Podjednako mi se čini neumesno i kada beli listići, trijumfalno, proglašavaju nekakvu pobedu, i kada stranke i njihovi navijači, sve kipteći od besa, proglašavaju poraz belih listića.
Mi, beli listići, po definiciji smo poraženi od samog početka. Niko nas ne predstavlja, niko nam ništa prihvatljivo ne nudi, upravo to smo i poručili. Šta bi uopšte bila naša pobeda? Možda da u postojećim strankama malo razmisle o tome.
Ni od toga ništa neće biti. Stranke bele listiće ili ignorišu ili se ubijaju dokazujući da ih je ustvari bilo manje od 4%, da je beznačajan procent, da razni, časni i nečasni motivi stoje iza belih listića i sve tako. Mi i sami kažemo, tačno, bilo nas je malo, ne znamo svačiji motiv, opustite se.
Mi se ne bavimo procentima. Vaši procenti su ogromni, možete da budete zadovoljni. Osiguravaju vam sve ono na šta ste do sada navikli. U čemu je onda vaš problem? Svi ste pobedili, kako ste i sami tvrdili u izbornoj noći.
Izgubili smo mi. Ali bojim se i oni koji su vas zaokružili na listićima. Tako nas bar uči dosadašnje iskustvo.
*pseudonim
Peščanik.net, 10.05.2012.
