„Nama je u srcima Bog, a njima su u glavama bube“, kaže kozački komandant koji se predstavlja samo nadimkom „Gnjurac“, i koji razgovara preko toki-vokija ispred pobunjeničkog sedišta u Kramatorsku.
Ukrajinska vojska je ovog vikenda ušla u grad, deo pobunjene Donjecke oblasti, ali snage separatističke paravojske i dalje kontrolišu svoje sedište, zabarikadiranu administrativnu zgradu okruženu naoružanim ljudima, kao i u mnogim drugim gradovima širom samoproglašene Donjecke narodne republike.
Nedelju dana pre planiranog referenduma o otcepljenju od Ukrajine, ukrajinska vojska pokušava da povrati kontrolu nad važnijim zgradama i saobraćajnicama, u pokušaju da spreči referendum. Separatisti kažu da je od ulaska vojske u sukobima poginulo najmanje 10 ljudi, iako ova brojka nije potvrđena, a nakon što je u petak uveče više od 40 ljudi izgubilo život u požaru u Odesi, napetost u istočnoj Ukrajini je opipljiva.
„Gnjurac“ potvrđuje da je jedan istaknuti vojni komandant, čovek sa nadimkom Romaška („Bela rada“) za koga se govorilo da se borio uz rusku vojsku u Čečeniji, u petak ubijen iz snajpera u Slavjansku.
„Neonacisti i Desni sektor bi trebalo da znaju da ćemo za svakog ubijenog kozaka mi uzvratiti sa 100 njihovih leševa. To neće biti čak ni tela, poslaćemo ih u torbama tako da ni rođene majke neće moći da ih prepoznaju.“
U čitavom regionu, tamo gde je prošla ukrajinska vojska, od barikada koje su ranije držali separatisti sada su ostala zgarišta automobilskih guma i ogrevnih drva. U mnogim mestima separatisti sada obnavljaju kontrolne punktove; negde se radi o tinejdžerima sa metalnim šipkama ili pijanim ljudima koji traže novac, a drugde su to naoružani borci.
Na putu za Slavjansk, glavno uporište separatistički raspoloženog stanovništva, postavljen je kontrolni punkt ukrajinske vojske. Teško naoružani vojnici izvode iz kola i pretresaju svakog putnika.
Privremena ukrajinska vlada u Kijevu separatiste naziva „teroristima“, a svoje operacije na istoku zemlje „antiterorističkim operacijama“. U subotu je ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov rekao da su ukrajinske snage zauzele televizijski toranj iznad Slavjanska. Njega su pre nekoliko nedelja zauzeli demonstranti koji su prebacili region na ruske televizijske kanale, koji događaje na istoku predstavljaju u sasvim drugačijem svetlu od dotad emitovanih ukrajinskih televizija.
U nedelju, na prilazu tornju duž druma zasutog čaurama, ukrajinski specijalci držali su položaj iza dva oklopna vozila i vikali da će pucati ako priđemo. Sa tornja se vijorila ukrajinska zastava i uzleteo je vojni helikopter. Na obližnjoj još uvek zapaljenoj barikadi, meštani su nam rekli da je prilikom ulaska ukrajinske vojske ubijeno nekoliko ljudi.
Nadomak tornja, žena koja se predstavila kao Ljubov Ivanovna kaže da je videla strašne prizore kad je ušla ukrajinska vojska. U subotu ujutru čula je pucnjavu, strčala niz brdo do jedne od separatističkih barikada da se ispreči na putu oklopnim vozilima, držeći ikonu. Kaže da je videla ukrajinske vojnike kako pucaju na nenaoružane civile i, zadržavajući suze, rekla da Ukrajina u sadašnjim granicama više nije održiva. „Rođena sam u zapadnoj Ukrajini, Ukrajinka sam, želim da budem deo Ukrajine. Ali ne ovakve Ukrajine.“
Čisteći Kramatorsk, ukrajinska vojska uspela je uspela da istera pobunjenike iz lokalnog štaba bezbednosne službe SBU. Ali nasuprot reportažama ukrajinskih medija, oni nisu branili zgradu, već su pobegli.
U nedelju, zastava Donjecke narodne republike još uvek se vijorila sa krova, i mogla se videti rupa u ogradi koju je probilo vozilo ukrajinske vojske, ali zgrada je bila napuštena. Unutra je vladala jeziva tišina; ispreturane prostorije podsećale su na muzej sovjetske špijunaže. Slika Feliksa Đeržinskog, osnivača sovjetske tajne policije, nadgledala je uređaje za presretanje telefonskih poziva, upozorenja protiv napijanja („pijani čovek gubi samokontrolu i može da oda državne tajne“) i kucana dosijea lokalnih viđenijih ličnosti.
Atmosfera bezakonja prožima čitavu oblast, budući da je policija uglavnom nestala ili se pridružila separatistima. U nedelju uveče, nekoliko hiljada ljudi marširalo je ulicama pokrajinske prestonice noseći palice, šipke i cigle, usput skidajući ukrajinske zastave sa zgrada i rušeći sve pred sobom na putu do zgrade vojnog tužioca. Razočarali su se kad su videli da tamo više nikog nema.
Usred napetosti i nasilja, još uvek ima neslaganja u redovima demonstranata oko njihovog krajnjeg cilja: veća autonomija u okviru Ukrajine, nezavisna republika ili prisajedinjenje Rusiji.
U Donjecku, dok se masa kretala ka kancelariji vojnog tužioca, uzvikivala je „Rusija Rusija!“, a dva mladića su sprejom crtali ruske zastave na banderama.
Druga grupa im je prišla govoreći da treba da crtaju crveno-crno-plavu trobojku Donjecke republike, umesto crveno-belo-plave ruske zastave.
„Mi smo za Rusiju!“, povikao je jedan od njih, „A ionako nemamo crnu farbu.“
Shaun Walker, The Guardian, 04.05.2014.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 05.05.2014.
UKRAJINA