Sadašnji nosioci vlasti u Srbiji deluju kao dobošari koji daju na znanje da žele kontrolu nad policijom, odnosno u borbi nad organizovanim kriminalom i korupcijom. Nejasno je još uvek kakvu to kontrolu oni žele.
Odnos ministra unutrašnjih poslova prema policiji u potpunosti je izmenjen nakon formiranja nove vlade. Trenutno, kako je više puta rečeno u medijima, ministar unutrašnjih poslova nema kontrolu nad policijskom službom. Nije pomenuto koji oblik kontrole on nema. Izgleda da je „cenzura“ izjava za javnost policijskih funkcionera jedan od glavnih budućih zadataka MUP-a. U prethodnom mandatu, ministar je bio „zaštitnik“ policijskih službenika i njihovih interesa. Tako je, na primer, izmenjen Zakon o policiji, po kojem zaposleni u MUP-u mogu da budu dodatno nagrađeni za svoj rad, pored dobijanja beneficiranog radnog staža. Tako je MUP dobio „povišicu“ od 12 odsto. Postavlja se pitanje zašto su ovi odnosi sada prestali da budu harmonični i zašto kontrola MUP-a nad policijom izostaje baš u trenutku izbora novog direktora policije.
Sadašnji direktor policije već više od godinu dana radi praktično izvan zakona, jer je to, prema rečima ministra unutrašnjih poslova, bio zahtev Demokratske stranke. Njegova smena je započela odmah nakon poslednje sednice glavnog odbora DS-a, kada je Boris Tadić odustao od kandidature za predsednika te stranke. Posle toga je nastupila afera o prisluškivanju, koja se tiče uvida u elektronske komunikacije, ali pre svega je uvod u nova imenovanja policijskih „funkcionera“. Ministar unutrašnjih poslova, naime, na predlog direktora policije imenuje načelnike policijske uprave.
Na početku afere o prisluškivanju, Uprava kriminalističke policije je optužena da je samovoljno tražila uvid u listing predsednika države i potpredsednika vlade. Jasni dokazi o tome do danas nisu izneti, ali je obećano da će posle promena u određenim državnim organima javnost uvideti o čemu se radi. U ovako nedorečenom kontekstu, nejasan je napad na Upravu kriminalističke policije, koja je jedan od glavnih operativnih igrača u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Bez jasno iznetih dokaza, jasno je jedino to da postoji politička volja za kontrolom nad svim insitucijama bezbednosti koje su zadužene za suzbijanje kriminala i korupcije. Prošlost nas uči da to nije dobro rešenje.
Sledeće nedelje biće objavljen konkurs za direktora policije. U demokratskim državama taj proces ne bi trebalo da kasni, niti da se odvija u atmosferi hajke koja trenutno postoji u Srbiji. Budućeg direktora predložiće ministar unutrašnjih poslova i već postoje nezvanične informacije o tome ko je čiji favorit. Milan Dimitrijević, sadašnji načelnik Uprave za operativnu policijsku saradnju je po volji Socijalističke partije Srbije, dok je sadašnji direktor policije Milorad Veljović favorit Srpske napredne stranke. Time postaje očigledno da je proces depolitizacije u Srbiji još uvek daleko od kraja, jer postoje sumnje da je bilo koji budući šef policijske službe pre početka svoga rada bio povezan sa određenim političkim strukturama. Pitanje samostalnosti i profesionalnosti policijske službe te njenoj civilnoj kontroli i dalje je aktuelno. Nepostojanje demokratske kontrole nad policijom podrazumeva da je policija politizovana i da joj nije omogućen samostalan i stručan rad, ili da policija obavlja svoje aktivnosti radi svojih interesa. Jasno je da nijedan od ovih scenarija nije povoljan po građane.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Peščanik.net, 11.11.2012.
