Državna likvidacija nepotrebnih
Državno-crkvena priprema za ubistvo narkomana Nebojše Zarubca obavljena je 18. marta ove godine kada su tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i patrijarh srpski Irinej potpisali Memorandum o saradnji MUP-a i SPC na sprovođenju Strategije za borbu protiv narkomanije u Srbiji, kojom se omogućuje rad mreže od šest centara za odvikavanje pod okriljem Crkve. Nebojšu Zarubca ubio je 7. avgusta sveštenik Branislav Peranović, upravnik Centra za odvikavanje od droge Sretenje u Jadarskoj Lešnici, osnovanog 2010, nakon skandaloznog slučaja “lopata”, objavljivanja snimka svirepog prebijanja štićenika Centra Crna Reka kojim je rukovodio Peranović. Ubica je u “lečenje”, po vlastitom priznanju, planski uveo fizičko kažnjavanje, na koje su, navodno, bolesnici pristajali, a na snimku se vidi kako njegovi profesionalni batinaši tuku jednog recidivistu lopatom i pesnicama.
Prilikom potpisivanja Memoranduma javnost je počašćena šokantnim podatkom da je u “lečilišnim” srednjevekovnim crkvenim odajama, mimo svakog obzira prema zakonima ove države, već nekoliko stotina zavisnika. Iznet je i niz besarmnih laži, pre svega to da iz mučilišta izlazi 95 odsto izlečenih. Ministar policije je pandurski pojednostavio problem: „MUP deluje represivno, Ministarstvo zdravlja u domenu lečenja, a dobrodošli su svi koji na bilo koji način mogu da pomognu“. Već tada, na svečanosti povodom potpisivanja zajedničke doktrine, bilo je izvesno da Ministarstvo zdravlja sa navodnim nadzorom nad popovskim klinikama nema nikakve veze. Jer, nakon slučaja Crna Reka, Sekcija za bolesti zavisnosti Srpskog lekarskog društva izrazila je zaprepašćenje nečovečnim postupcima, naglašavajući da je “medicinska struka apsolutno protiv primene bilo kakve vrste sile i agresivnosti, a posebno prema bolesnim ljudima”. U tom proročanskom saopštenju upozorava se na već jasno uočljivu opasnost: “Naša zabrinutost postoji jer je za otkrivanje ovakvog postupka bilo potrebno mnogo vremena, na šta su u poslednje četiri godine pojedini članovi naše sekcije u više navrata ukazivali.”
Pod pritiskom Sinoda SPC vladika raško-prizrenski Artemije smenio je sveštenika Peranovića sa čela ilegalne, nadrilekarske bolnice Crna Reka, koja nije zatvorena, iako nije imala nikakvu dozvolu za rad. Peranović je izveden pred Opštinski sud u Tutinu, suđenje je završeno krajem prošle godine, ali presuda još nije objavljena, verovatno zbog toga što nije napisana. Peranović se povukao u drugu, takođe krajnje sumnjivu ustanovu bez akreditacije, Univerzitet prirodne medicine u Šapcu, gde predaje na Odseku za psihoterapiju i duhovno savetovanje koji, između ostalog, školuje terapeute bolesti zavisnosti. Ubrzo je otvorio Centar Sretenje u kojem, kako se može pročitati na sajtu, “svoju humanu delatnost obavlja pod nadležnošću Eparhije Šabačke”, a rad se temelji na iskustvu od petnaest godina sa više od hiljadu zavisnika i duševnih bolesnika. “Za nas u Centru važno je da upotrebimo sve snage da bi se u srce i razum ljudi koji su se odali drogama, usadile neprolazne, stvarne vrednosti i istinski smisao života”, poručuje upravnik Peranović. Centar ima kontakt za hitne slučajeve, ali i patronažnu službu, leči i po kućama, neke ubrzane molitve, valjda.
Da, horor scenario. Fakultet bez akreditacije, bolnica bez prijave, sveštenik bez presude. Ali sa blagoslovom, državnim i crkvenim.
Nakon ubistva, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da se Peranovićeva specifična pravoslavna klinika ne nalazi u registru ustanova koje imaju saglasnost za obavljanje zdravstvene delatnosti. Nema razloga za sumnju u taj deo saopštenja Ministarstva, ali ima nečeg potpuno netačnog: “Lečenje bolesti zavisnosti se može obavljati isključivo u zdravstvenim ustanovama državnog, odnosno privatnog sektora, kojima je zdravstvena inspekcija izdala dozvolu za rad”. Možda ministarka Slavica Đukić Dejanović ne zna za kontrakt koji je njen partijski šef potpisao sa Crkvom, dajući joj pravo na život građana Srbije.
Episkop bački Irinej govorio je u ime Crkve i rekao da je i SPC odgovorna za tragediju: “Smatram da posredno svi u Crkvi snosimo odgovornost i to moram da kažem pošteno, jer nismo dovoljno ozbiljno shvatili šta sve jedan neuravnotežen čovek može da uradi”. Nema sumnje, baš kao ni u to da vladika nije pri zdravoj pameti: “Najtragičnije je što je vinovnik tog zločina svešteno lice”, izgovorio je. Njemu je to najtragičnije.
Ivica Dačić je, rugajući se sekularizmu i učvršćujući državnu spregu sa moćnom, bogatom i beskrupuloznom bogomoljačkom mašinerijom, otkrio još jednu suštinsku karakteristiku ovdašnje vlasti, ponižavajući odnos prema teškim bolesnicima koji su joj jednostavno nepotrebni. Narkomani su, gotovo isto kao i pripadnici drugih naroda u poslednjim ratovima, potpuno dehumanizovani, pa, sledeći tu nakaznu logiku, zaslužuju sve što im se dešava. Štaviše, popovski tretman za njih je nezaslužena nagrada.
Ostaje briga za one koji još nisu ubijeni iz državno-pravoslavnog milosrđa i pitanje krivice svih koji su usmrtili Nebojšu Zarubca. Za njega je kasno, ima talaca čiji životi mogu biti spaseni.
Peščanik.net, 08.08.2012.
Srodni linkovi:
Peščanik – Crna Reka, iz arhive beležnica za radio emisiju
Goran Miletić – Bensedin i probiotik
Mirko Đorđević – Ikona i gvozdena ćuskija
Svetislav Basara – Pop, učitelj i mučitelj
