Kamerades, Dirty season group project

Kamerades, Dirty season group project

Predsednički izbori

Preovlađujući utisak javnog mnjenja Srbije, izražen u brojnim komentarima na internetu, povodom rezultata drugog kruga predsedničkih izbora, može se sažeti u jednu rečenicu: Nije mi žao što je Tadić poražen, ali žalim što je izgubio od Nikolića. Imajući isti utisak, prikazaću podatke o brojevima i procentima u meri u kojoj su pouzdani podaci dostupni javnosti.

U prvom izbornom krugu na predsedničke izbore, od ukupno 6.770.013 birača u Srbiji, na izbore je izašlo 3.911.136 birača, tj. 57,77%. Nevažećih glasačkih listića je bilo 4,47%. Teritorijalna izlaznost je izgledala ovako:

(a) u tzv. centralnoj Srbiji od ukupno 4.903.701 upisanih birača, na izbore je izašlo 2.852.196 birača, ili 58,16%; nevažećih listića je bilo 4,56%; u Beogradu, kao najvećem skupu biračkih mesta u centralnoj Srbiji, od ukupno 1.588.157 birača, na izbore je izašlo 867.201 birača, ili 54,60%; nevažećih listića je bilo 4,87%;

(b) u Vojvodini, od ukupno 1.736.939 birača, izašlo je 1.012.299 birača, ili 58,28%; nevažećih listića je bilo 4,28%;

(c) u nekim delovima Kosova od ukupno 113.636 upisanih birača, na izbore je izašlo 35.263 ili 31,03%; nevažećih listića je bilo 2,32%.

Dva prvoplasirana kandidata u prvom izbornom krugu pokazala su sledeće rezultate:

Boris Tadić je na području cele Srbije kao izborne jedinice, dobio 989.454 glasa, ili 25,31% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali. Teritorijalno raspoređeni rezultati izgledali su ovako:

(a) u tzv. centralnoj Srbiji Tadić je dobio 692.813 glasova ili 24,30% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali; u Beogradu, kao najvećem skupu biračkih mesta u centralnoj Srbiji, dobio je 250.678 glasova ili 28,93% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali;

(b) u Vojvodini, Tadić je dobio 287.534 glasa ili 28,43% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali;

(c) u nekim delovima Kosova, Tadić je dobio 6.931 glas ili 19,66% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali.

Tomislav Nikolić je na području cele Srbije kao izborne jedinice, dobio 979.216 glasova ili 25,05% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali. Teritorijalno raspoređeni rezultati izgledali su ovako:

(a) u tzv. centralnoj Srbiji, Nikolić je dobio 744.733 glasa ili 26, 13% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali; u Beogradu, kao najvećem skupu biračkih mesta u centralnoj Srbiji, dobio je 239.761 glas ili 27,67% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali;

(b) u Vojvodini, Nikolić je dobio 222.516 ili 22, 00% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali;

(c) u nekim delovima Kosova, dobio je 7.371 glas ili 20,90% onih birača koji su izašli na izbore i koji su glasali.

Izvor za prikazane podatke: web sajt Republičkog zavoda za statistiku

Grubo gledano, na području Srbije kao jedne izborne jedinice, razlika u prvom izbornom krugu, u korist Tadića iznosila je oko 10.000 glasova ili oko, 0,26%;

– u centralnoj Srbiji, razlika između dva kandidata, u korist Nikolića iznosila je oko 40.000 glasova ili oko 1,7%; od toga, u Beogradu, kao najvećem skupu biračkih mesta, razlika u korist Tadića je iznosila oko 11.000 glasova ili oko 1%;

– u Vojvodini, razlika u korist Tadića je iznosila oko 53.000 glasova ili oko 6,4%;

– na Kosovu, razlika u korist Nikolića je iznosila oko 400 glasova ili oko 1%.

Ukupno gledano, radilo se o maloj razlici, koja je mogla biti održana ili dovedena u pitanje izlaznošću u drugom izbornom krugu.

