Novi direktor policije: stari rizici od korupcije

Novi direktor policije, čiji je izbor u toku, trebalo bi da preventivno i represivno vodi borbu protiv korupcije u policiji zbog tri razloga. Postoji veliki broj rizika od pojave korupcije. Čak 69 odsto građana veruje da je borba protiv korupcije u policiji jedan od glavnih prioriteta reforme policije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je tako odlučilo – borba protiv korupcije u policiji je četvrti na listi strateških prioriteta MUP-a. Time je iskazana volja za suzbijanjem ove pojave, ali su rezultati skromni što je i dokazano šestomesečnim kašnjenjem usvajanja akcionog plana Strategije razvoja MUP-a. Borba protiv korupcije u policiji je otežana i zbog dvostruke funkcije ministra unutrašnjih poslova čiji je prioritet, očigledno, vođenje političkog dijaloga o Kosovu. Najzad, zbog količine strateških prioriteta i manjka resursa, nejasan je pravac otklanjanja rizika od korupcije u policiji. Prva grupa rizika je politička korupcija, a zatim upravljanje ljudskim resursima.^[1]

Politička korupcija

Policijske uprave u Nišu i Novom Sadu već tri godine nemaju načelnika koji bi trebalo da rukovodi i upravlja policijom u tim gradovima. Ministar unutrašnjih poslova je poslednji put najavio imenovanje glavnog policajca u Nišu pre skoro godinu dana. U Novom Sadu je tokom ovog leta unapređeno skoro 30 policajaca, osim Stevana Krstića koji je vršilac dužnosti načelnika više od dve godine. Prema Zakonu o policiji, ministar unutrašnjih poslova imenuje i razrešava načelnika policijske uprave nakon preporuke direktora policije. Do sada imenovanje nije učinjeno zbog uticaja političkih stranaka na odabir glavnih pozicija u policiji i nerazjašnjenog odnosa MUP-a i Direkcije policije. Najave upravljača MUP-a o imenovanju glavnih policajaca u Novom Sadu i Nišu bi trebalo da se dogode nakon imenovanja direktora policije, budući da su stare više od dve godine. Takvo stanje ukazuje na nepostojanje demokratske kontrole nad policijom što podrazumeva da je policija politizovana i da joj nije omogućen samostalan i stručan rad, ili da policija obavlja svoje aktivnosti radi svojih interesa. Nijedan od ovih scenarija nije povoljan po građane.

Zbog toga je i jasno zbog čega u MUP-u nisu sistematično izdvojeni rizici od pojave korupcije u policiji, kao ni njeni nosioci. Trenutna analiza rizika od pojave korupcije u policiji zasnovana je na Strateško-obaveštajnoj proceni korupcije, koju je izradio Sektor unutrašnje kontrole policije (SUKP) na osnovu podataka prikupljenih anketiranjem građana i policijskih službenika, te razmatranjem predstavki građana i podnetih krivičnih prijava. Iako su u ovom dokumentu utvrđene određene oblasti u kojima postoji potencijalni rizik od pojave korupcije, one su povezane samo sa sitnom korupcijom u policiji. Pored toga, SUKP je tek odskora počeo da pokreće krivične i disciplinske postupke protiv rukovodilaca MUP-a. Zbog toga još uvek nisu jasno izdvojeni rizici od pojave korupcije u policiji na višim pozicijama. Najzad, SUKP je dokumentom procene pre svega utvrdio svoje nedostatke i poteškoće u radu, dok nije predstavio jasnu listu rizika od pojave korupcije u policiji.

To dovodi do toga da u policiji ne postoji dokument u kome je detaljno operacionalizovana definicija korupcije u policiji. U Strategiji razvoja MUP-a borba protiv korupcije deo je četvrtog stuba razvoja gde su ciljevi stvaranje sistema unutrašnje i spoljašnje kontrole i postizanje transparentnosti rada. Ipak, u tom odeljku strateškog plana nije data definicija korupcije u policiji. Pored toga, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije nije izdvojena kao programski dokument za suzbijanje korupcije u Srbiji. Nije istaknut ni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, u kome je sadržana opisna definicija korupcije, koja bi trebalo da predstavlja smernicu za konkretizaciju i operacionalizaciju pojma korupcije u svakom organu državne uprave. Time je obezvređena zakonska obaveza MUP-a da obezbedi početne pretpostavke za suzbijanje korupcije i primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u suzbijanju korupcije. Pored toga, u strateškom planiranju reforme MUP-a nije navedena ni kontrolna uloga kontrolnih mehanizama, već samo nadzorna. Prema Strategiji razvoja MUP-a osnovna svrha kontrolnih mehanizama jeste u tome da odgovorno nadziru, ali ne i da kontrolišu primenu policijskih ovlašćenja i da nepristrasno preduzimaju mere protiv onih koji čine prekršaje prilikom primene ovlašćenja. Time je SUKP, kao ključni činilac kontrole, što se nalazi i u samom nazivu ovog tela, zadužen samo za nadzor.

