Umesto iznošenja završnih reči tužbe i odbrane, maratonski proces za paljenje beogradske Bajrakli džamije u petak je ponovo odložen neočekivanom odlukom Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu da odustane od krivičnog gonjenja devetorice od dvadeset prvobitno optuženih.
Kako se navodi, za ostalih 11 optužnica je “precizirana” pa su advokati odbrane tražili novo odlaganje ročišta.
Tužilaštvo nije objasnilo razloge za ovakvu odluku niti je javnost upoznata sa detaljima iz preciznije optužnice – grupi se do sada sudilo za učestvovanje u skupini koja vrši krivično delo, dok su mediji juče preneli da se preostalima na optuženičkoj klupi od sada sudi za “učestvovanje u grupi koja vrši nasilje”.
To je, naravno, besmislica, komentariše za Peščanik Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, organizacije koja je pratila ovo suđenje, ali govori o nedopustivoj pometnji u javnosti usled nedostatka jasnih informacija.
“S obzirom na sve okolnosti – pažnju koju je paljenje džamije izazvalo, pa i samo suđenje koje toliko traje – tužilaštvo je bilo dužno da javno obrazloži zbog čega se odustalo od krivičnog gonjenja gotovo polovine optuženih. Mislim da javnost treba da zna da li su u pitanju bile nagodbe, nedostatak dokaza ili nešto drugo”, kaže Antonijević.
Sagovornik Peščanika ističe da pritom treba ceniti i držanje optuženih: “Sa tog procesa nije stiglo nijedno pokajanje i priznanje krivice, čak ni načelna osuda paljenja verskog objekta manjinske zajednice, bez obzira da li sebe smatraju nevinim.”
I pored snimaka policijskih kamera među dokazima, te svedočenja samih policajaca koji su te noći posmatrali napad na Bajrakli džamiju, ishod procesa je neizvestan i još uvek je nejasno hoće li neko uopšte biti kažnjen.
“Više bih voleo da vidim makar i blaže kazne, ali sa priznanjem krivice i nešto jasnijim stavom da se takve stvari ne tolerišu, da ovo društvo nasilje smatra nepoželjnim. Ovako smo u situaciji da se čitav slučaj slavi kao pobeda onih koji su učestvovali u paljenju džamije pre devet godina”, ističe Milan Antonijević.
Bajrakli džamija spaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine u provali uličnog nasilja usmerenog protiv Albanaca, Bošnjaka i Roma u više gradova Srbije. Uz lomljenje izloga prodavnica i napade na romska naselja, tada je spaljena i Islam-agina džamija u Nišu, za šta je osmočlana grupa osuđena na po nekoliko meseci zatvora. Istim povodom, u Vojnom muzeju u Beogradu uništeni su muslimanski spomenici iz 16. veka, ali protiv počinilaca iz muzeja nikada nije pokrenuta ni istraga.
“Nekažnjivost je u ovoj zemlji dovedena do perfekcije. Suđenje za paljenje Bajrakli džamije tek je jedan od niza slučajeva u kojima izostane efikasna policijska i sudska procedura a time i jasan stav države, posebno kada je nasilje usmereno na manjinske grupe”, konstatuje Milan Antonijević.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 08.06.2013.
