Živ je deda, umro nije…

Živ je deda, umro nije, dok je RIK-a i partije. Tako je glasio jedan od transparenata na protestima desetina hiljada studenata koji su se kao požar proširili Srbijom nakon predsedničkih izbora na kojima je premijer Aleksandar Vučić postao i predsednik.

Za to vreme, Republička izborna komisija (RIK) je prostim dizanjem ruke poništavala izbornu volju građana Srbije. Nakon što je predsednički kandidat Saša Janković izrazio sumnju da je u Novom Pazaru na osnovu uzorka utvrđeno da ima više glasačkih listića nego što je bilo glasača, RIK je poslušao naredbu Aleksandra Vučića i krenuo u novo brojanje glasova. Ipak, to nije urađeno onako kako je to tražio Janković – svih 25 spornih biračkih mesta (potencijalna krađa 319.000 glasova), nego je izabrao dva za koja je opozicija tvrdila da su bila najviše sporna – 27 i 85, jer se sumnjalo da je sa tih mesta u zapisnik upisano 793 glasa u korist Aleksandra Vučića.

I šta se desilo – predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević je rekao da je utvrđeno, prebrojavanjem, da su u pitanju samo 4 glasa i to, kako je rekao, 4 glasa koji su verovatno tehničkom greškom dospeli u pogrešnu kovertu. Ispada da imamo glasačke listiće koji sami preleću iz zapečaćenih koverti po džakovima.

Dakle, RIK je glasao da je sve u redu i na to je stavljena tačka. Ipak, zakoni Republike Srbije kažu drugačije. RIK ne može da bude iznad zakona, a njegovi pravilnici ne mogu da uređuju zakone. Naime, Krivični zakonik u članu 158 jasno kaže: „Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“. Kako izgleda, ova odredba zakona će ostati samo u zakonu, odnosno nikada neće biti primenjena.

Bilo je na ovim izborima raznih manipulacija. Jedna od najčešćih je bila pravljenje zbrke sa biračkim spiskovima. Stranački aktivisti su u pojedinim gradovima imali kopije biračkih spiskova, bilo je pritisaka, kupovine glasova, pretnji, zastrašivanja… A tu ima krivičnih dela koliko god hoćete. Prvo – Povreda prava glasanja, Član 155 Krivičnog zakonika:

„Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

Zatim naredni član istog KZ-a, Član 156:

„Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.“

Naročito je zabavan Član 161, a odnosi se na članove biračkih odbora. U ovom slučaju novopazarskih:

„Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Dakle, u ovom momentu bi na pozornicu, sa novom postizbornom frizurom, trebalo da izađe republička javna tužiteljka sa tekstom – da će tužilaštvo utvrditi odgovornost i preduzeti krivično gonjenje svih lica za koje se ustanovi da su prekrajala izbornu volju građana Srbije. Ali to se neće desiti, jer se republička tužiteljka neće pojaviti u javnosti od koje se krije kao vampir od sunca otkad je dobila novi šestogodišnji mandat – dakle, od jula 2015. godine. A i šta bi pa i smela da kaže?

Predstavnicima predsedničkih kandidata je ostalo samo podnešenje krivične prijave tužilaštvu zbog prekrajanja izborne volje. Naravno, ta prijava će biti odbačena, jer zna se ko sedi u tužilaštvu i po kom osnovu se tužioci biraju. To najbolje vidimo na slučaju „fantomskog“ rušenja u Savamali. Tužilaštvo se pravi nemušto trošeći pare građana Srbije na svoj nerad.

Jedna od glavnih primedbi Jankoviću je bila ta da su ljudi iz njegovog štaba tvrdili da su ukradena 793 glasa, a da se ispostavilo da su „samo“ 4. Po zakonu to je isto. Krađa je krađa i neregularnost je neregularnost, jer je na glasanju neko ubacio u kutiju 4 glasa više. Dakle, poništava se glasanje. Ali RIK nije mislio tako. Svojevremeno je Vladan Batić kao ministar pravde hteo da uvede odredbu u Krivični zakon da se prodaja droge kažnjava po gramaži, pa da za 10 grama sleduje 6 meseci zatvora, za 100 grama 5 godina i tako dalje. Pravnici su to ismejali i ministar je odustao od svoje ideje. Isto važi i ovde – 4 ili 793 neregularna glasa su prestup koji za sobom povlači krivičnu odgovornost članova biračkih odbora.

