Novogodišnja poruka stigla je do nas sa zakašnjenjem. Ne poruka predsednika Olanda, nego Angele Merkel. Bilo je to skoro sablasno. Kancelarka se držala pomalo imperijalno. Govorila je opušteno kao da šeta kroz park. Međutim, sam govor je upozoravao na opasnosti naredne godine: „Kriza nipošto nije završena“. Nismo to doživeli prošle godine. Videli smo nemačku kancelarku koja smireno vodi Nemačku, dok je samo devet meseci deli od opštih izbora. Angela Merkel je sijala sa televizijskog ekrana, obučena u sivu svilu, sa zgradom Rajhstaga u pozadini – otelotvorenje nemačke parlamentarne demokratije. Ton joj je bio smiren i blago se smeškala. Neki ljudi kritikuju ovu fizičarku, ćerku dobrostojećeg luteranskog sveštenika iz Istočne Nemačke, da više voli prirodne nauke od humanistike, da joj nedostaje istorijska svest u vreme kada pitanje Evrope visi o koncu. Ali Angela Merkel se svim silama trudi da zajedno sa osnivačima Savezne Republike uđe u istorijske udžbenike.
U svojoj novogodišnjoj poruci, osvrnula se na prethodnih 50 godina: pomenula je Valtera Bruha, nemačkog izumitelja PAL kolor televizora, koji je dokrajčio naš sistem Secam. Podsetila se Kenedija, koji je uzvikivao „Ich bin ein Berliner“ pred Berlinskim zidom, i odala počast Šarlu De Golu i Konradu Adenaueru, koji su se posvetili francusko-nemačkom pomirenju. Pre nego što zatraži treći mandat, Merkel sebi želi da pripremi pijedestal dostojan njenih velikih prethodnika. Na sastanku u novembru 2012, pre nego što je krenuo u Norvešku da primi Nobelovu nagradu za mir u ime Evropske unije, predsednik Fransoa Oland („gospodin Normalni“) snuždeno je rekao da odlazi da primi nagradu koju su zaslužili raniji heroji, Šuman, Mone i Adenauer. „Ali i mi moramo biti heroji“, odgovorila je Angela Merkel, iako je toliko zabrljala kada na početku krize evra nije htela da isključi mogućnost bankrota članica monetarne unije.
Pravi heroj živi mukotrpno, a Angela Merkel još uvek od drugih zahteva znoj i suze. U svojoj novogodišnjoj poruci zaboravila je da spomene napore Grka i drugih naroda latinske Evrope pogođenih krizom evra. Ali pre nego što je sugrađanima poželela da ih „Bog blagoslovi“, citirala je grčkog filozofa Demokrita (460-370 pne): „Hrabrost je početak delovanja, ali sreća je gospodar njegovog kraja“. Nemci mogu da budu zadovoljni svojom kancelarkom. Dok se Francuska cepa, juče zbog Nikole Sarkozija, a danas zbog dezertera od bogataškog poreza i gej brakova, nemačka kancelarka je otelotvorenje ujedinjenog naroda. Trideset prvog decembra, ona im je ispričala jednu priču. Nekog školarca iz Hajdelberga, rekla je ona, drugari sa fudbala ubedili su da ne napušta školu: u Nemačkoj je uspeh pojedinca uspeh za celu grupu. I to kakav uspeh. Nezaposlenost je na najnižem nivou od ujedinjenja i prepolovljena je tokom njenog mandata. U zemlji je 2012. godine već otvoreno 416.000 novih radnih mesta. Mnogi Nemci nikada u životu nisu bili bez posla. Iste večeri, Fransoa Oland je pokušao da ubedi svoje sugrađane da se nezaposlenost, koja je neprekidno rasla 19 meseci, konačno smanjuje pred kraj godine.
Ne čekajući Bogojavljanje, koje u Nemačkoj označava poletak političke sezone, ministar finansija Volfgang Šojble najavio je nove mere štednje. On je nezgodan partner za Fransoa Olanda, koji se nada da neće morati da provodi mnogo vremena sa Angelom Merkel. Sa podrškom od 70 procenata, Angela Merkel je popularnija nego ikada. To za Fransoa Olanda znači da će morati da se pretvara kako se sa kancelarkom odlično slaže.
Ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske organizuju grandiozan bal u Berlinu 20. i 22. januara, na pedesetu godišnjicu Jelisejskog ugovora. Stanovništvu dveju zemalja biće priređena uobičajena koreografija: francusko-nemački savet ministara i govori Angele Merkel i Fransoa Olanda u Rajhstagu. Vrhunac svečanosti biće koncert Berlinske filharmonije. I to je to. Medijsko praćenje događaja usredsrediće se na otkrivanje francusko-nemačke političke inicijative, ali ovo dvoje lidera nisu predložili ništa veliko. Naprotiv, biće coktanja sa obe strane Rajne: u Nemačkoj se prezire francuski spori ekonomski oporavak, a u Francuskoj ne podnose nemačku snagu. Optužuju Nemce da hoće da dokrajče Pežo, da ne priznaju francusku superiornost u svemirskoj industriji i meteorologiji itd. Angela Merkel jeste pomalo nadmena, iz Nemačke struji imperijalistički ton, dok Francuska opet klizi u germanofobiju.
Le Monde/PressEurop, 21.01.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 23.01.2013.