Dalje, u MUP-u nije urađena analiza pravnih normi i procedura radi utvrđivanja njihovih nedostataka i otklanjanja mogućih rizika od pojave korupcije, što olakšava realizaciju interesa političkih i interesnih grupa. Sektor unutrašnje kontrole policije je još 2006. godine predložio izmenu propisa koji mogu predstavljati izvor korupcije, ali još uvek nisu načinjeni koraci ka tome da se promene realizuju. U sadašnjem trenutku je nelogično započeti sprovođenje tih preporuka za izmenu pravnih akata, s obzirom na to da je analiza rađena pre šest godina. U međuvremenu su usvojeni novi propisi. Prema mišljenju aktivnih policijskih službenika, postojeći podzakonski propisi su zastareli i onemogućavaju borbu protiv korupcije u policiji.

Još uvek nije uređen sistem zaštite uzbunjivača u policiji, što je neophodna mera za otklanjanje rizičnih tačaka pojave od političke korupcije. To je u skladu sa stanjem u Srbiji gde ne postoji sistemska zaštita uzbunjivača. Primer neadekvatne zaštite uzbunjivača predstavlja slučaj policijskog službenika Milovana Milutinovića, koji je učestvovao u istrazi „saobraćajne mafije“, osumnjičenoj za falsifikovanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih udesa. Ona je, povećavajući navodne štete na vozilima, oštetila nekoliko firmi za oko 200.000 evra. Porodica ovog službenika je, iako je država garantovala da će njegov identitet i identitet njegove porodice biti zaštićeni, duže vreme bila izložena pretnjama, čiji je vrhunac bio paljenje njegove kuće.

U MUP-u nije pokrenuta rasprava o potencijalnoj korupciji policijskih službenika u mirovnim operacijama. Ne postoje dokazi da su predstavnici MUP-a ili unutrašnji kontrolori raspravljali o mogućim rizicima od pojave korupcije u mirovnim operacijama. Iako je za sada učestvovanje policijskih službenika u mirovnim operacijama skromno, nisu utvrđeni i precizirani načini na koji policijski službenik može da konkuriše za učestvovanje u mirovnoj operaciji. Pored toga, ne postoje mehanizmi kontrole policijskog službenika u mirovnoj operaciji, s obzirom na to da postoji više prilika za korupciju u kojoj bi učestvovali zajedno sa lokalnim akterima. Ovaj rizik od korupcije povezan je sa drugom grupom rizika koji je najvažniji za građane Srbije, a time i za novog direktora policije – upravljanje ljudskim resursima.

Ljudski resursi

Protiv komandira policijske stanice u Surdulici Nenada Ivanovića podneto je u februaru 2011. godine nekoliko prijava zbog primedbi, između ostalog, da je sopstvenom odlukom u martu i maju 2010. godine povećao platu jednoj službenici. Prijave su anonimno podneli SUKP-u njegove kolege policajci i građani Surdulice. Nepravilnosti u radu Nenada Ivanovića nisu primećene. Policija u Vršcu je uhapsila policijskog inspektora D. M. zbog dovođenja u zabludu oca maloletne devojke, rekavši da će njegovu ćerku spasiti od pritvora i krivičnog gonjenja. Za tu uslugu tražio i dobio je 2.000 evra. Sektor unutrašnje kontrole policije je tek krajem 2010. godine započeo pokretanje krivičnih postupaka protiv rukovodioca u MUP-u, najčešće zbog teške povrede službene dužnosti. Postojanjem značajnog broja slučajeva korupcije na višim pozicijama u hijearhiji MUP-a otežava se proces upravljanja ljudskim resursima koji predstavlja ključni instrument za ostvarivanje misija, ciljeva i zadataka policijske službe. Problemi i u upravljanju ljudskim resursima javljaju se zbog četiri rizika od korupcije.