Ova situacija nije nova za građane Srbije. Slično je bilo i 1996. godine kada je Slobodan Milošević pokrao lokalne izbore. I tada je na vlasti bila slična ekipa – Dačić, Vulin… a Šešeljevi radikali su aplaudirali Miloševiću. Da to nije rešila Gonzalesova komisija, utvrđujući nepravilnosti, tadašnja opozicija oličena u koaliciji Zajedno nikad ne bi uzela velike gradove, ponajpre Beograd. Slično se ponovilo i 2000. godine, kada je Milošević pokrao savezne izbore. Članovi tadašnje Savezne izborne komisije su završili na sudu (predsednik SIK-a Borivoje Vukićević, sekretar SIK-a Milisav Milenkovića, članovi SIK-a Milovan Živković i Milena Arežina, sudija Vrhovnog suda Pavle Vukašinović…). U optužnici Prvog javnog tužilaštva u Beogradu navedeno je da je od članova SIK-a traženo „utvrđivanje rezultata glasanja za predsednika SRJ samo na osnovu ukupnog izveštaja Saveznog zavoda za statistiku“. Taj postupak je netragom nestao u postpetooktobarskim previranjima.

Priču o izbornoj krađi lansirali su 2012. godine, između dva kruga parlamentarnih izbora, upravo aktuelni predsednik i premijer – Tomisav Nikolić i Aleksandar Vučić. Naprednjaci su podneli krivične prijave protiv NN lica zbog krađe glasova, tvrdeći da džak sa glasačkim listićima sa biračkog mesta 57, tačnije iz Osnovne škole Sveti Sava u Pančevu, nikada nije stigao tamo gde je zaista trebalo da stigne – u RIK, već su ga navodno u kontejneru pronašli predsednik Nikolić i premijer Vučić.

„Ovo je strašno! Ako se desilo na jednom mestu, moglo je da se desi na hiljadu mesta“, rekao je tada Nikolić. Taj komentar je sličan Jankovićevom, odnosno opravdano je izazvao sumnju u regularnost glasanja. Ipak, kada su dobili izbore, naprednjaci su naprasno zaboravili na ovaj slučaj, a pančevačko tužilaštvo je još 2012. godine utvrdilo šta se desilo – umesto u 6, listići su nemarom spakovani u 3 vreće. Potom se pojavila četvrta, koju je čistačica bacila u kontejner misleći da je otpad. Utvrđeno je da su članovi biračkog odbora u radu postupali nesavesno, ali je krivična prijava odbačena, jer nisu mogli da dokažu da je materijal nestao namerno.

Ono što je poražavajuće u ovoj situaciji je da predstavnici EU okreću glavu na kršenje izborne volje građana. Nisu videli da je izborna utakmica neravnopravna zbog apsolutne kontrole medija od strane Vučićevih radikala-naprednjaka, kao ni da je Vučić na razne načine zloupotrebio državnu funkciju premijera, pa što bi se sada smarali sa tamo neka 4 glasačka listića. A ta 4 glasačka listića bi mogli mnogo da kažu. Na primer, odakle su, ko ih je tu ubacio, po čijem nalogu, kako je to izvedeno ako su postojali kontrolori na biralištima, ko je pečatio a ko otpečatio džakove sa glasovima, kako se birački materijal transportovao i da li je moglo doći do ubacivanja novih listića… Ali sve se to neće desiti, jer bi trag vodio do vladajuće koalicije. A ona drži i nož i pogaču.

Autor je novinar i urednik u beogradskom dnevnom listu Danas. @aroknic

Peščanik.net, 11.04.2017.

IZBORI I PROTESTI 2017.