog člana, kojim se predviđa stroža kazna, do pet godina zatvora, za pretnje po život „licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja“.

Ugrožavanje sigurnosti je specifično delo zbog visoko postavljenih standarda koji moraju biti ispunjeni da bi određena izjava bila smatrana pretnjom, napominje advokat Rašuo. Pretnja mora biti ozbiljna, ne sme biti uslovna, mora biti usmerena ka određenom ili odredivom licu ili grupi lica, mora se u izgled staviti određeno zlo, oštećeni se mora osetiti ugroženim. „Ovde toga nije bilo, pa je izmišljena čudna pravna konstrukcija. Rastislav je psovao, bio prost, sve to stoji, ali nije pretio da će on ili neko drugi naneti neko zlo Malagurskom. Ista stvar važi i za ostale okrivljene. Bili su zluradi, njihovi komentari su ružni ali to nisu pretnje. Čak ni jezički. Sud nije naveo zašto je takve izjave tumačio kao pretnje“, konstatuje Rašuo.

Za razumevanje propusta prvostepenog suda, Ognjen Rašuo upućuje na odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu „Tas protiv Turske“, kada je utvrđeno da se u slučaju poziva na nasilje okrivljenom ne može stavljati na teret samo odlomak iz govora već sud mora uzeti u obzir čitav tekst. U slučaju forumaša to je grubo prekršeno, najviše u slučaju Nemanje Paleksića, gde je iz poprilično dugačkog posta izvađena samo jedna rečenica zbog koje je osuđen. „Kod Rastislava je sličan slučaj, s tom razlikom što se kod njega radi o nekoliko postova pisanih u kratkom vremenu“, ističe advokat.

Druga relevantna odluka Strazbura tiče se predmeta „Oberšlik protiv Austrije“, kada je utvrđeno da javna ličnost koja iznosi stavove na provokativan način, mora biti spremna na kritiku koja koristi adekvatno provokativan jezik. Autor filma koji na provokativan način iznosi stav o ubistvu Francuza Brisa Tatona u centru Beograda i potonjem sudskom postupku, morao je biti spreman na oštre reakcije.

Na pitanje kakve su moguće posledice presude, advokat Rašuo uzvraća da to nije dobro pitanje – zato što implicira tvrdnju da će nakon ove presude odnos tužilaštva za visokotehnološki kriminal prema tviterašima i forumašima biti gori. „Neće, zato što ne može biti gori, osim ako bi došlo do neke drastične promene. Može biti samo bolji, ako dobijemo, ili će u suprotnom ostati isti.“ Na ponovljenom suđenju odbrana će ponoviti svoju argumentaciju iz prethodnog procesa. Ostaje nada da sud ovog puta neće ponoviti greške odbijanjem dokaznih predloga odbrane.

„Moje mišljenje je da je ovo velika zloupotreba procesnih ovlašćenja i da je najveći grešnik tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Ugrožavanje slobode javne reči, chilling effect i autocenzura su samo posledice ’privatizacije’ tog tužilaštva. A Boris Malagurski prosto ne podnosi kritiku. U raspravi povodom filma ’Pretpostavka pravde’ koja je vođena na njegovom fejsbuk nalogu, njegov film je bio oštro iskritikovan i zato je odlučio da odgovori na ovakav način, a ne iz razloga što je bio ugrožen pisanjem na forumu. Najoštriji kritičari iz te rasprave su bili članovi Parapsihopatologije“, zaključuje Rašuo.

Iznošenje ličnog mišljenja bez osnove

Poput reditelja Malagurskog, i beogradska konsultantkinja Ana Marija Popović demonstrirala je sličnu praksu. Poznata po tekstovima o „džentrifikaciji“ beogradske Savamale i nikad istraženoj transakciji budžetskog novca za besprizorno nefunkcionalan sajt projekta Lifestyle Serbia, Popović je blogeru Dariju Hajriću zapretila tužbom zbog „iznošenja ličnog mišljenja bez osnove“. U ovom slučaju od tužbe po svoj prilici neće biti ništa, ali vaspitavanje javnosti strahom nesumnjivo ostavlja posledice.

Hajrić je odbio ultimatum da obriše sporni post na mikroblogu– i sada u neizvesnosti čeka na istorijsku priliku da postane prva osoba u Srbiji koja je tužena zbog tvita. On smatra da stvarni povod pretnji nije tvit, već tekst u kojem je prošle godine kritikovao njen projekat.

„Doveden sam u poziciju da biram da li ću braniti svoj integritet i pravo da polemišem s nečijim stavom i tako se izložiti dugotrajnom i mučnom sudskom procesu ili ću izabrati lakši put, konformirati se i dozvoliti da me neosnovana tužba ućutka. Problem je u tome što će – postane li zastrašivanje tužbama praksa – sve manje ljudi biti spremno da javno izrazi svoje mišljenje čak i na društvenim mrežama, koje su jedno od retkih mesta na kojima građanke i građani još uvek imaju glas“, kaže Dario Hajrić.

Chilling effect

Chilling effect o kojem govori odbrana okrivljenih forumaša u slučaju Malagurski širi se u poslednje vreme društvenim mrežama u koncentričnim krugovima. Pretnja Hajriću upućena je prošle nedelje, u senci Aleksandra Vučića koji pred kamerama konvencionalnih medija trijumfalno dokazuje slobodu medija nad usamljenim glasom jedne novinarke.

Za gušenje slobode javne reči, od uglednih emisija iz nacionalnih medija do satire i psovki anonimnih po sajber prostoru, odgovorna je vlast. Svaki put kada premijer, koji je ščepao svu institucionalnu moć u svoje ruke, zareži sa ekrana o tome kako neko novinarsko pitanje ili komentar ugrožava njegovu i bezbednost njegove porodice, države i čitavog naroda, itd – statusnim juniorima iz društvenih elita šalje se poruka o poželjnom modelu ponašanja. Imitirajući moć, oni horizontalno šire pretnju ’sankcijama’ u slučaju da se neko usudi da licemerje i pokvarenost prokomentariše psovkom, ili da uporno ponavlja pitanje o trošenju budžetskog novca.

Autonomija.info, 20.10.2014.

Peščanik.net, 20.10.2014.