Za drugi izborni krug nema pouzdanih statističkih podataka. Poslednje saopštenje koje je izdala i objavila Republička izborna komisija (RIK) dato je 20. maja u 22 sata:

“Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović saopštio je da, su, na osnovu obrađenih 52.51 odsto biračkih mesta u Republici Srbiji, bez Kosova i Metohije, ili 40.67 odsto biračkog tela, kandidati osvojili sledeći procenat glasova:

  1. BORIS TADIĆ – 46.77%
  2. TOMISLAV NIKOLIĆ – 50.21%”

Poslednje objavljene procene izgledaju ovako: CeSID: Tadić 47%, Nikolić 49,8%; IPSOS: Nikolić 48,9%, Tadić 47,9%. U brojevima, procene su: Nikolić oko 1.521.600 glasova, Tadić oko 1.487.000 glasova, tj. razlika u korist Nikolića iznosi oko 34.000 glasova.

RIK nije saopštila podatak o izlaznosti birača. Prema procenama CeSID-a na izbore je izašlo oko 46,3% birača, što je oko 11,4% manje nego u prvom izbornom krugu.

Izvor za podatke o procenama: RTV B92

U ovom trenutku, nema pouzdanih pokazatelja za geografsku raspoređenost izlaznosti i dobijenih glasova. „Prema obrađenim podacima koje je Pokrajinska izborna komisija dobila od izbornih komisija izbornih jedinica, izlaznost birača na biračkim mestima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini do 19,00 časova iznosi 43,22%“. Ovo je poslednje zvanično saopštenje na sajtu Pokrajinske izborne komisije Vojvodine.

Na osnovu podataka iz prvog izbornog kruga, kao i na osnovu procena o izlaznosti može se formulisati teza o statističkim razlozima Nikolićeve pobede. Odlučili su glasovi iz centralne Srbije (izuzev Beograda) i slaba izlaznost birača, naročito u Beogradu. Brojne političke ocene o razlozima Tadićevog poraza i Nikolićeve pobede, već su davane u javnosti Srbije, naročito na TV-u posle saopštavanja rezultata, i o njima će verovatno još neko vreme biti govora – od uzroka, do povoda – od teškog ekonomskog položaja velikog broja građana, što se pripisuje Vladi ali i ranijem predsedniku koji je imao očigledan uticaj na njen rad, preko uspostavljenog klijentizma u i oko DS i Tadićeve ocene (u svojstvu političkog analitičara) da su ga oborili verolomni intelektualci – do ocene da je Nikolićev nastup u TV duelu bio bolji i isticanja podrške koju mu je pružio DSS. Nisu zaobiđeni ni beli listići, koji su iz monstruozne degradirani u retardiranu ideju.

Uticaj predsedničkih izbora na skupštinsku većinu i na sastav buduće Vlade

Bez obzira na izjave date neposredno posle saznavanja izbornih rezultata, koalicija DS-SPS i stranaka oko njih ne izgleda tako čvrsta. Najpre, treba imati na umu da se Narodna skupština mora konstituisati do 9. juna, a Vlada mora biti izabrana do 1. septembra. Ako ne bude, raspisuju se novi parlamentarni izbori.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista (čl. 127 st. 1 Ustava). Predsednik je dužan da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade u Narodnoj skupštini (čl. 18. st. 2 Zakona o predsedniku Republike, Sl. gl. RS 111/2007). Ove odredbe pokazuju da percepcija onih analitičara koji tvrde da se mandat nudi najpre onoj političkoj stranci ili koaliciji koja ima najviše mesta u Skupštini, nije zasnovana na našim propisima, već na praksi nekih drugih država. Novoizabrani predsednik je već u svojim prvim reakcijama pokazao da je sklon da mandat poveri članu svoje stranke SNS, tj. da ne poštuje Ustav i zakone, iako se deklariše kao njihov poštovalac.

