Foto: Flickr
Foto: Flickr

Dobra vest je da u nekim stvarima ličimo na svet. Loša je da svet u nekim stvarima liči na nas.

Sedam dana smo se igrali vatrom, a osmog i opekli.

Vlast je naprečac predložila, a Skupština promptno usvojila amnestiju za osuđenike. Pokušaji nekolicine da to rešenje ospore i poprave (zamenom za društveno koristan rad, na primer), odbačeni su bez obrazloženja. Kao što se nisu potrudili ni da obrazlože ovako hitnu amnestiju. Pražnjenje pretrpanih zatvora možda jeste najhitniji posao, ali to ne mora da se uradi tako da liči pražnjenje creva.

Ustavni sud je odlučio da ne zabrani neke od turbo nacionalističkih organizacija iako je neke druge, zbog istih takvih stavova i istog delovanja, jednom već zabranio. Gotovo u isto vreme, Apelacioni sud je odlučio da poništi presudu jednom od članova tih organizacija jer – u njegovom kompjuteru nisu pronašli dokaze da je pravio inkriminisane letke!? Sve drugo što je radio i javno govorio nije imalo veću težinu od činjenice da – možda samo nije talentovan.

Gledali smo takođe i kako se odlučno policija nosi sa decom naoružanom školskim torbama i majkama, naoružanim cegerima, a sve to jer je sud naložio prisilno iseljavanje porodice koja je sporni stan uredno i odavno platila. Platiće i policija, za nezakonito privođenje, mada teško da bi platila da na licu mesta nisu bili mediji, naoružani kamerama.

Vicepremijer je samoinicijativno, u ponoć, u svom omiljenom klubu dodelio visoku funkciju bivšem fudbaleru protiv kojeg se vodi sudski postupak zbog optužbe da je nezakonito prisvajao novac. Predsednik države ga je sutradan abolirao (bivšeg fudbalera, a ne vicepremijera), na šta po Ustavu ima pravo. Pripadajuću dužnost da aboliciju i javno obrazloži, nije poželeo da ispuni.

Pošto smo sve ovo doživeli u samo jednoj sedmici i naživo svedočili kako se pravo i pravda natežu i razvlače do pucanja, pucanj je na kraju i stigao – iz Haga. I tamo su neki ljudi u Tribunalu zaključili da takođe mogu zbog političkih pritisaka i iz političkih razloga, ali svojih, a ne naših zemalja, da pravdu i pravo razdvajaju, izvrću, zanemaruju i zloupotrebljavaju. I mi smo, kako reče vicepremijer, ostali konsternirani. Ali tek kad je žalbeno veće tesnom većinom ukinulo prvostepene višedecenijske presude hrvatskim generalima – tek to je ovde prepoznato kao skandalozno. Jer nas se tiče i jer može da utiče na nas. Za razliku od naših domaćih primera? Koji nas se ne tiču i ne utiču na našu državu, naše društvo, našu budućnost, na to šta će reći istorija, kao što to pripisujemo ovoj haškoj presudi?

Peščanik.net, 19.11.2012.

OLUJA
SLUČAJ GOTOVINA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.