Foto: Predrag Trokicić
Krajem aprila (tačnije 27), grupa makedonskih „nacional-dušebrižnika“ silom je ušla u parlament i surovo pretukla narodne predstavnike novoizabrane većine na čelu sa Talatom Džaferijem, novim predsednikom Sobranja Republike Makedonije. Ovaj puč – na prvi pogled spontan, a u stvari odlično organizovan – trebalo je da prekine rad makedonskog parlamenta i da bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, mezimcu Kremlja, omogući povratak na vlast.
Radi jasnije slike ovog događaja, ruskom čitaocu bi bilo neophodno predočiti barem par crtica iz novije makedonske istorije. Gruevski je vlast izgubio tokom političke krize koja već duže vreme ozbiljno potresa Makedoniju. Ona je bila izazvana nizom uzastopnih skandala, pre svega u vezi sa osnovanom sumnjom o masovnom prisluškivanju političkih oponenata i nezavisnih novinara širom Makedonije, tradicionalno najomiljenijem sportu političara na vlasti na čitavom postsovjetskom prostranstvu, a izgleda i na Balkanu. U ovoj maloj zemlji vlast je zanimalo o čemu razgovara ni manje ni više nego 20 hiljada građana, a tajnom službom koja je bila odgovorna za ovaj posao rukovodio je bliski rođak tada aktuelnog premijera Gruevskog. Pod pritiskom zapada i domaće javnosti Gruevski je dao ostavku i raspisao vanredne parlamentarne izbore. U izbornoj trci je finiširao prvi, pobedivši svoje protivnike bukvalno „za dužinu prsa“. Osvojio je samo jedno poslaničko mesto više od socijaldemokratske opozicije.
I naoko je sve bilo u redu. Uz svoje stare albanske koalicione partnere, Gruevski je trebalo da bez problema formira novu vladu. Međutim, desio se belaj: par ljudi iz redova albanske koalicije je ustalo protiv formiranja vlade sa ovim autoritarnim političarem. Gruevski se odjednom setio da je u stvari nacionalista i počeo da plaši građane albanizacijom Makedonije.
Onda je predsednik republike Đorđe Ivanov, koji se smatra „džepnim predsednikom“ Nikole Gruevskog, odlučio da lideru opozicije Zoranu Zaevu ne da mandat za formiranje nove makedonske vlade. Svestan da je to protivzakonito, on je svoj postupak pravdao „višim nacionalnim interesima Makedonaca“. A Gruevski je, odmah nakon posete ruskom ambasadoru u Skoplju, direktno sa stepeništa ambasade pozvao građane na nove vanredne parlamentarne izbore. Kada su iznenadne ljute pristalice vanrednih izbora videle da im parlamentarna većina odbija poslušnost – upali su u parlament da silom onemoguće njegov rad.
Makedonski slučaj nam pomaže da uočimo razliku između Majdana i takozvanog Antimajdana. Majdan je apel društvu za primenu parlamentarizma, pri čemu od parlamenta zahteva da uvažava volju građana. Zato su se oba ustanka u Ukrajini završila u dvorani parlamenta, a ne na barikadama. A Antimajdan se trudi da podrije poverenje javnosti u parlamentarizam, da poseje metež i razdor i da nekom narednom „spasiocu otadžbine“ olakša dolazak na vlast. Ime i prezime „spasioca Makedonije“ znamo: Gruevski se dan nakon incidenta (28.4.2017) vratio iz Beča, blaženo šireći oko sebe mirotvoračko raspoloženje.
Čitalac se, naravno, s čuđenjem može zapitati a šta će Putinu tamo neki Gruevski? Zemlja je mala, bez zajedničkih granica s Rusijom… A ja pitam šta će Putinu jedan Dodon? Ili Hadžimba? Ili Bibilov? I na kraju krajeva, za šta mu je bio potreban Janukovič koji je, kako se dobro sećamo, uporno težio da osvoji vlast u Ukrajini i pritom neprestano pokazivao (i dokazivao) izuzetno skromne granice svojih potencijala? Odgovor na to pitanje je prost. Autoritarnom vladaru su nužne marionete, slučajni prolaznici koji će mu pomagati da sačuva vlast. Kontrola nad Makedonijom može biti još jedno brvno na kome će se dva jarca sudariti, još jedan povod za egzibiciono odmeravanje Rusije sa zapadom. Zatim, tu je i prisustvo na granici sa Kosovom, mestašcem na geografskoj karti Evrope koje ne bi bilo loše minirati i tako ponovo zaigrati po živcima Evropljana i Amerikanaca. Pa je onda tu i rezervna varijanta za još neki (opet južni) gasovod, prilika da se neposlušna Bugarska teatralno ignoriše. I na kraju, Gruevski na vlasti – to su garantovani dim i haos, a Putin izgleda moćno samo zamagljen dimom.
Grani.ru, 28.04.2017.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 08.05.2017.
