- Peščanik - https://pescanik.net -

37 sati dnevno

Prema bodovnim listama na osnovu kojih je vršeno otpuštanje stomatologa u Domu zdravlja Čačak ispada da su pojedini zubari pružali 4 usluge po satu, i to svakog sata, svakog radnog dana u 2013. i 2014. godini i da su u proseku svaku uslugu naplatili oko 900 dinara od građana, što direktno, što posredno preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Koliko je ovo malo verovatno govori činjenica da 15 minuta – koliko je ovim stomatolozima u proseku bilo potrebno da pomognu pacijentu – nije dovoljno za najveći broj stomatoloških usluga u zvaničnom Pravilniku RFZO-a kojim se određuju dužine trajanja usluga i cene, ali i da je za sve usluge koje koštaju preko 500 dinara neophodno minimum 20 minuta.

„Štimanje” faktura od strane lekara ne samo da ne zabrinjava RFZO, već ga on i podstiče iako je po zakonu zadužen za kontrolu faktura na osnovu kojih, novcem građana, domovima zdravlja isplaćuje novac za zarade i druge troškove. Fond, naime, ne zna ni koliko je koji stomatolog usluga pružio za godinu dana.

Na Pištaljkin zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u kom je od RFZO-a traženo da dostavi koliko je koji stomatolog godišnje pružio usluga u 5 domova zdravlja u Srbiji, odgovoreno je da Fond nema tu informaciju ali da takvu informaciju ima Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Iz „Batuta” je Pištaljci odgovoreno da oni ne vode evidenciju na nivou pojedinačnih ustanova, već na okružnom nivou, pa su nas uputili da podatke tražimo od pojedinačnih ustanova. Pojedinačna ustanova, u ovom slučaju Dom zdravlja u Čačku preko Poverenika za informacije od javnog značaja dostavio je bodovne liste u koje malo ko može da poveruje, jer kada se broj usluga pomnoži sa njihovim trajanjem ispadne da su lekari dnevno radili duže od 24 časa.

To što su stomatolozi u Čačku u 2013. godini navodno radili duže od 24 sata po danu, niko u RFZO-u nije ni primetio dok im Zaštitnik građana u martu 2016. godine nije prosledio predstavku (prijavu) u kojoj se tvrdi da je lekarima plaćeno više nego što je trebalo. Kontrola je pokazala da su dvojica slučajno odabranih stomatologa za samo pet, opet slučajno odabranih, dana naplatili 302.555 dinara na osnovu neispravnih faktura, tvrdi se u izveštaju RFZO-a. U izveštaju je navedeno i da su lekari radili i do 37 sati i 5 minuta u jednom danu. Da li su i drugi stomatolozi u Čačku lažirali fakture, u kojoj meri su građani oštećeni nameštanjem tih faktura, i da li prevare i danas traju teško ćemo saznati jer, iako bi svaki drugi osiguravajući fond nakon ovakvih podataka vršio dodatne istrage i obavestio policiju, RFZO je samo zahtevao da im Dom zdravlja Čačak iz svojih sredstava vrati utvrđenih 302.555 dinara.

Može biti da je Fond nezainteresovan da istražuje nepravilnosti jer po njihovim pravilnicima skoro pa i da nije moguće svaku pruženu uslugu ispravno fakturisati. Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama najbolje pokazuje koliko su lekari u stvari prisiljeni da nameštaju fakture. Ginekolog je ovim pravilnikom normiran da u toku jednog dana mora imati minimum 30 poseta i jednu kućnu posetu, odnosno ostavljeno mu je maksimalno 12 minuta za lečenje jedne pacijentkinje. Dvanaest minuta ženi najčešće nije dovoljno ni da se pripremi za pregled. Kod lekara opšte prakse stvar je još gora – oni bi pacijentima trebalo da pomognu za manje od 10 minuta.

