Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije jednoglasno su usvojili predlog za uvođenje ciljanih sankcija protiv neimenovanih članova ukrajinskih vlasti, saopšteno je večeras posle vanrednog sastanka u Briselu. Zaključcima ministarskog saveta predviđeno je zamrzavanje imovine i zabrana izdavanja viza pojedinim predstavnicima vlasti koji se smatraju odgovornim za primenu prekomerne sile protiv demonstranata na trgu Majdan. Među usvojenim merama takođe je i suspenzija izvoza oružja i policijske opreme u Ukrajinu.
Šefovi nemačke, poljske i francuske diplomatije koji su danas hitno otputovali u Ukrajinu, vodili su višečasovne razgovore sa različitim akterima. Kako se navodi, razgovori će biti nastavljeni i tokom noći. Prema rečima visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton „odgovorni za nasilje moraju buti privedeni pravdi, a naš glavni cilj je da se uspostavi dijalog u cilju pronalaženja političkog rešenja“. Ešton nije komentarisala detalje susreta trojice evropskih ministara u Ukrajini, kao ni imena zvaničnika protiv kojih će biti uvedene sankcije.
Nakon današnjih sukoba policije i demonstranata u Kijevu različiti su izveštaji o poginulim i ranjenim – prema izvorima iz ministarstva zdravlja, ubijeno je preko 30 osoba dok su nezavisne medicinske službe sa terena iznele procenu od preko 70 mrtvih. Snimci koji su danas emitovani tokom sukoba prikazivali su policijske snage koje na demonstrante pucaju iz kalašnjikova i snajpera. Prema ranijoj nepotvrđenoj izjavi iz ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, snage bezbednosti su dobile dozvolu da upotrebe vatreno oružje „u samoodbrani“.
Portal Kyiv Post izvestio je o najmanje 42 ubijenih u današnjem napadu policije na demonstrante. Dopisnik britanskog Gardijana javio je da su demonstranti tokom popodneva povratili kontrolu nad centralnim trgom u Kijevu i da se ubrzano prave nove barikade.
Sukobi su obnovljeni dan pošto je predsednik Ukrajine dekretom proglasio primirje i početak direktnih pregovora s opozicijom. Kako je saopšteno, Janukovič se sinoć sastao sa trojicom opozicionih lidera „zarad opšteg mira“. Nije bilo reči o ostalim zahtevima opozicije koja već tri meseca protestuje zbog prekida pregovora o pridruživanju EU, kao ni o odgovornosti za pokušaj nasilnog gušenja demonstracija.
Ipak, kako su prenele agencije, Janukovič je bez objašnjenja smenio načelnika vojnog generalštaba, što je potez koji se tumači u svetlu ranije najave ministra odbrane da će vojska „možda učestvovati u sveobuhvatnoj antiterorističkoj operaciji“, pošto je ukrajinska služba bezbednosti optužila demonstrante da su ukrali na stotine komada vatrenog oružja.
Na ove najave reagovao je predsednik SAD Barak Obama koji je upozorio da će posledice osetiti svako ko prekorači granicu, pod kojom smatra i intervenciju ukrajinske vojske „u situaciji koju treba da rešavaju civili“. Janukoviča je upozorio i generalni sekretar NATO koji je pozvao ukrajinsku vladu da se „uzdrži od daljeg nasilja“ i dodao da će ukoliko vojska bude intervenisala protiv opozicije odnosi Ukrajine i NATO biti ozbiljno narušeni.
Američka administracija već je preduzela korake ka kažnjavanju odgovonih za krvoproliće u Kijevu, saopšteno je iz Bele kuće. Naime, za 20 predstavnika ukrajinskih vlasti koje Vašington smatra odgovornim za nasilje uvedena je zabrana izdavanja američkih viza. Imena sankcionisanih zvaničnika nisu saopštena, dok su događaji u Kijevu ocenjeni kao teško kršenje ljudskih prava i „politička represija“.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je ukrajinske vlasti da se uzdrže od upotrebe prekomerne sile i zatražio od zvaničnog Kijeva da se pridržava međunarodnih normi o poštovanju ljudskih prava.
Britanski premijer je pozvao ukrajinske vlasti da povuku snage bezbednosti sa kijevskog trga kako situacija ne bi eskalirala, i dodao da svet pažljivo prati postupke predsednika Viktora Janukoviča te da će odgovorni za nasilje biti pozvani na odgovornost.
Sa druge strane, zvanična Moskva za nerede u Ukrajini optužila je „teroriste“, lidere opozicije i „neke zapadne političare“ koji su pokušali da se umešaju u tok događaja i „flertovali sa ekstremistima“, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. On se takođe usprotivio pokušajima „nametljivog posredovanja“. Sekretar za štampu Vladimira Putina preneo je ocenu ruskog predsednika da je u Kijevu na delu bio pokušaj državnog udara. „Kremlj pažljivo prati situaciju, ali neće intervenisati“, saopšteno je iz Moskve. Predstavnici ekstremne desnice u ruskom parlamentu upozorili su da se ne sme dozvoliti „jugoslovenski scenario“.
U Ukrajini je danas bio proglašen nacionalni dan žalosti zbog smrti 26 osoba ubijenih pre dva dana tokom pokušaja policije da rastera demonstrante sa trga Majdan u Kijevu. U znak solidarnosti, dan žalosti proglašen je i u Litvaniji. Više stotina građana okupilo se juče na trgu ispred parlamenta u Vilnjusu , gde su sa video-bima pratili direktan prenos događaja iz Ukrajine. Okupljeni su se prisećali krvavog obračuna sovjetskih snaga sa pristalicama pokreta za nezavisnost u Litvaniji 1991, i otpevali ukrajinsku nacionalnu himnu navodeći da je dužnost građana Litvanije da podrže Ukrajinu, pošto su „Litvanci prošli kroz slična vremena“.
Pripremila Milica Jovanović
Izvor: agencije
Peščanik.net, 20.02.2014.
Srodni linkovi:
U Ukrajini počinje građanski rat