Nije usvojen podzakonski propis kojim se operacionalizuje član 133 Zakona o policiji. Njime je policijskim službenicima zabranjeno da se van radnog vremena bave poslovima ili samostalnom delatnošću koja je nespojiva sa poslovima policijskog službenika. Veliki problem u policiji predstavlja to što pojedini policajci pored policijskog posla obavljaju i neku privrednu ili drugu samostalnu profesionalnu delatnost, što je u suprotnosti sa Zakonom o policiji. Pri tome koriste svoja policijska ovlašćenja, ali i policijske resurse. Znatan deo pokrenutih disciplinskih postupaka zbog teške povrede službene dužnosti odnosi se, pre svega, na policajce koji se bave takozvanim „crnim obezbeđenjem“ raznih ljudi koji imaju novca, što potencijalno može da predstavlja kriminalni koruptivni akt pružanja zaštite osobama koje su uključene u nezakonite ekonomske radnje, ali i odavanja službenih informacija. Odgovornost za postojanje ovakve prakse snose rukovodioci, jer je njihova obaveza da prate rad zaposlenih i da takve slučajeve sankcionišu. Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno ne poseduje informacije o broju zaposlenih koji se bave preduzetništvom, niti o tome da su od rukovodioca tražili pismenu saglasnost za obavljanje druge delatnosti van radnog vremena.

Ne postoji dovoljno razvijen sistem spoljašnjeg oglašavanja slobodnih mesta u MUP-u, što otvara mogućnost za koruptivnu radnju primanja i ugovaranja primanja mita ili usluga za prijem u radni odnos. Do kraja 2011. godine MUP je raspisao 12 javnih konkursa radi prijema novih lica u sedište Ministarstva i 17 konkursa za policijske uprave. Međutim, tih 29 javnih konkursa raspisano je za mesta na kojima zaposleni nemaju status policijskog službenika, već za mesta na kojima se obavljaju tehnički poslovi (održavanje higijene, administrativni poslovi). Time je omogućen upliv korupcije u proces zasnivanja radnog odnosa u MUP-u za zaposlene koji imaju status policijskog službenika i koji su zaduženi za realizaciju policijskih zadataka. Prijem u radni odnos se u najvećoj meri vrši na osnovu pripadnosti političkoj stranci, pri čemu se ne vodi računa o stručnoj spremi kandidata. Tako postoje primeri da je na mesto komandira policijske stanice zaposleno lice sa neadekvatnim radnim iskustvom i obrazovanjem.

Ne postoji sistem internog oglašavanja slobodnih mesta u MUP-u, što otvara mogućnost za koruptivnu radnju primanja i ugovaranja primanja mita ili usluga za obuku, premeštaj i unapređenje. Policijski službenik ne poseduje informacije o slobodnim radnim mestima u MUP-u u slučaju da želi da napreduje ili da traži premeštaj, čak iako poseduje odobrenje svog pretpostavljenog koje je neophodno za premeštaj. Nigde ne postoji raspisan konkurs za upražnjena radna mesta u MUP-u ili za poziv za dodatnu obuku, u kome će biti navedeni jasni kriterijumi za prijavljivanje. Premeštanje se najčešće vrši prema pripadnosti političkoj stranci ili prema rodbinskoj ili pak prema prijateljskoj vezi.

Ne postoji dovoljno razvijen sistem nadzora i kontrole zasnivanja radnog odnosa u MUP-u. Time je stvorena mogućnost za koruptivnu radnju primanja lica koje je osuđivano za krivična dela, koja se gone po službenoj dužnosti. Zatim je prekršen Zakon o policiji (član 110), jer postoje sumnje da se policijski službenici koji su ranije osuđivani ponovo vraćaju na dužnost. Pored toga, nije jasno koliko je tačno osoba počelo da radi u MUP-u u periodu od januara 2010. do januara 2012. godine. Nezavisni sindikat policije Srbije objavio je informaciju o tome da je u prethodne tri godine u MUP-u posao dobilo 10.000 ljudi i da je među njima najmanje policajaca i operativaca, koji su najpotrebniji. Prema procenama direktora policije iz oktobra 2008. godine, Srbiji je potrebno 14.000 policijskih službenika, dok je načelnik Uprave policije u aprilu 2011. godine izjavio da je potrebno 3.000 novih policajaca. Nemoguće je razlučiti da li je za tri godine upošljeno 11.000 novih policajaca i da li je to dovoljan broj za realizovanje policijskih zadataka u Srbiji. Najzad, predstavnici Policijskog sindikata Srbije su u izveštaju SUKP-a postavili pitanje o upravljanju ljudskim resursima u SUKP-u zbog zapošljavanja nestručnih, nepotistički postavljenih kadrova, kao i kadrova bez izgrađenog kredibiliteta. Ukoliko zaista postoje takvi rukovodioci u MUP-u, najveći trošak za građane Srbije su posledice od pokretanja nabavke po skraćenoj proceduri, jer je za njeno pokretanje ovlašćen rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se nabavka sprovodi.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Peščanik.net, 17.12.2012.

Srodni linkovi:

Unutrašnja i spoljna kontrola

Finansije i operativni rad