Američki tehnološki giganti još uvek poriču da su znali za državni program masovnog nadzora „Prism“, iako je predsednik Barak Obama u petak potvrdio njegovo postojanje.
I pored toga što je njihov kredibilitet po pitanju zaštite privatnosti sada doveden u pitanje, sve tehnološke kompanije koje navodno učestvuju u ovom programu izdale su neverovatno slična saopštenja.
Svi tvrde da nisu dozvolili državi „direktan pristup“ svojim sistemima, svi kažu da nikad nisu čuli za program Prism, i svi apeluju na veću transparentnost.
U blogu pod nazivom „Šta koji…?“ osnivač Googlea Lari Pejdž i direktor pravne službe ove kompanije Dejvid Dramond kažu da „nivo tajnovitosti“ američkih nadzornih procedura podriva „slobode koje svi volimo“.
„Prvo, nismo se uključili ni u kakav program koji bi američkoj vladi – ili bilo kojoj drugoj vladi – omogućio direktan pristup našim serverima. Američka vlada nema direktan pristup niti „zadnja vrata“ za podatke koji se čuvaju u našim informacionim centrima. Za program Prism čuli smo tek juče“, napisali su oni.
„Drugo, državama pružamo korisničke podatke samo u skladu sa zakonom. Naš pravni tim pregleda svaki zahtev pojedinačno, i često se suprotstavlja kada su zahtevi previše široki ili kad ne poštuju propisanu proceduru.“
Direktori Googlea navode kako su bili „vrlo iznenađeni“ kad su saznali za ukaz vlade o preuzimanju podataka od Verizona, koji je otkrio Guardian. „Svaka tvrdnja da Google daje informacije o aktivnostima naših korisnika na internetu u ovom obimu potpuno je netačna“, napisali su oni.
Mark Zakerberg, osnivač i generalni direktor Facebooka, opisao je novinsko izveštavanje o programu Prism kao „skandalozno“. On tvrdi da Facebook ne učestvuje ni u kakvom programu koji američkoj vladi pruža direktan pristup njegovim serverima.
On kaže: „Facebook ne sudeluje niti je ikada sudelovao u bilo kakvom programu koji američkoj ili bilo kojoj drugoj vladi omogućava direktan pristup našim serverima. Nikad nismo dobili zahtev ili sudski nalog od bilo koje državne agencije u kome se traže masovne informacije ili metapodaci, kao što je navodno dobio Verizon. Da jesmo, suprotstavili bismo se agresivno. Nismo čak ni čuli za Prism do juče.“
Zakerberg je takođe pozvao na veću transparentnost. „Upućujemo snažan apel svim vladama da budu mnogo transparentnije o programima namenjenim zaštiti bezbednosti građana. To je jedini način da zaštitimo građanske slobode svih i da stvorimo bezbedno i slobodno društvo koje nam je svima dugoročni cilj.“
Yahoo je saopštio: „Ne pružamo državi direktan pristup našim serverima, sistemima niti mreži.“
U procurelom dokumentu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) u koji je Guardian imao uvid, navodi se da Prism funkcioniše uz „podršku komunikacijskih operatera u SAD“.
U dokumentu su navedeni AOL, Apple, Facebook, Google, Microsoft, PalTalk i Yahoo i navedeni su datumi kada je svako od njih „pristupio“ ovom programu za presretanje podataka o komunikaciji ljudi izvan SAD. U prezentaciji se govori o „pravno obavezivom prikupljanju“ podataka.
Sve umešane kompanije su negirale da su znale za ovaj program.
Na jednom slajdu prezentacije identifikovane su dve vrste prikupljanja podataka: Upstream i Prism. Upstream se odnosi na prikupljanje komunikacija iz „optičkih kablova i infrastrukture kroz koje prolaze podaci“. Prism se odnosi na „direktno prikupljanje sa servera ovih američkih operatera: Microsoft, Yahoo, Google, Facebook, PalTalk, AOL, Skype, YouTube, Apple.“
Obama je u petak potvrdio postojanje ovog plana i rekao da je Kongres „potpuno upoznat“ sa situacijom i da se program sprovodi zakonito uz „čitav niz zaštitnih garancija“.
Ali uprkos Obaminom priznanju, visoki funkcioneri još uvek su zbunjeni i iznenađeni ovim vestima. U nezvaničnom razgovoru, jedan od njih je rekao da je njihova kompanija redovno postupala po sudskim nalozima za dostavljanje podataka, ali da nikad nije dozvolila „direktno prikupljanje“ sa svojih servera.
Neki tvrde da je formulacija u dokumentu netačna ili da je autor predimenzionirao plan.
Stručnjaci za bezbednost i zaštitnici građanskih sloboda nisu sasvim ubeđeni. „Pretpostavljam da ove tehnološke kompanije prosto lažu“, kaže stručnjak za bezbednost Brus Šnajder, „To je najočiglednije objašnjenje.“
„Da li je moguće da u ovim kompanijama postoji posebno odeljenje koje oni kriju od direktora? Možda“, kaže on, „Ne znam, mi to ne znamo. Upravo je u tome problem. Tajnovitost je tolika da prosto ne možemo ni da nagađamo šta se tu radi.“
On kaže da ga ova vest nije iznenadila: „Tu nema iznenađenja. Svi smo znali šta se dešava i sada su to konačno priznali.“
„NSA ne bi to uradila krišom, oni žele da tehnološke kompanije budu na njihovoj strani“, kaže Džamil Džafer, direktor Američkog saveza za građanske slobode (ACLU), „Meni njihova saopštenja uopšte nisu logična.“
On kaže da je sasvim jasno da su tehnološke kompanije bile više nego spremne na saradnju sa američkim vlastima i da je zbunjen time što postoji toliko nepodudarnosti u njihovim pričama.
Ali Reza Manučeri, direktor i osnivač firme MetroStar Systems i IT konsultant koji blisko sarađuje sa državnim agencijama, kaže: „Postoje određene situacije kada oni moraju da komuniciraju sa bezbednosnim agencijama. Na kraju krajeva, oni rade u interesu nacionalne bezbednosti.“
„Ne mogu da komentarišem šta se dešava unutar neke kompanije. Meni je teško da poverujem da Google nije znao“, kaže on, „Ili se radi transparentno ili se radi krišom. Teško mogu da poverujem da se na ovom nivou i u tom obimu radilo krišom“. On kaže da ako ove kompanije zaista nisu znale, onda „imamo vrlo ozbiljan problem“.
Ova vest je uzburkala javnost u SAD. Skoro 20.000 ljudi potpisalo je peticiju Komiteta za progresivne promene koji poziva Kongres da sprovede istragu.
Dominic Rushe, The Guardian, 08.06.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 11.06.2013.
Srodni linkovi:
Svetlana Slapšak – Zameriti se državi
Julija Latinjina – Snoudenov paradoks
Julian Assange – Evropa treba da zaštiti Edwarda Snowdena
Wikileaks – Pismo Edvarda Snoudena iz Moskve
Aleksandar Goljc – Hodorkovski i Snouden
NOVE TEHNOLOGIJE