I ljudi iz struke potvrđuju da laži u fakturisanju postoje u stomatologiji, kod opštih lekara, pedijatara i ginekologa. Stomatolog u penziji i predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta dr Svetlana Petrović Đorđević za Pištaljku je rekla da je „naduvavanje faktura” uobičajena stvar: „Kad su se Ministarstvo zdravlja i sindikati dogovarali oko toga koji će se kriterijumi meriti prilikom otpuštanja stomatologa, izabrano je da to budu kriterijumi iz 2013. i 2014. godine baš kako bismo izbegli naduvavanje faktura”. Uzrok lažnog fakturisanja ona vidi u reformi finansiranja zdravstva koje je stvorilo totalnu konfuziju.

Za plate lekara i drugih radnika domovi zdravlja novac dobijaju na osnovu godišnjeg ugovora sa RFZO-om. Koliko će novca, na primer stomatolozi u Čačku da dobiju za plate, određuje sam Fond svojim finansijskim planom, a taj iznos on pravda elektronskim fakturama. Tako Fond prvo avansno prebaci količinu novca za koju je proizvoljno odredio da je potrebna ustanovi za isplatu zarada, a onda od ustanove očekuje da joj ispostavi fakture koje se u zbiru poklapaju sa tim proizvoljnim iznosom. Na osnovu tog proizvoljnog iznosa, koji se potvrđuje i neispravnim fakturama, Fond planira sredstva i za sledeću godinu. Tako se iz godine u godinu razvija sistem laži koji dozvoljava doktorima na kraju da fakturišu da su radili 37 sati dnevno. Iako su nemoguće, te fakture najčešće niko ni ne proverava pa se dalje uzimaju kao valjane za planiranje ne samo visine plata, već i otkaza u zdravstvu.

Sve ovo omogućeno je takozvanom kapitacijom koja se u Srbiji pretvorila u svoju suprotnost. Dok kapitacija svuda u svetu označava finansiranje zdravstva na način da se lekaru plaća neki fiksni iznos po pacijentu koji je izabrao da ide kod tog lekara, kod nas takvog iznosa nema. Kod nas je jedino fiksno što lekari dobijaju deo plate koji je određen zakonom, a drugi deo plate koji navodno zavisi od radnog učinka lekara računa se po formuli koja uzima u obzir 4 faktora. Prvi je broj preventivnih pregleda, drugi broj pacijenata koji su se opredelili za lekara (registracija), treći racionalizacija, koja prikazuje koliko je lekar bio štedljiv pri izdavanju lekova na recept i četvrti je efikasnost ili broj usluga koje su pružene. Kada se formulom od ovih kriterijuma dobije broj takozvana kapitaciona ocena, onda domovi zdravlja po tim ocenama raspoređuju novac za plate. Tako lekar koji je izlečio pacijenta može biti negativno ocenjen ako je potrošio previše vremena na njega ili mu prepisao previše lekova na recept. Zdravstvenim radnicima u domovima zdravlja radni učinak trenutno odlučuje samo o dvanaestini plate, ali plan je da im celokupnu platu određuje kapitaciona ocena.

Kapitacija u Srbiji uvedena je kao projekat Evropske unije i Ministarstva zdravlja koji je trajao od 2007. godine do 2010. godine i u koji je uloženo 4,5 miliona evra.1

Ovaj članak je deo projekta „Uzbunjivači protiv korupcije“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u ovom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

Snežana Đurić, Pištaljka, 06.10.2016.

Peščanik.net, 30.10.2016.

________________

  1. Problem je u tome što Vlada stalno menja Uredbu o korektivnom koeficijentu kojom se definiše ocenjivanje lekara i njihovih timova. Ova uredba je za pet godina menjana četiri puta, pa je tako od prvobitnih 22,22% koliko je trebalo da iznosi maksimalno uvećanje zarade na osnovu radnog učinka, ono smanjeno na 4%, da bi kasnije bilo povećano na 8,08%. Izmenama uredbi takođe je odlagana i primena kapitacije, koja je trebalo da počne da se primenjuje 1. jula 2012. godine. Zbog štrajka lekara, ocenjivanje lekara odloženo je za 1. oktobar 2012. godine. Prvi mesec primene kapitacije obeležilo je to što je u drugoj polovini oktobra doneta nova uredba Vlade kojom se maksimalno uvećanje sa 22,22% smanjuje na 4%. U maju 2013. godine ponavlja se scenario, pa Vlada odlučuje da od tog meseca maksimalno uvećanje može biti 8,08%.