Za prognozu buduće skupštinske većine, a time i za sastav buduće Vlade, odlučujuće će biti držanje koalicije oko SPS. Naročito kad se imaju u vidu najnovija iskustva sa čelnikom SPS-a Dačićem u danu drugog kruga predsedničkih izbora. On je dao dve sadržinski različite izjave: „Dačić je rekao da pobeda na predsedničkim izborima nije uslov za koaliciju socijalista sa Demokratskom strankom, koja je već dogovorena“ (Beta, Tanjug, 20.05. u 20,23h). Potom: „Na pitanje da li dosadašnji koalicioni dogovori sa DS-om nastavljaju da važe, Dačić je rekao da nova situacija postavlja novu poziciju na političkoj sceni. `To znači da mandatara postavlja predsednik i pitanje je kome će dati mandat. Svakako sve će biti komplikovanije` rekao je Dačić za Blic“ (Blic, B92, 21.05. u 8,22h). Ne treba izgubiti iz vida ni iskustvo sa Dačićem iz 2008. godine, prilikom formiranja lokalne vlasti u Beogradu, kad je izigrao dogovor sa SRS i zaključio koaliciju sa DS na svim nivoima vlasti. Kratko rečeno, u pitanju je nepouzdan koalicioni saradnik. Možda je više veličanstveno i srpski (kako se izvoleo izjasniti novoizabrani predsednik, doduše za sada samo o svojoj pobedi), reći za njega da je veroloman koalicioni partner.

Drugi bitan činilac koji bi mogao uticati na skupštinsku većinu i na sastav vlade jeste cezaristički sindrom naše političke elite, za koji je u dobroj meri zaslužan Boris Tadić time što je, kao predsednik Republike, uspevao da kontroliše i one grane i delove vlasti koje nisu u njegovoj nadležnosti. Nema nikakvog razloga da se sumnja da će novoradikal Nikolić taj cezaristički sindrom negovati najviše što mu bude moguće.

Treći važan činilac jeste klijentizam političke elite, državnih službenika i ne malog broja pripadnika drugih elita – od intelektualne do estradne – koji su se projektovali više u ispoljenu nego u pravom ograničenu društvenu moć onog koga doživljavaju kao cezara.

Zato nije suvišno još jednom se podsetiti rezultata parlamentarnih izbora.

Ukupni proglašeni rezultati su:

1. POKRENIMO SRBIJU – TOMISLAV NIKOLIĆ – 940.659 (73 mandata)
2. IZBOR ZA BOLJI ŽIVOT – BORIS TADIĆ – 863.294 (67 mandata)
3. IVICA DAČIĆ – “SPS, PUPS, JS” – 567.689 (44 mandata)
4. DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – VOJISLAV KOŠTUNICA – 273.532 (21 mandat)
5. ČEDOMIR JOVANOVIĆ – PREOKRET – 255.546 (19 mandata)
6. UJEDINJENI REGIONI SRBIJE – MLAĐAN DINKIĆ – 215.666 (16 mandata)
7. SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA – IŠTVAN PASTOR – 68.323 (5 mandata)
8. STRANKA DEMOKRATSKE PARTIJE SANDŽAKA – dr Sulejman Ugljanin – 27.708 (2 mandata)
9. SVE ZAJEDNO: BDZ, GSM, DZH, DZVM, SLOVAČKA STRANKA – EMIR ELFIĆ – 24.993 (1 mandat)
10. NIJEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA – 22.905 (1 mandat)
11. KOALICIJA ALBANACA PREŠEVSKE DOLINE – 13.384 (1 mandat)
12. SRPSKA RADIKALNA STRANKA – DR VOJISLAV ŠEŠELj – 180.558 (bez mandata)
13. DVERI ZA ŽIVOT SRBIJE – 169.590 (bez mandata)
14. POKRET RADNIKA I SELJAKA – 57.199 (bez mandata)
15. KOMUNISTIČKA PARTIJA – JOSIP BROZ – 28.977 (bez mandata)
16. SOCIJALDEMOKRATSKI SAVET – NEBOJŠA LEKOVIĆ – 16.572 (bez mandata)
17. REFORMISTIČKA STRANKA – PROF. DR MILAN VIŠNJIĆ – 8.867 (bez mandata)
18. CRNOGORSKA PARTIJA – NENAD STEVOVIĆ – 3.855 (bez mandata).

