Preuzmite pdf knjige

 
Javno priznanje

Ova knjiga verovatno ne bi nastala da na mojoj strani nisu bili Vladimir V. Vodinelić, Vesna Rakić-Vodinelić, Institut za uporedno pravo, Centar za unapređivanje pravnih studija, Pravni fakultet Univerziteta Union i Civil Rights Defenders.

 
Izjava zahvalnosti

Hvala internetu

 

Sadržaj

I UVOD

11

II POJAM LJUDSKIH PRAVA

15

1. Ljudska prava kao skup neotuđivih prava i sloboda pojedinaca

15

Ljudska prava posmatrana iz pravno-teorijske perspektive

16

Ljudska prava posmatrana iz pozitivnopravne perspektive

16

Nedostaci klasičnog razumevanja ljudskih prava

17

Traganje za pojmom ljudskih prava

18

2. Lična autonomija u pravu SAD              

21

Počeci

21

Pravo na privatnost kao „common law” pravo    

23

Ustavno pravo na privatnost      

24

Razvoj ideje o privatnosti i ličnoj autonomiji pred Vrhovnim sudom

30

Roe v. Wade i afirmacija ideje o pravu na ličnu autonomiju

38

Zaključna razmatranja   

48

3. Lična autonomija – Evropska konvencija o ljudskim pravima         

55

Klasično shvatanje prava na privatan život

57

Pravo na poštovanje prepiske

59

Proširivanje zaštite na osnovu prava na privatan život

60

Odnosi sa drugima

63

Fizički i psihički integritet

67

Porodični život

72

Pravo na poštovanje doma         

78

4. Dostojanstvo čoveka i opšte pravo ličnosti u nemačkom pravu

81

Osnovna konstrukcija pojma ljudskih prava        

83

Dostojanstvo čoveka

87

Opšte pravo ličnosti       

95

Slobodan razvoj ličnosti i samoodređenje pojedinca       

105

Zaključna razmatranja

119

III PRAVO LJUDSKIH PRAVA

129

1. Katalog ljudskih prava

130

Prvi sveobuhvatni katalozi ljudskih prava             

131

Istorijska uslovljenost širenja liste ljudskih prava

135

Bujanje ljudskih prava

138

Ustavnopravna lista i nacionalno zakonodavstvo

141

Podela ljudskih prava

146

Ciljevi i pravni značaj nabrajanja prava i sloboda

154

Opšta pravila kataloga ljudskih prava      

161

2. Beneficijari

170

Dostignuća Francuske i Američke revolucije

171

Građani i lica pod jurisdikcijom  

177

Organizacije i beneficijari kolektivnih prava         

182

Princip jednakosti, prirodni beneficijari i društvene vrednosti

185

3. Adresati

195

Država kao adresat

196

Fizička i pravna lica kao adresati

202

Priroda obaveze              

207

IV UTEMELJENJE LJUDSKIH PRAVA

217

1. Čiste teorije prava i države

217

Kelsenova „Čista teorija prava” 

218

Austinova „čista” teorija države

234

Princip suprematije vrhovne državne vlasti

246

2. Originalne teorije društvenog ugovora

252

Učenje Johna Locka       

252

Učenje Thomasa Hobbesa          

263

Ograničenja Lockovih i Hobbesovih ideja

273

3. Teorije ustavne demokratije

282

Učenja Rousseaua i Kanta

282

Sloboda volje i lična autonomija               

298

Dworkinova i Habermasova shvatanja ustavne demokratije        

304

V ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

323

KORIŠĆENA LITERATURA

329

BELEŠKA O AUTORU

345

 
Saša Gajin (1965), više od dvadeset godina bavi se temama koje se odnose na ljudska prava. Autor je preko šezdeset tekstova iz ove oblasti. Od 1990. zaposlen je u Institutu za uporedno pravo, a od 2002. na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, na kojem predaje Ljudska prava, Pravo medija, Antidiskriminaciono pravo i dr. Od sredine devedesetih godina prošlog veka aktivno učestvuje u radu nevladinog sektora. U jesen 1996, u okviru delatnosti Beogradskog centra za ljudska prava, predlaže izradu prvog modela preporučene buduće pravne regulative u oblasti medijskog zakonodavstva – Modela zakona o javnom informisanju.

Od tog perioda do današnjih dana, a prevashodno u okviru delatnosti Centra za unapređivanje pravnih studija, inicirao je stvaranje i kao koautor je radio na dvadesetak modela zakona vezanih za pojedine grupe ljudskih prava. Sedam od ovih modela predstavljali su osnov za izradu zakonskih tekstova koji su u toku prve decenije ovog veka usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Neposredno je učestvovao u izradi sledećih zakona: Zakona o javnom informisanju (2003), Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), Zakona o oglašavanju (2005), Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006), Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (2008), Zakona o zabrani diskriminacije (2009) i Zakona o tajnosti podataka (2009).

Nakon usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zagovara čvršće povezivanje nevladinih organizacija koje se bave ovom temom i učestvuje u osnivanju Koalicije za slobodan pristup informacijama. Uz podršku organizacije Swedish Helsinki Committee for Human Rights (nedavno preimenovane u Civil Rights Defenders), osniva Koaliciju protiv diskriminacije (2005), koja se do današnjih dana ističe u borbi protiv svih oblika diskriminatorskog postupanja i zalaganju za usvajanje antidiskriminacionih zakona.

Saša Gajin je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1988), zatim je na Pravnom fakultetu Univerziteta Lester (Leicester University) u Engleskoj, stekao diplomu magistra prava (L.L.M. in Human Rights, 1992), da bi pod mentorstvom Vladimira V. Vodinelića, odbranio doktorsku tezu na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (2010). Ova knjiga predstavlja prečišćenu verziju teksta doktorske disertacije koji je u drugom izdanju oslobođen preostalih uočenih pravopisnih i stilskih nedostataka.

 
Peščanik.net, 20.11.2012.