Kad se ukrste sve gore iznesene osobine, sindromi i brojke, moguće je zamisliti nekoliko mogućih sastava buduće Vlade:

a) Vlada se formira pod pretežnim uticajem koalicije DS i SPS, uključiv možda LDP i URS ili jedne od njih; time bi se dobila bolja uzajamna kontrola faktičkog vršenja vlasti Vlade i Skupštine na jednoj strani i predsednika Republike na drugoj (tzv. kohabitacija).

b) Vlada se formira pod uticajem SNS i DSS kojima SPS prilazi bilo tako što podržava Vladu, bilo tako što u njoj učestvuje (povratak, ne samo psihološki, u vesele devedesete).

c) Vlada se formira pod pretežnim uticajem DS, URS i LDP, uz podršku SPS, koja ne učestvuje u Vladi (Vlada veoma sklona padu).

d) Vladu formiraju DS i SNS, kao dve najbrojnije političke stranke (tzv. velika koalicija i manjak demoktratije).

Sam novoizabrani predsednik obećava nastavak integracije u EU i isto kao i raniji, čuvanje Kosova. Kao i raniji, ni novi ne uviđa da to nije (samo), pa čak ni pretežno njegova nadležnost. U pogledu nastojanja da se prošire predsednička ovlašćenja ograničena Ustavom i Zakonom o predsedniku Republike, izgleda da možemo očekivati kontinuitet. U estetskom pogledu i u pogledu ispoljene kulture dijaloga, svakako doživljavamo pogoršanje. Stepen obrazovanja stečen pod neuobičajenim okolnostima, u Srbiji svakako neće imati isti značaj koji je, na primer imao u Nemačkoj i Mađarskoj. Novoradikalsko okruženje novog predsednika (naročito lice Oliver Antić) deluje otrežnjujuće, ali nikako osvežavajuće. Obećanje da će novi predsednik podneti ostavku na funkciju u svojoj političkoj stranci izgleda dobro, ako bude realizovano. Međutim, on bi morao ići i korak dalje: ponosio se svojom titulom četničkog vojvode. Morao bi, međutim uvideti da položaj predsednika republike nije u skladu sa plemstvom, makar i četničkim. Možda je jedina istinska vrednost ove promene svest građana o smenjivosti – svest koja je 2000. godine izazvala toliko radosti, a potom je delovanjem novog (V. Koštunice i njegove klijentele) svedena na rezignaciju i letargiju.

Pokrajinski izbori

U Vojvodini posle drugog kruga glasanja za poslanike – bez promene vlasti. Demokratska stranka osvojila je 58 od 120 poslaničkih mesta u Skupštini Vojvodine. Potpredsednik DS i budući pokrajinski premijer Bojan Pajtić rekao je kasno sinoć da DS neće sama formirati pokrajinsku vladu i skupštinsku većinu. – Učinićemo to sa dosadašnjim koalicionim partnerima – rekao je Pajtić, i najavio koaliciju sa SPS, LSV i SVM. – Jasno je da građani Vojvodine žele da nastavimo putem kojim smo krenuli, a to je prvenstveno stabilnost pokrajine (V. novosti, 21.05).

Beogradski izbori

Prema preliminarnim rezultatima sa 10 od ukupno 16 biračkih mesta na ponovljenim izborima za Skupštinu Grada Beograda, broj mandata ostao je isti kao i na izborima 6. maja, saopštila je Gradska izborna komisija. Najviše mandata u Skupštini Grada Beograda osvojila je lista “Izbor za bolji Beograd – Dragan Đilas” i to 50, dok je lista “Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić” osvojila 37 mandata. Ostali, uključujući i LDP, nisu prešli cenzus. Predsednik GIK Ivan Šebek izjavio je da su promene u rezultatima današnjih izbora „baš male”.

Peščanik.net, 21.05.2012.

BELI GLAS

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)